Šopingholija u komšiluku, zašto svi hrle u BiH

Kažu, u Bosni je sve jeftinije, a mogu i da traže povraćaj PDV-a. Od došljaka žive mnogi preduzetnici u ovom kraju.

U Bihaću, Cazinu i Velikoj Kladuši tokom vikenda više je automobila sa stranim registarskim oznakama nego onih s bosanskim. Neki od njih su gastarbajteri koji za vikend dolaze kući iz Slovenije, Austrije ili Nemačke, ali je još više stranaca koji su ovde zbog šopinga. Jedan od njih je Janez iz Metlike. Srećemo ga na parkingu ispred velikog tržnog centra u Velikoj Kladuši dok čeka trojicu bratanaca. Došli su u kupovinu i na ćevape, kaže. I tako svakih mesec-dva.

"Idemo u Kladušu, Cazin, Bihać, prošli put smo išli da pogledamo Željavu (napušteni vojni aerodrom u blizini Bihaća, prim. red.), neki izlet napravimo. To je blizu, sat i po vožnje“, kaže Janez dok drži nekoliko proizvoda koje je kupio neplanirano. "Video sam da je jeftino, a možda mi i ne treba. Što se tiče prehrane i toga, možda na pijaci uzmemo neke stvari, luk, suve šljive i slično. Kupimo šta treba, pojedemo ćevape, popijemo pivo i u jedan smo kući“, pojašnjava motive čestog dolaska u ovaj pogranični gradić.

Ubrzo mu se pridružuju i trojica rođaka s punim kolicima. Ima tu svega, od voća do jastuka. Najpričljiviji je Joža, natsavnik matematike i fizike, zaljubljenik u trubu i istoriju. "Deset puta godišnje dolazim, samo ne kad je zima i leti kad su velike gužve. Varijanta A je ova kratka do Kladuše, varijanta B na Bihać, a varijanta C do Krupe i nazad preko Kostajnice i Dvora. Prošao sam sve. Uvek i nešto naučim. Obilazim stare gradove, bio sam na Uni, u nacionalnom parku, u nekim starim džamijama.“

Pitamo ga šta najčešće kupuje: "Dok sam pušio uvek sam kupovao cigarete, sada ih uzmem za kolegu. Četiri šteke koliko je dozvoljeno po glavi preneti. Za druge uzmem i pivo, a za sebe vitamine. Tu u apoteci je puno jeftinije nego kod nas. Kod veterinara kupim nešto za psa, malo na pijaci, danas sam kupio stvari od rostfraja koji je mnogo jeftiniji tu. Uvek uzmem i pecivo na istom mestu. Francuski hleb i kuruzu. I sir dimljeni na pijaci“, nabraja Joža dok puni gepek automobila.

Porez se vraća

Građanima iz Hrvatske i Slovenije se isplati da dođu u šoping u Bosansku krajinu zbog cena, ali i mogućnosti povrata poreza. "Isplati se. Ovde je gorivo 93 centa, kod nas 1,20 evra. Kad napunim rezervoar, ono što potrošim do tu, ispadne gratis. Ja sam samo jednom tražio povraćaj poreza, jer ne kupujem mnogo. Na alkohol, cigarete i gorivo nema povraćaja“, govori Joža.

Za razliku od njega, brojni drugi građani Hrvatske i Slovenije koriste mogućnost vraćanja poreza za proizvode kupljene u BiH. Samo na graničnom prelazu u Velikoj Kladuši u prvih osam meseci ove godine strani državljani su podneli 20.130 zahteva za vraćanje PDV-a u ukupnom iznosu od preko 1,2 miliona maraka, objavila je Uprava za indirektno oporezivanje BiH. Ako znamo da je stopa PDV-a u BiH 17 odsto, to znači da je preko ovog graničnog prelaza izneto robe u vrednosti većoj od sedam miliona maraka (3,5 miliona evra).

