Koliku platu očekuju naši programeri i da li su "razmaženi"?

Istovremeno, programeri u Srbiji uopšte nisu zahtevni po pitanju dodatnih beneficija koje bi poslodavci mogli da im ponude

Kada bi mogao da bira, programer iz Srbije bi hteo platu od 1.455 evra, pokazuje istraživanje sprovedeno među korisnicima portala HelloWorld.rs. To je skoro tri i po puta više od prosečne plate u našoj zemlji, koja se kreće oko 420 evra.

Realno ili nije? Kako se godinama unazad traži "programer više“, takvih stručnjaka nema na listama Zavoda za zapošljavanje, željenu platu verovatno formira odnos ponude i tražnje. Nedostatak programera na tržištu zahteva i drugačiji pristup njihovom pronalaženju - oni iskusniji najčešće ni ne apliciraju za poslove jer kompanije na razne načine pokušavaju da stupe u kontakt sa njima i da im se “dodvore”. U tome im pomaže i servis altTab, koji omogućava iskusnim IT stručnjacima da ih pozovu samo oni poslodavci koji u velikoj meri ispunjavaju njihova očekivanja od radnog mesta i projekta na kom će raditi.

Istraživanje, sprovedeno među 1.003 ispitanika, pokazuje da i među programerima postoje razlike u pogledu želja za visinom primanja, kako one koje diktiraju godine radnog staža, tako i mesto u kojem žive i rade. Tako recimo, oni sa iskustvom od preko 10 godina očekuju u proseku 1.550 evra, što je za 16 procenata više od programera mediora, sa iskustvom od dve do pet godina.

Razlika je još veća u zavisnosti od mesta stanovanja. U Beogradu, gde objektivno troškovi života jesu najveći, IT eksperti prosečno priželjkuju 1.629 evra zaradu, što je za 40 procenata više od niškog proseka. Da li je svakodnevica u Nišu, gde se očekuje 1.160 evra mesečno, baš toliko "jeftinija“, drugo je pitanje. Novosađani i Kragujevčani su skromniji od Beograđana, ali bi ipak za koju desetinu evra više od Nišlija.

Prava pomama za programerima, što je i globalni, i domaći trend, uslovila je da im poslodavci nude, ne samo dobre zarade, već i uslove rada. Svi znamo da su razvojni centri najvećih svetskih IT kompanija svojevrsni radno-zabavni parkovi, gde se težak intelektualni i kreativni rad amortizuje raznim aktivnostima koje imaju za cilj da razonode, opuste, socijalizuju i mimo radnih procesa. Dakle, zato što im može biti, programeri imaju sve preduslove da budu, osim dobro plaćena, i prilično "razmažena“ radna snaga.

Međutim, istraživanje obavljeno među korisnicima altTab servisa na sajtu HelloWorld.rs pokazuje da programeri u Srbiji uopšte nisu zahtevni po pitanju dopunskih sadržaja. Mogućnosti kao što su klizno radno vreme, rad van kancelarije, kodeks oblačenja za većinu ispitanika su poželjne mogućnosti ili im nije bitno. Ako se izuzme edukacija vezana za profesionalno usavršavanje, za koju 15 odsto ispitanih tvrdi da je neophodna, sve pobrojane mogućnosti su oko 10 ili ispod deset procenata.

Svaki deseti bi zahtevao klizno radno vreme, da kodeks oblačenja nije strogo formalan i da dobije slobodne dane za prekovremen rad. A kada je reč o wellness paketima, samo 0,8 odsto učesnika ankete se izjašnjava da su oni neophodni za prihvatanje ponude za zaposlenje, dok za 70 odsto ova beneficija nema nikakav značaj. Svega 1,4 procenata od poslodavaca bi zahtevalo prostorije za zabavu i relaksaciju dok je ostatku svejedno da li bi ovu beneficiju imali na novom radnom mestu, a 2,7 odsto njih bi tražilo da ima obezbeđenu hranu na poslu. Dakle, definitivno se ne može reći da su domaći programeri "razmaženi“. Žele da zarade znatno veću platu od prosečne u Srbiji, ali ne i da rade pod "staklenim zvonom“.

Kroz seriju odgovora na pitanja koja bi oni pitanja postavili budućim poslodavcima, pomenuto istraživanje pokazuje da je ovdašnjim IT-ekspertima mnogo važnije da li se radi prekovremeno, koja je veličina tima u kojem će raditi, da li će biti okruženi kolegama-seniorima, da li se razvija sopstveno ili outsourcing rešenje, koji alati se koriste. Dakle, krajnje praktična pitanja koja programerima treba da omoguće da se brzo snađu i uklope na novom radnom mestu.