Izvoz robe u prvom kvartalu veći za 6,9 odsto, a uvoz za devet odsto

To je porast spoljnotrgovinske razmene od 8,1 odsto na godišnjem nivou.

Izvoz je povećan za 6,9 procenata u poređenju sa istim periodom prošle godine, na 4,09 milijardi evra, a uvoz za 9,0 na 5,53 milijarde evra, objavio je Republički zavod za statistiku.

Deficit je iznosio 1,44 milijarde evra i veći je za 15,6 posto nego u istom lanjskom kvartalu, a pokrivenost uvoza izvozom je 74 procenta, što je manje od pokrivenosti u istom periodu 2018. godine, kada je iznosila 75,4 odsto.

Izraženo u dolarima, robna razmena sa svetom je u prva tri meseca iznosila 10,93 milijarde, što je pad od 0,1 posto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Izvezeno je robe za 4,64 milijarde dolara, za 1,2 procenta manje nego u prvom kvartalu lani, a uvezeno u vrednosti od 6,28 milijardi dolara, što predstavlja povećanje od 0,8 procenata.

Deficit je težio 1,63 milijarde dolara i veći je za 6,8 odsto.

Najveće učešće u izvozu Srbije imao je region Vojvodine (34,9%), a u uvozu region Beograda (47,1%).

Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima Srbija ima potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine 63,8 odsto ukupne razmene.

Posmatrano po zemljama, glavni spoljnotrgovinski partner i u izvozu i u uvozu bila je Nemačka, u koju smo izvezli robu u vrednosti od 528,5 miliona evra, a iz nje uvezli robe za 695,9 miliona.

Drugi po važnosti partner su zemlje CEFTA, sa kojima je ostvaren suficit u razmeni od 429,7 miliona evra. Izvoz u zemlje CEFTA je iznosio 636 miliona, a uvoz 206,3 miliona evra. Pokrivenost uvoza izvozom je 308,3 procenta.

Najveći suficit u razmeni ostvaren je sa zemljama iz okruženja: Bosnom i Hercegovinom, Crnom Gorom i Severnom Makedonijom, a zabeležen je i sa Rumunijom, Slovačkom, Velikom Britanijom, Italijom, Slovenijom, Bugarskom, Hrvatskom, Švedskom, Holandijom. Najveći deficit imamo u trgovini sa Kinom i Ruskom Federacijom.

Samo u martu 2019. godine, srpski izvoz robe je porastao za 6,2 procenta i iznosio je 1,54 milijarde evra, a uvoz je povećan za 4,6 odsto na 2,05 milijardi. Prema desezoniranim podacima martovski izvoz je bio manji za 1,4 posto u odnosu na prethodni mesec, a uvoz je zabeležio blagi rast od 0,1 posto.