BG-Budimpešta kasni bar godinu, Mađari ruše tender

Zbog toga će radovi početi tek 2020. godine, godinu kasnije nego što je bilo planirano, javila je agencija MTI.

Projektovani troškovi modernizacije deonice od 152 kilometra između Budimpešte i Kelebije, na granici sa Srbijom, iznosili su u maju 2018. godine 578 milijardi forinti (1,79 milijardi evra).

Najbolja ponuda koja je pristigla iznosila je, međutim, 693 milijarde forinti. Pošto mađarska vlada nije spremna da snosi veće izdatke, pokrenula je nov postupak javnih nabavki.

Zbog toga će radovi početi tek 2020. godine, umesto, kako je bilo planirano, godinu dana ranije.

Jedan od glavnih zadataka pruge, koja treba da bude modernizovana sredstvima iz kineskog kredita, jeste da olakša transport kineske robe iz grčke luke Pirej, preko Makedonije, Srbije i Mađarske, u centralnu Evropu.

Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto izjavio je u junu da je 30 kompanija izrazilo interesovanje da učestvuje na tenderu za obnovu mađarske deonice pruge. Od tih kompanija, dva su kinesko-mađarska konzorcijuma podnela validne ponude.

Sijarto je rekao da će od projekta finansijski i logistički profitirati i Mađarska i Srbija, i da će otvoriti i nova radna mesta. Prema njegovim rečima, još su u toku pregovori sa Kinom o modalitetima finansiranja projekta.

Projekat izgradnje brze pruge Beograd-Budimpešta dogovorile su u decembru 2014. godine Kina, Mađarska i Srbija, na Samitu Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Beogradu.

Pruga Beograd-Budimpešta je na Evropskom koridoru 10 i rekonstrukcija i dogradnja treba da omoguće da vozovi postignu brzinu od 200 kilometara na sat. Prvi ugovor o izgradnji pruge koji se odnosio na izradu prostornog plana potpisan je u aprilu 2015. godine, a u novembru iste godine je potpisan okvirni sporazum o tom projektu koji će većim delom biti finansiran kineskim kreditom.

Vrednost radova u Srbiji, na deonici dugoj 184 kilometra do granice sa Mađarskom, iznosi oko dve milijarde dolara. Planirano je da radovi traju ukupno šest godina.

Radovi na modernizaciji pruge u Srbiji su počeli 28. novembra 2017. godine na deonici od Beograda do Stare Pazove dužine 34,5 kilometara. Za finansiranje tih radova uzet je kredit od kineske Eksim banke vredan 297,6 miliona dolara.

Ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović potpisala je u julu 2018. u Sofiji komercijalni ugovor o izgradnji treće deonice pruge od Novog Sada do Subotice, vredan 943 miliona evra. Ona je rekla da bi radovi na tih 108 kilometara pruge trebalo da počnu 2019. godine.

Ugovoreno je da radove na obe deonice izvode konzorcijumi kineskih kompanija.

Evropska komisija saopštila je krajem 2017. da razmatra da li je projekat izgradnje brze železničke pruge Beograd-Budimpešta u skladu s pravilima Evropske unije o konkurentnosti, a pogotovo da li se Mađarska kao članica EU pridržava svih pravila.