Sve što ste hteli da znate o srpskom IT: Ko će imati 400, a ko 3.500 €

Sektor IKT u Srbiji prvi put je premašio vrednost izvoza od milijardu evra, a outsourcing je model koji se pokazao da dobro funkcioniše u Srbiji. S druge strane, iako su hvaljeni naši inženjeri i programeri, i dalje smo u priličnom deficitu kada je reč o njihovom broju i pored neobično velikog skoka plata.

Šta čeka srpski IT u Srbiji u 2019? Da li će plate i dalje rasti? Koji poslovni model naši programeri treba da razvijaju i kako država može da im pomogne?

O tome za B92.net govore oni koji značajno oblikuju i utiču na IT zajednicu u Srbiji: Direktor Vojvođanskog IKT klastera Milan Šolaja, Zoja Kukić, suosnivačica Startita i asistentkinja na FEFA, Nenad Milanović vlasnik softverske kompanije Coing, Ivan Jelić direktor za proizvode i razvoj B92.net.

IT sektor će rasti, ali fali kompanija u domaćem vlasništvu

Foto: Thinkstock

* Vrednost domaćeg tržišta IT procenjuje se na oko 522,7 miliona evra, što je osam odsto više nego prošle godine, kakva su očekivanja, da li će se ovakav trend nastaviti?

Milan:

Vrednost domaćeg IT tržišta stagnira i već godinama je oko 400 do 500 miliona. To je odraz činjenice da se nove tehnologije u našem društvu još uvek ne primenjuju u onoj meri koja bi omogućila podizanje konkurentnosti privrede, kvaliteta javnog sektora, života građana i našeg društva u celini. Uprkos tome što su u središtu pažnje javnosti, još uvek ne postoji dovoljna svest o tome zašto treba koristiti informacione tehnologije i na koje sve načine one podstiču napredak. Nadam se da je ovaj blagi rast nagoveštaj promena na bolje.

Nenad:

Verovatno će se nastaviti trend rasta izvoza usluga računarskog programiranja. Negativna pojava o kojoj se ne piše u medijima jeste da firme u domaćem vlasništvu sve teže opstaju. Mnoge outsorsing firme su na prodaju i nadaju se stranoj akviziciji jer im je sve teže da se takmiče sa stranim korporacijama koje ulaze na naše tržište rada a istovremeno imaju prihode bazirane na prodaji proizvoda. Video sam mnogo akvizicija domaćih outsorsing firmi u toku 2018. godine koje se uglavnom svode na "acquihire”.

Zoja:

Verujem da će se nastaviti, jer je naš IT mnogo više okrenut svetskom tržištu, a ono, takođe, konstantno raste. Pozitivno je svakako to što je IT u Srbiji rastao duplo brže nego u svetu (4%). Ključni aspekt za dugoročni rast ove industrije su kvalifikovani kadrovi i Srbija mora da nastavi sa ulaganjem u ovu oblast. U prethodnoj godini videli smo nekoliko pozitivnih znakova - povišene su upisne kvote na tehničke fakultete, uvedeno je programiranje u osnovne škole, formiran je veliki broj informatičkih odeljenja u gimnazijama širom zemlje. S druge strane, 2018. godinu zatvorili smo sa lošom vešću, ugašen je program prekvalifikacija koji je imao 17% uspešnosti.

Ivan:.

Postoji osnov za očekivanje da će se trend nastaviti. Sa jedne strane, sve dok postoji dobar odnos između stručnosti i cene domaćeg IT kadra za trenutna kretanja na tržištu, potražnja će se kretati u skladu sa tržištem koje će i dalje rasti. Sa druge strane, u 2019. mogle bi se desiti i nove investicije u sektoru koje će se odraziti i na konačan skor koji će opisati 2019.

Naš proizvod, ili projekti za druge?

* Koji poslovni model bi naši programeri trebalo da razvijaju i u koji i trebalo ulagati na duge staze? Outsorsing ili ne?

Milan:

Outsourcing je model koji dobro funkcioniše u Srbiji. Zahteva kvalitetnu radnu snagu i sposobnog menadžera. Imamo jaku konkurenciju u okruženju: Rumune, Bugare, Ukrajince, Beloruse itd, ali posla ima za sve. Iako naša radna snaga nije najjeftinija, na dobrom smo glasu zbog kvaliteta koji isporučujemo. Osnovna karakteristika je da se ovakvi poslovi plaćaju samo jednom. Dakle, kada isporučite naručeno rešenje, bivate plaćeni i to je to, krećete sa sledećim projektom.

Da se razumemo, oba modela su sasvim legitimna. Međutim, iako outsourcing predstavlja model koji, između ostalog, daje priliku da se stekne iskustvo i oproba u globalnim poslovima – samo se na modelu razvoja sopstvenih rešenja može zasnivati bilo kakva dugoročna strategija razvoja IT sektora.

