Žestoka debata: Ta mera stavlja građane isključivo pod kontrolu države

Ova mera deo je podsticaja Kopenhagena za potpuno bezgotovinsko društvo do 2030. godine.

Izmene zakona omogućile bi benzinskim stanicama, prodavnicama i buticima da prihvate samo onlajn plaćanje i plaćanje karticama.

"Danas manje ljudi koristi gotovinu, tako da mislimo da bi trebalo da postoji ravnoteža između poteškoća i bezbednosnih rizika kojima su izloženi vlasnici preduzeća i koristima od prihvatanja gotovine", rekao je danski poslovni ministar Ramuš Jarlov i dodao da bi ova mera za borbu protiv kriminala obezbedila bi dodatnu sigurnost za prodavnice.

Zakon iz 2017. godine omogućio je da određene vrste prodavnica podnesu zahtev za oslobađanje od plaćanja gotovine između 22 i 6 sati.

"Ako i dalje želite da koristite novac, savetovao bih da to kažete prodavnicama u kojima kupujete. Očekujem da kompanije slušaju svoje klijente. Ne primoravamo nikoga da prestane da koristi novac", rekao je ministar.

Prodavnice sa "centralnim društvenim funkcijama", uključujući supermarkete, poštanske usluge, lekare, apoteke i druge prodavnice i dalje će morati da prihvataju gotovinu.

Nastojanje Danske da krene ka potpuno bezgotovinskoj ekonomiji u poslednje vreme bilo je predmet žestoke debate, sa protivnicima koji kažu da je ta mera usmerena na stavljanje građana isključivo pod državnu kontrolu.

Vlada je "odredila rok do 2030. godine da se potpuno ukine papirni novac".

Mobilna plaćanja i bankovne kartice široko su prihvaćene i postale su popularnije od staromodnih gotovinskih isplata ne samo u Danskoj, već i u susjednoj Švedskoj, Norveškoj i Finskoj.

Povećanje broja prodavnica koje odbijaju gotovinu moglo bi da utiče na neke delove društva više od drugih, kaže Troels Holmberg, viši ekonomista u grupi Think.

"Postoje neke grupe u društvu koje nemaju druge opcije osim da plate gotovinom. Postoje mladi ljudi, osobe sa invaliditetom, socijalno ugroženi i mi moramo da razmotrimo njihove potrebe kada donosimo zakone", objasnio je on.