Mišković u Sava centar ulaže dvaput više od traženog

Kako O2.tv saznaje, jedini ponuđač je spreman da uloži preko 30 miliona evra, dvaput više nego što je tenderom traženo.

Potraga za partnerom koji bi starom kongresnom centru dao novi sjaj možda je okončana.

Spremnost da kompletno renoivira jednog od velikih dužnika - Sava centar - izrazila je samo jedna kompanija.

“Mi smo doveli ljude iz Bostona koji se bave kongresnim centrom i koji su napravili jednu studiju koja tačno kaže koliko bi trebalo novca da se renovira da bi Sava centar postao stej-of-di-art kongresni centar. Ta cifra je negde oko 28 miliona evra, a ja uvek volim da dodam tu još nekih 10 odsto jer uvek nešto iskoči, što je potrebnije. tako da 30 miliona evra bi bilo da se napravi kongresni centar da on izgleda perfektno, da bude onako kako smo ga zamislili, da promenimo fasadu što je jako bitno, a da ta fasada ostane u okviru Novog Beograda“, objašnjava potpredsednik Delta holdinga Živorad Vasić.

Sava centar je 1979. važio za vrhunsko delo savremene arhitekture, 40 godina kasnije - vapi za obnovom. Kako danas izgleda unutra moći ćete da vidite samo zahvaljujući arhivskim snimcima pošto kako nam je rečeno u Sava centru postoji propis kojim se snimanje unutar zgrade televizijama naplaćuje. Prvi, propali tender za privatno-javno partnerstvo raspisan je 2016. godine. I tad i sad u igri za Sava centar bila je Delta.

“Sava centar treba da ima renome, treba da ima koncerte koje Beograđani zaslužuju, ta velika sala mora da bude uposlena bar 180 do 200 dana godišnje, mora da se napravi program koji će svakom Beograđaninu da prija, nije bitno da li pričamo o baletu da li pričamo o filharmoniji i nečem trećem ali isto tako kongresni centar kao kongresni centar mora finansisjki da održava sve to. Moram da napomenem a što nije tako popularno Kongresni centar je centar gde se sve autsorsuje, gde imate vrlo mali broj zaposlenih a ti zaposleni koji rade bave se prodajom, bave se bidovanjem, putuju po svetu i dovode velike svetske konferencije“, ističe Vasić.

Kako stoji u tenderskoj dokumentaciji, grad u partnerstvo ulaže nepokretnosti a privatni partner novac, bira menadžment i dobija 49 odsto akcija. Većinski vlasnik ostaje Grad Beograd