Nenad:

Outsorsing je neskalabilan biznis model koji prolazi dokle god ste u manufakturnom smislu jeftiniji a to ima svoj kraj. Ako uskoro ne postanemo zemlja koja izvozi softverske proizvode, bićemo u velikom problemu. Mi smo kao firma skoro uspeli da napravimo proizvod koji generiše značajne prihode i da nema tog proizvoda verovatno bismo bili u stranom vlasništvu do sada.

Zoja:

Naši preduzetnici trebalo bi da se sve više okreću kreiranju sopstvenih proizvoda, kao što su to uradili Nordeus, FishingBooker, SevenBridges i drugi. Outsourcing i rađenje za druge je unosno trenutno, ali Srbija na dugi rok teško može da bude konkurentna na svetskom tržištu pre svega jer je mala zemlja.

Sopstveni proizvodi okrenuti svetu su dobra prilika, pre svega jer je bolje prodavati nešto za 7 milijardi ljudi nego za 7 miliona. Dodatno, kompanije koje prave proizvode kreiraju dodatu vrednost koja ostaje u zemlji i ne zapošljavaju samo programere, već i druge stručnjake - marketing, dizajn, različita domenska znanja itd.

Ivan:

Dugoročno svakako razvoj proizvoda i tehnologija za domaće i globalno tržište, što više ideja odavde bude realizovano u formi proizvoda (Yatto na primer, ali sličnih svakako ima još), a ne usluga za nekog trećeg, to bolje.

Što se tiče trendova i tehnologija, jasno je da su putevi kojima ima smisla ići sada već očigledno cloud, AI i IoT.

Plate su važne, ali kad će da rastu svima, a ne samo u IT

Foto: Thikstock

* Prosečan rast plata programera u Srbiji u poslednjih 12 meseci je bio neuobičajeno veliki, da li će ovo uticati da se neke stvari u tom smislu promene, i da li se može očekivati dalji rast plata programera

Milan:

Odavno je svima jasno da su plate u IT sektoru iznad proseka. Što se IT tiče, treba imati u vidu da unutar ove delatnosti postoji mnoštvo specijalizacija pa to, zajedno sa godinama iskustva i nivoima znanja koji takođe utiču na zaradu, čini da su razlike u primanjima značajne – od juniorskih plata koje kreću od 400 evra, pa sve do seniorskih koje mogu biti i preko 3.500 evra. Da, postoje plate u IT-ju iznad 3.500 evra, ali to prima manji deo radne snage, obično seniori koji „vuku“ ceo sektor.

Međutim, umesto da razmišljamo koliko ko zarađuje, bilo bi bolje da se pozabavimo drugim temama vezanim za IT sektor. Ne treba izgubiti iz vida najvažniju stvar u vezi sa informacionim tehnologijama, a to je da one omogućavaju ne samo da stvari radimo brže, bolje i kvalitetnije – nego da možemo da radimo stvari koje su bez njih bile nemoguće. Dakle, fokus treba staviti na primenu IT-ja u cilju povećanja konkurentnosti privrede, optimizaciji javne uprave, unapređenju obrazovanja i povećanju kvaliteta života svih građana. Kada budemo na tom putu, onda ćemo moći da razgovaramo i o tome kako svima, a ne samo informatičarima, rastu plate.

Nenad:

Mislim da će plate vrlo brzo dostići EU nivo. Kada se to desi, biraćete mesto razvoja po tome koliko ljudi postoji na konkretnoj lokaciji. Ako su plate u Berlinu iste kao u Novom Sadu, razvijaćete softver u Berlinu zato što u Novom Sadu imate 5.000 programera a tamo 90.000. Vaš HR će imati lakši posao da pronađe talenat.

Zoja:

Rast plata, kao i sve u ekonomiji zavisi od prostih kretanja ponude i tražnje. Stoga ovaj porast plata može da znači dve različite stvari – ako se zadržimo na tome da najveći broj programera radi u outsourcing segmentu (tj. naplaćuju svoje sate i rade projekte za druge kompanije), na dugi rok će se verovatno plate smanjiti jer je bitan kvalitet, ali i cena i što je ona viša kompanije su manje konkurentne.

S druge strane, više zarade mogu da se održe ako se kompanije fokusiraju na sopstvene proizvode gde postoji dodatna vrednost ili ako su fokusirane na napredne tehnologije u kojima je ekspertiza i na svetskom nivou retka (poput blockchain-a, virtuelne realnosti, itd). Moram da riznam da se vidi da sve više kompanija bira jednu od ove dve strategije, što može održati rast plata, ali i održati konkurentnost domaćih kompanija u IT sektoru.

Ivan:

Previše je faktora koji su u ovom momentu neizvesni, a koji bi mogli uticati na to. Ako bih morao sada da procenim učinio bih to na ubedljivo najmanje popularan način, zadržao bih se na ovom nivou, uz moguće blago kretanje iznad ili ispod njega.

