EIB nam već odobrila 347 mil. EUR

Ukupna vrednost iznosi 347 miliona evra.

To je rečeno na konferenciji za medije koju je u Beogradu održao potpredsednik EIB Dario Skanapijeko, kojom je završena njegova dvodnevna zvanična poseta Srbiji.

Tom prilikom potpisani su ugovori o dva nova kredita namenjena srpskoj privredi: kredit od 134 miliona evra za železničku prugu Niš - Dimitrovgrad i kredit od 30 miliona evra za Banku Intesa Beograd koja će iz tih sredstava obezbediti dalje zajmove za mala i srednja preduzeća.

Projekat železničke pruge Niš-Dimitrovgrad obuhvata rekonstrukciju, modernizaciju i elektrifikaciju postojeće železničke linije i izgradnju železničke obilaznice oko Niša.

Time što pospešuje železnički saobraćaj, ovaj projekat se uklapa u Agendu povezivanja u okviru Berlinskog procesa i doprineće konkurentnosti nacionalne privrede, a istovremeno poboljšati kvalitet i dostupnost usluga železničkog saobraćaja u Srbiji doprinoseći i tome da se saobraćaj, pre svega teretni, prebaci s drumova na železnicu i reke.

Sredstva kojima finansira ovaj projekat EIB kombinuje s finansijskim sredstvima iz izvora EU, u skladu sa Agendom povezivanja iz 2015, koju EU sponzoriše.

Pored toga, danas su potpisani i ugovori o dva investiciona granta u ukupnoj vrednosti od 73 miliona evra, a ta bespovratna sredstva finansiraju se iz izvora EU po osnovu Investicionog okvira za Zapadni Balkan kojim upravlja EIB, navodi se u saopštenju te banke.

Na pres konferenciji su predstavljeni prošlogodišnji rezultati ostvareni u Srbiji i na Zapadnom Balkanu, kao i ciljevi za 2018. godinu i strategija proistekla iz Inicijative ekonomske otpornosti (ERI).

Ta banka Evropske unije je lani ugovorila i potpisala ugovore o finansiranju u regionu u ukupnoj vrednosti od 330 miliona evra i isplatila je 548 miliona evra, a uz to je Evropski investicioni fond (EIF, kao deo Grupacije EIB) opredelio više od 62,5 miliona evra u vidu kreditnih garancija i drugih instrumenata, zahvaljujući čemu je mobilisan ukupni iznos od oko 348 miliona evra investicionih sredstava.

S obzirom na to da je od 2007. njeno ukupno finansiranje u regionu doseglo vrednost od sedam milijardi evra, ona je, kako je rečeno, konsolidovala svoju ulogu vodećeg međunarodnog finansijera u regionu.

"U proteklih pet godina, EIB je u ovom regionu sklopio i potpisao ugovore za više od 3,7 milijardi evra i isplatio je gotovo 4,7 milijardi evra", rekao je Skanapijeko, potpredsednik EIB zadužen za Zapadni Balkan i Inicijativu otpornosti, koji je u isto vreme i predsednik EIF.

On je dodao da se u nekoliko sektora razvija zanimljiv lanac potencijalnih operacija, i to u oblasti saobraćaja, energetike, zaštite životne sredine i zdravstvene zaštite.

"Međutim, mi ne podržavamo samo velike projekte. Omogućavanje i obezbeđivanje ulaganja u mala i srednja preduzeća predstavlja ključni deo naše aktivnosti. To ostvarujemo kroz davanje zajmova i kreditnih garancija i kroz aktivu kojom upravlja Evropski investicioni fond", naveo je Skanapijeko.

Inače, EIB je početkom ove godine potpisao još dve druge kreditne linije za dobrobit malih i srednjih preduzeća - sa Erste bankom Srbija u iznosu od 60 miliona evra i Bankom Sosijete Ženeral Srbija od 50 miliona evra.

Zajmovima koji su ugovoreni i potpisani s Bankom Intesa, Erste bankom i Sosijete Ženeral bankom biće podržani projekti malih i srednjih preduzeća i infrastrukturni programi organa lokalne samouprave.

Te kreditne operacije obezbediće da se poveća raspoloživost finansijskih sredstava za mala i srednja preduzeća i da se, u isto vreme, smanje ukupni finansijski troškovi.

Tokom posete Beogradu, Skanapijeko se sastao s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, kao i s predsednikom Evropskog parlamenta Antonijem Tajanijem, koji boravi u zvaničnoj poseti Srbiji.

Razgovori su vođeni u cilju daljeg jačanja i proširenja obima podrške koju Grupacija EIB pruža Zapadnom Balkanu, uz poseban naglasak na ERI, evropskoj inicijativi kojoj je cilj poboljšanje i razvoj društvene i ekonomske infrastrukture i podsticanje rasta i otvaranje novih radnih mesta za južne susede i Zapadni Balkan u kontekstu migrantske krize.