GMO - može li Srbija protiv interesa multinacionalnih giganata

Sve ostalo drže privatne kompanije, što znači da privatne kompanije vladaju sistemom hrane.

To je za Tanjug izjavila docent Ekonomskog fakulteta u Subotici Tatjana Brankov, koja je navela da se GMO može pronaći u bilo kojoj prerađenoj hrani - mesnim prerađevinama, pa i mesu indirektno ako se životinja hranila GMO sojinom sačmom ili kukuruzom, u slanim i slatkim konditorskim proizvodima, majonezu, kornifleksu, supama iz kese, morskim plodovima delimično pripremljenim za jelo, dodacima za ishranu sportista, pa i u vitaminima.

“U nekoj meri danas je neizbežna kontaminacija GMO, zato što je GMO putem prerađene hrane probio sve barijere u prehrambenom sistemu. Najveći broj tih prerađenih proizvoda sadrži najverovatnije GMO ispod 0,9 odsto, a ta brojka se u EU prihvata kao limit i neizbežan nivo tehnološke kontaminacije”, objašnjava Brankov.

U Srbiji je po Zakonu o genetički modifikovanim organizmima iz 2009. godine proizvodnja i promet GMO hrane zvanično zabranjena.

Međutim, Brankov smatra da ni Srbija nije ostala imuna na proizvode koji sadrže GMO ispod 0,9 odsto, naročito kada je reč o uvozu takvih proizvoda, te da sada kada se govori o GMO, govori se, zapravo, o onoj hrani koja prelazi taj limit.

“Kod nas se mnogo govori o GMO-u, imamo natpise u medijima i javne nastupe koji kažu da u Srbiji postoje na hiljade hektara pod GMO sojom, kao i da naši uvoznici koriste GMO soju. Međutim, to su sve nepouzdani podaci. S druge strane, država ne govori transparentno o GMO-u, a ono što sam pronašla u američkim izveštajima jeste da je prošle godine u Srbiji inspektovano 90 hektara pod sojom, od čega je 50 hektara bilo GMO”, ukazuje Brankov.

Upitali smo Ministarstvo poljoprivrede da nam dostave podatke koliko je testiranih uzoraka u ovoj ili prošloj godini bilo pozitivno na GMO, a oni su nam odgovorili da je tokom ove godine testirano oko 4.500 hektara od čega je sedam hektara bilo pod GMO sojom.

Testiranja su, kažu, vršena na području Zapadnobačkog, Južnobačkog, Sremskog, Mačvanskog i Kolubarskog okruga.

Navode da su fitosanitarni inspektori na onim parcelama gde je utvrđeno da se radi o GMO soji doneli rešenje o uništavanju soje, da je ta soja uništena, a da su protiv vlasnika/korisnika podnete prekršajne prijave nadležnom sudu.

Takođe, Ministarstvo ističe da je pored kontrola useva soje, fitosanitarna inspekcija vršila i kontrole merkantilne soje u silosima i mestima skladištenja, te da je u prethodnom periodu uzeto oko 110 uzoraka, od kojih su samo dva uzorka imala genetske modifikacije.

Kada je reč o uvozu, Brankov kaže da je prema podacima koje je dobila od urednika portala “Prvi prvi na skali” Dejana Miloševića, a koje je njemu ranije dostavilo Ministarstvo poljoprivrede o uzorkovanju hrane i hrane za životinje od 2013. do 2017. može zaključiti da se 90 odsto hrane koja se uvozi ne kontroliše.

“Prema Zakonu o bezbednosti hrane, u 2017. kontrolisano je svega 11 odsto pošiljaka, a prema Zakonu o GMO na prisustvo GMO nešto više od sedam odsto. Od tih sedam odsto koji su analizirani utvrđeno je da se u nekih 3.500 tona merkantilne soje u zrnu poreklom iz Rumunije nalaze GMO veće od dozvoljenih, znači više od 0,9 odsto”, navodi Brankov.

U Ministarstvu poljoprivrede nam je rečeno da granični fitosanitarni inspektori na graničnim prelazima uzorkuju svaku pošiljku za koju postoje saznanja da su na njoj izvršene određene genetske modifikacije.

Najčešće se, kažu, uzorkuju pošiljke bilja - kukuruz, soja, uljana repica, šećerna repa, pirinč kao i proizvoda dobijenih od navednog bilja, a u cilju utvrđivanja genetičke modifikacije uzorkuje se i hrana za životinje i zrnasta hrana za ptice.

Ukoliko se, objašnjavaju u Ministarstvu, laboratorijskom analizom kod pošiljaka u uvozu konstatuje prisustvo GMO, granični fitosanitarni inspektor donosi Rešenje o zabrani uvoza i naređuje da se pošiljka vrati pošiljaocu.

Brankov, pak, zaključuje da se naša zemlja nalazi u “apsurdnoj situaciji”, jer, objašnjava, “Srbija koja bi mogla da proizvodi obilje hrane, dozvoljava nekontrolisani uvoz, njeni građani konzumiraju hranu stranog porekla i lošeg kvaliteta, a izvozi ono što je najbolje”.

Upitali smo je, može li jedna mala zemlja poput Srbije da se suprotstavi interesima velikih multinacionalnih kompanija, koje, kao što je rekla, upravljaju sistemom hrane, odgovorila da ona Srbiju “u prehrambenom sistemu ne doživljava kao malu”.

“ŠSR koji je bio nuklearna sila i imao programe za osvajanje svemira, nikada nije bio samodovoljan u proizvodnji hrane. Srbija je to oduvek bila, naročito Vojvodina. Mi smo sada došli u poziciju da nam se stepen samodovoljnosti u proizvodnji hrane sve više smanjuje i postajemo sve više zavisni od uvoza. Dok Rusija usvaja doktrinu i ispunjava plan koji je zacrtala, a koji kaže da će u narednih nekoliko godina 80 do 95 odsto Rusija biti samodovoljna u proizvodnji osnovnih biljnih kultura i najvažnijih vrsta mesa”, ukazuje Brankov.

Iz toga proizilazi, navodi ona, da će se naši proizvođači jabuke, koji su i izvoznici na rusko tržište, naći u problem, jer Rusija podiže zasade jabuke, i ne samo to, već otvara velike farme, bavi se tovom, dok se, kaže, Srbija, time ne bavi.

Da GMO hrana nije zdrava, napominje Brankov, pobuđe sumnju da SAD, koji su lider i promoter u proizvodnji GMO hrane, izdvajaju najviše na svetu za zdravstvenu zaštitu, a to je nekih osam odsto BDP-a, ali su tek 31. zemlja na svetu po očekivanoj dužini života.

“To znači da nešto u tom sistemu ozbiljno ne funkcionište, tako da deo odgovornosti pripada toj neobeleženoj i nekontrolisanoj konzumaciji GMO hrane”, navodi Brankov.

Objašnjava da su genetski modifkovani organizmi plasirani na tržištu uz pomoć transgene tehnologije, uprkos nedovoljnoj preciznosti i bez poznatih posledica.

Kakve su posledice, kaže Brankov, to još niko ne može sa sigurnošću da tvrdi, ali sve učestalija istraživnja na laboratorijskim životinjama dokazuju da GMO može da izazove različite bolesti od alergija, neplodnosti pa do karcionoma. Pošto se reprodukcioni ciklus laboratorijskih životinja brže odvija nego kod čoveka, za očekivati je, ukazuje Brankov, da će se posledice GMO u ishrani videti tek u narednim generacijama.