Ko kome smeta?

Foto: Thinkstock

* Dve stvari koje bi država trebalo da uradi da pomogne IT

Milan:

IT-ju ne treba pomoć države. Državi treba pomoć IT-ja.

Nenad:

1) Da više nikada ne da subvenciju poput one koju je dala Continental-u. Ta subvencija bukvalno ubija po kratkom postupku domaće firme koje programiraju u toj tehničkoj oblasti.

2) NBS da počne da prati svetske trendove što se tiče deregulacije i liberalizacije deviznog poslovanja i da se ukine porez na usluge koje primamo iz inostranstva. Ne znam da i jedna razvijena država ima takav apsurdan porez.

Zoja:

1) Obrazovanje - IT industrija zavisi od kvaliteta kadrova i moramo da ulažemo u taj segment. Napomenula bih samo da to ne znači da sada svi treba da postanemo programeri, već da sva zanimanja uhvate korak sa digitalnim tehnologijama i razumeju kako ona menjaju njihove profesije. Kao što su se arhitekte prebacile sa papira na 2D softver za projektovanje, a sada prelaze na 3D softvere, tako moraju i sva druga zanimanja, od marketinga, finansija, prava i dr.

2) Regulativa koja podržava inovacije - Da bismo kreirali uspešno svoje proizvode i kreirali inovacije neophodno je dozvoliti te inovacije i u našoj zemlji. Ovde imamo mnogo izazova, od toga da još uvek ne možemo u potpunosti da regulišemo online plaćanja a kamoli neke kompleksnije finansijske inovacije koje postoje širom sveta, do zabrane CarGo-a, kao jeftinije alternative taksi prevozu.

Ivan:

Razvezivanje čvora digitalnog poslovanja i fokus na pomoć kompanijama koje prave zaokružene proizvode, naročito onim koje proizvode prave i Srbiji, za Srbiju ili region.

Bio bih slobodan da dodam i treću, a to je afirmacija slobodnog softvera i softvera otvorenog koda, kao i otvorenih standarda u javnoj upravi.

Forma ili suština

* Počelo je ulaganje u naučno tehnološke parkove (najavljena gradnja NTP u Nišu, data centra u Kragujevcu, IT park u Borči, a i NTP u Beogradu je aktivniji) Šta to znači za IT zajednicu?

Milan:

Znači mnogo, ali se ne može preterano naglasiti važnost kvalitetne uprave i koncepta NT parkova i sličnih institucija. Postojanje infrastrukture tog tipa omogućava i ubrzava protok ljudi i ideja i, ako se dobro organizuje i poveže sa obrazovnim institucijama, kompanijama i obogati međunarodnim kontaktima – može značajno da doprinese daljem razvoju novih tehnologija u Srbiji.

Nenad:

Nama zgrade nikako neće pomoći. Poslovnog prostora ima praznog na sve strane i to nam je svima mala stavka u troškovima poslovanja. Gradnja tih objekata pomaže građevinskoj industriji ali ne IT industriji. Za jednu seniorsku platu možemo da iznajmimo 300 kvadrata u Novom Sadu.

Nama su potrebni payment procesori poput Stripe-a. Bolje da ulože u digitalnu infrastrukturu koja će da poveća efikasnost samog državnog aparata i omogući digitalne servise koji su neophodni IT proizvodima da budu konkurentni na svetskom tržištu.

Zoja:

Moj stav je oduvek da je infrastruktura u drugom planu i da je mnogo važnije kako se ti parkovi vode i šta se u njima dešava. Nažalost svedoci smo više primera kako su različiti veliki infrastrukturni projekti ostajali prazni, stoga treba sačekati dok svi ti NTP uđu u funkciju. Kad smo već na ovoj temi, napomenula bih i to da je Ministar za inovacije nedavno opredelio sredstva za otvaranje startap centara širom Srbije, što je u skladu i sa Startitovom misijom i drago nam je da vidimo da je država omogućila da neki drugi gradovi lakše dobiju svoje centre.

IT nudi veliku priliku za decentralizaciju, jer ako već igrate na svetskom tržištu i klijenti su vam u Nemačkoj, Americi, Kini, zaista nije važno u kom delu Srbije vi sedite.

Ivan:

Mislim da je sa naše društvo najvažniji razvoj znanja koji će nam omogućiti da sami budemo vlasnici svoje tehnološke sudbine. Ako sva ta dešavanja doprinesu tome da u Srbiji imamo više ljudi koji znaju da naprave proizvode koji će biti konkurentni na domaćem i globalnom tržištu onda će oni biti izuzetno značajni.

U suprotnom ćemo biti lako zamenjiva tehnološka fabrika, što uistinu ima svoje prednosti, nažalost kratkoročne. @VesnaBjelic