Blago čuva stabilnost države: U jednom sefu u Srbiji nalazi se 20,7 tona zlata

U sefu se nalazi plemenitog materijala ukupne vrednosti oko 862 miliona američkih dolara ili oko 767 miliona evra, objavila je Nova ekonomija.

Zlato učestvuju sa 6,7 odsto u ukupnoj strukturi deviznih rezervi, naveli su za Novu ekonomiju u NBS.

Najveći deo zlatnih rezervi, 19,7 tona ili 95 odsto, čuvaju se u Srbiji, u trezoru NBS, dok se ostatak rezervi zlata čuva u inostranstvu.

Količina zlata koje je NBS držala u inostranstvu smanjena je u periodu od 2001. do 2005. godine za gotovo 10 tona.

NBS nije prodavala zlato od 2005, već je u okviru svoje politike formiranja deviznih rezervi kontinuirano (osim tokom 2010. godine) povećavala učešće zlata u deviznim rezervama kupovinama zlata iz domaće proizvodnje, naveli su u NBS.

Ipak, kupovina zlata nije bila jednaka tokom celog perioda nakon 2005. Od 2005. do 2012. godine količina zlata je uvećana za 2,5 tone, dok je kupovina zlata naročito bilo izražena od 2012. godine, u skladu sa "odgovornim pristupom NBS u formiranju rezervi zlata".

"Od 2012. godine do danas količina zlata NBS je uvećana za 6,4 tone što znači da je NBS samo u ovom periodu zlatne rezerve uvećala za trećinu", istakli su u centralnoj banci.

Tokom 2018. godine količina zlata u deviznim rezervama NBS povećana je za oko 1.066 kilograma, a u prva tri meseca 2019. godine za oko 326 kilograma.

Nova ekonomija je podsetila da je predsednik Srbije Alekandar Vučić guvernerki Jorgovanki Tabaković tokom 2018. sugerisao da kupuje zlato jer u slučaju nove ekonomske krize u svetu, zlato najviše vredi.

Kako je navedeno, NBS redovno prati kretanja na medjunarodnim finansijskim tržištima, kao i projekcije i očekivanja relevantnih tržišnih učesnika.

Pored toga, NBS otkupljuje poluge zlata iz domaće proizvodnje, i nastaviće sa dosadašnjom praksom kupovine zlata što je u skladu sa odredbama Zakona o Narodnoj banci Srbije kojim je, izmedju ostalog, propisano da NBS može u zemlji kupovati i prodavati zlatne poluge.

Poslednjih godina je, kako piše Nova ekonomija, nekoliko zemalja odlučilo da vrati svoje zlatne rezerve koje su čuvane u inostanstvu. U 2014. godini, Holandija je vratila preko 122 tone zlata koje je imala u Njujorku, ali i dalje drži 69 odsto zlata izvan zemlje, u Njujorku, Otavi i Londonu.

Nemačka je u periodu od 2013. do 2016. vratila preko 530 tona svojih medjunarodnih rezervi koje je čuvala u Njujorku i Parizu, što znači nešto više od trećine ukupnih rezervi.

Do 2020. godine, nemačka centralna banka namerava da 37 odsto rezervi drži ; u Njujorku i 13 odsto u Londonu, dok bi druga polovina trebalo da bude u Frankfurtu.

U 2012, Venecuela je vratila 160 tona zlata iz rezervi koje je imala u SAD i Evropi. Prošle godine je pokušala da prenese još 14 tona iz Londona, ali je Engleska banka odbila transfer na zahtev SAD, navela je Nova ekonomija.