"Javne finansije mnogo bolje, ali rizici još postoje"

On upozorava da fiskalni rizici i dalje postoje iz nereformisanog javnog sektora.

"Od ogromnog fiskalnog deficita u 2014. godini od 6,6 odsto BDP-a ili 2,2 milijarde evra stigli smo, praktično, do izbalansiranog budžeta i javni dug je počeo da pada. To je bio presudan, ali ipak samo prvi korak na putu do dugoročno održivih javnih finansija", navodi Minić u razgovoru za Magazin Biznis.

Međutim, po njegovom mišljenju, "Srbija je još uvek prilično zadužena zemlja" i zato dalje umanjenje javnog duga mora ostati u fokusu fiskalne politike.

"Dobra vest je da za to više nisu potrebne mere štednje, već je sasvim dovoljno održati već postignuto stanje u budžetu. Primera radi, mali fiskalni deficit na nivou do 0,5 odsto BDP-a omogućio bi umanjenje javnog duga za oko 2,5 procentnih poena BDP-a godišnje, čime bi javne finansije Srbije došle u bezbednu zonu za pet do sedam godina", kaže Minić.

Ocenjujući da nas verovatno očekuju fiskalno manje turbulentna vremena, ipak upozorava na to da nereformisani javni sektor predstavlja pretnju po budžetsku stabilnost.

"Ključni razlozi koji bi u budućnosti donekle mogli da pokvare planove za smanjenje javnog duga jesu, kako objašnjava, ponovno prelivanje lošeg poslovanja javnih i državnih preduzeća na budžet, kao i potencijalno ogromni troškovi po osnovu brojnih tužbi pred domaćim i međunarodnim sudovima od strane različitih poverilaca.

Ono što bi moglo da dovede do nepredviđenih ishoda iz ugla javnog duga do kraja 2018., kako predočava, jeste nepovoljno kretanje deviznih kurseva, naročito dolara.

"Sa preko tri četvrtine javnog duga u stranim valutama, Srbija bi mogla da bude jedna od 'žrtava' ukoliko dođe do većih poremećaja na svetskom deviznom tržištu usled političke krize u Italiji, tenzija oko uvođenja carina, dalje normalizacije monetarnih politika u SAD i EU i drugih aktuelnih dešavanja", napominje Minić.

Podseća da je zbog učešća dolarskog duga u ukupnim obavezama Srbije od oko 30 odsto, kretanje kursa američke valute u prošlosti često imalo veliki, ali privremen uticaj na nivo javnog duga.

"Ako posmatramo prošlogodišnje impresivno smanjenje javnog duga za oko 10 procentnih poena BDP-a, ispostavlja se da je gotovo polovina, odnosno više od četiri procentna poena BDP-a posledica oštrog pada vrednosti dolara u odnosu na dinar od oko 15 odsto", dodaje specijalni savetnik u Fiskalnom savetu.

Prema njegovim rečima, snažno smanjenje javnog duga u 2017. pod velikim uticajem slabljenja dolara ne bi trebalo da stvori iluziju da je problem velike zaduženosti Srbije moguće rešiti "preko noći", ali nema mesta ni panici ukoliko dolar dodatno ojača u ovoj godini.

"Zbog specifičnog fiskalnog rizika koje nosi zaduživanje u dolarima, svakako bi bilo poželjno preispitati izloženost države ovoj valuti. Međutim, ključ za trajno umanjenje javnog duga ostaje u doslednom sprovođenju politike niskog fiskalnog deficita, bez obzira na kratkoročne uticaje kretanja deviznih kurseva - pozitivne ili negativne", zaključio je Minić.