Protesti urodili plodom: Obustavljena gradnja mini-hidrocentrale

Meštani Štrpca navode da bi se izgradnjom tog postrojenja ugrozila pijaća voda kojom se snabdeva lokalno stanovništvo i ekosistem, i zahtevaju obustavu gradnje, ali je konačna odluka na kosovskom Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

Odluku o obustavi gradnje i uklanjanju bagera "doneo je gradonačelnik Štrpca zahvaljujući protestu građana, i u saradnji sa predsednikom Skupštine", potvrdio je za KoSSev jedan od organizatora protesta Dobrivoje Stevanović.

"Bager je uklonjen, nema nikakvih mašina na spornoj lokaciji", naveo je Stevanović i naglasio da je ipak konačna odluka na Ministarstvu životne sredine i prostornog planiranja.

On je naveo da je, osim ministarstvu, podnesena pisana predstavka inspektoratu, kao i lokalnoj samoupravi, te da su poštovane sve pravne procedure.

Izgradnja tog postrojenja obustavljana je i 23. januara, zbog "zamućenja vode za piće u rezervoaru", a samim tim i zbog "ugrožavanja vodosnabedvanja meštana", nakon što je Komunalni inspektorat Kosova to naložio kompaniji "Matkos grup" koja je izvođač radova.

Deset dana kasnije, međutim, gradnja je nastavljena, a sa njom i protesti građana koji su poručivali da neće stati dok se to pitanje ne reši.

Problem građana Štrpca nastao je još 2013. godine kada je dozvolu za korišćenje zemljišta na lokaciji "Obe reke" dala upravo SO Štrpce, "ne obazirući se na osnovne i glavne tačke zakona – da se koncesija ili dozvola ne sme dati kada je u pitanju izvorište pijaće vode ili bilo kakva rečica kojom se stanovništvo snabdeva", tvrdi jedan od organizatora protesta Stojan Josimović za Kossev.

Međutim, 2016. naloženo je obustavljanje radova na neodređeno, ali su krajem prošle godine nastavljeni, pa su započeli i protesti građana i potpisivanje peticije koju je potom podržalo i opštinsko rukovodstvo, kao i gradonačelnik Štrpca Bratislav Nikolić, njegovi saradnici, ministar Dalibor Jevtić i troje poslanika Srpske liste u Skupštini Kosova.

"Mi nemamo pravo da našim potomcima damo nešto što smo nasledili od naših predaka u gorem stanju nego što smo mi zatekli, ako ne može u boljem stanju. Prema tome, ako izgubimo reku, ovaj narod će izgubiti i smisao za život, mi postajemo ljuštura od ljudi", poruka je sa jednog od mnogobrojnih protesta meštana Štrpca Dobrivoja Stevanovića.

NP Šar-planina je upisan u registar Republike Srbije, dok su kosovske institucije preuzele prostorije tog nacionalnog parka na Brezovici decembra 2015, uhapsivši tada radnike preduzeća.

Šara je proglašena nacionalnim parkom 1984, a decembra 2012, prema kosovskim izvorima, proširena novim (kosovskim) zakonom o nacionalnom parku Šara. U okviru nacionalnog parka je i skijalište Brezovica. Taj kraj je većinski nastanjen Srbima.