Mihrija Mujakić, knjigovođa u tržnom centru Sudo-Luka u Velikoj Kladuši, koji je od male trgovine za nekoliko godina izrastao u trgovački kompleks s marketom, salonom nameštaja, trgovinom građevinskog materijala, benzinskom pumpom i autoperionicom, kaže da su cene čak i dvostruko niže nego u Hrvatskoj i Sloveniji.

Mihriji kupci dolaze kada treba da dobiju povraćaj poreza. "Kada obave kupovinu i plate na kasi, koleginica mi donese podatke, ja ispunim obrasce, a oni s tim obrascima idu na granicu. Na granici im pregledaju robu i overe obrasce, te u roku od tri meseca treba da dođu kod nas s tim overenim obrascem za povraćaj sredstava“, objašnjava nam proces.

Šoping na pijaci

Na graničnom prelazu Izačić, nedaleko od Bihaća, primljeno je više od 16 hiljada zahteva za povraćaj PDV-a, a ispred dva krajiška prelaza samo je onaj u Orašju, ka Vinkovcima, sa primljenih 31.582 zahteva. Strani državljani su podneli ukupno 196.726 zahtjeva za povraćaj poreza u BiH u iznosu od 8,3 miliona maraka, što znači da je ukupna vrednost robe koju su ove godine kupili i izneli iz BiH preko 56 miliona maraka. Toj cifri treba dodati i novac potrošen na cigarete, alkohol i gorivo, koji ne podležu povraćaju poreza te svu robu kupljenu na pijacama gde ne postoje fiskalni računi.

Jedna od najprometnijih pijaca se nalazi u Velikoj Kladuši. Slovenci i Hrvati ovde dolaze čak i organizovano, autobusima. Dominiraju vozila sa oznakama Zagreba, Siska, Karlovca, Ljubljane, Novog Mesta. Srećemo par iz slovenskog Kamnika. Marjan i Meta Kompan ovde su došli motorima. Na putu su za Nacionalni park Una u Bihaću, pa će produžiti na more. Čuli su za kladušku pijacu od prijatelja i odlučili da svrate.

"Prvi put smo ovde, kupili smo starke za kćerku, ovde su deset evra“, kaže Meta. Marjan dodaje da je kvalitet upitan, ali vredi ih probati, jer su u Sloveniji najjeftinije 70 evra. Sigurni su da se mnoga roba kupljena ovde, pogotovo cigarete, preprodaje u Sloveniji. "I svima bude dobro“, dodaju uz osmeh.

Pijačni dani u Velikoj Kladuši su utorak, subota i nedelja. Prodaje se sve, od domaćih mlečnih i mesnih proizvoda do fidžet spinera. Cene su neretko istaknute i u evrima, a u opticaju su sve valute: marke, kune, evri, dolari...

Posla sve više, radnika sve manje

Nezaobilazno mesto za strance su i prodavnice autodelova, te servisi vozila. "Hrvati i Slovenci čine najmanje 60 odsto klijenata“, kaže nam Fikret Latić, vlasnik radnje Krajina Auto, gde na servisu zatičemo desetak automobila austrijskih, slovenačkih i hrvatskih registracija.

Fikret nam objašnjava da je u ulasku Hrvatske u Evropsku uniju prepoznao priliku za proširenje ponude. Osim prodaje delova, uvedena je i usluga zamene guma, a potom i održavanja vozila. Prilagodio je radno vreme, neradni dan je sreda, dok se vikendima radi puno radno vreme.

Nije se pokajao, kaže, od tada se firma stalno razvija, a broj radnika je udvostručen. Iako posla ne manjka, za one koji se oslanjaju na strane potrošače pritiska jedan drugi problem: "Nedavno su mi otišla tri mehaničara, čije znanje i iskustvo je nemoguće nadomestiti za dve godine“, primjer je koji navodi Latić. Odlazak mladih i kvalifikovanih radnika tako postaje najveća prepreka razvoju krajiških pograničnih gradova, koji živnu samo tokom vikenda i praznika.