Napravio prvi kućni računar u SFRJ, sada je sa 65 otišao u SAD

O tome zbog čega je pod stare dane otišao iz zemlje govorio je u intervjuu za portal Oseti Srbiju.

"Naravno da mi je prekipelo. Tokom devedesetih je bilo teško, ali sam bar imao nadu da će jednom biti bolje. Mislim da smo tada svi mislili isto. Čemu sada da se nadamo? Znate, postoji izreka koja kaže „ako me jednom prevariš, ti si kriv, a ako me prevariš i drugi put, krivica je moja". Nije li ovo trenutak da se zapitamo da li je problem možda u nama, i možemo li uopšte da ga rešimo ako ne promenimo sebe?".

Na pitanje ima li u planu da se vrati i koja je njegova poruka mladim informatičarima u Srbiji, Antonić je rekao da "ako radite neprestano, bez pauze i odmora, a u isto vreme jedva pokrivate osnovne životne potrebe, onda nešto morate da menjate".

"Ne samo da nemam nameru da se vratim, nego činim sve da i svoje sinove, koji su već odrasli ljudi, prebacim ovde. Nepunih godinu posle preseljenja, bio sam poslovno u Beogradu i, ako zasad potisnem potrebu da budem pored svoje dece, mogu reći da sam jedva čekao da se odatle vratim 'kući'. Treba li da kažem nešto 'bogohulnije' da bih vam preneo očajanje koje sam osetio kad sam konačno shvatio gde sam proveo skoro ceo život?", rekao je Antonić.

"Znam da ćete mi zbog toga suditi kao izdajniku bez ljudskih osećanja. Već sam slušao prekore da je trebalo da ostanem i pomognem svom narodu. Mogao bih dugo da prizivam u sećanju argumente koji dokazuju da sam pomagao i preko svake mere, a zauzvrat sam dobio samo prekor što to ne činim i dalje", dodao je.