Teško breme SSSR-a Rusiji, sada je kraj

Nakon raspada Sovjetskog saveza novoformirana Ruska Federacija morala je da misli o novoj strategiji finansiranja svoje budućnosti, ali i o vraćanju milijardi dolara koje je SSSR dugovao drugim zemljama.

Ministarstvo finansija Ruske Federacije objavilo je da su u avgustu vraćeni poslednji preostali spoljni dugovi koji su nasleđeni od SSSR-a.

Ministarstvo je uplatilo 125,2 miliona dolara BiH za robu koju je SSSR uvozio iz Jugoslavije, a nije platio. Tako je okončan veliki problem savremene Rusije.

U početku su obaveze vraćanja dugova bivšeg SSSR-a bile raspoređene na sve republike, ali su se sve one 1993. godine odrekle sovjetskih spoljnih aktiva u korist Rusije, a samim tim i oslobodile se obaveze da plaćaju sovjetske dugove.

Kada je krajem 20. i početkom 21. veka cena nafte skočila, Moskva je postepeno počela da se izvlači iz dugova.

Sovjetski savez je intenzivno pozajmljivao novac od drugih zemalja za kupovinu zapadne opreme i farmaceutskih proizvoda, te za svakodnevno popunjavanje budžeta, objašnjava direktor Centra za razvoj inovacionog biznisa i preduzetništva Aleksej Mihejev.

Ti dugovi su počeli da rastu osamdesetih godina prošlog veka, kada je cena nafte pala i zemlja morala da podrži neefikasnu ekonomiju i ujedno pomaže drugim komunističkim režimima u celom svetu.

Osim stranih kredita, ukupan dug je podrazumevao i obveznice u nacionalnoj valuti, obveznice banke Vnješekonombank, kao i kredite dobijene od Londonskog kluba poverilaca.

Sovjetski budžet nije bio dovoljno veliki da pokrije sve te dugove, tako da ih je posle raspada zemlje nasledila Rusija.

Najveći deo duga bila je suma od 47,6 milijardi dolara – to je bio dug partnerima iz Pariskog kluba poverilaca (velike industrijski razvijene zemlje, uglavnom evropske države i SAD).

Kada je cena nafte skočila, Moskva je uspela da isplati taj dug do 2006. godine tako što je 38,7 milijardi dolara isplatila pre predviđenog roka i na taj način uštedela 7,7 milijardi dolara, koje su kreditori pristali da otpišu ili zamene za robu i usluge.

Rusija je, zatim, 2009. godine vratila ostatak duga od milion dolara, što je dugovala Londonskom klubu poverilaca, odnosno, uglavnom, komercijalnim bankama Zapadne Evrope, SAD i Japana.

Kada je reč o drugim zemljama, dug je podmiren na osnovu bilateralnih sporazuma, ponekad ne gotovinom, već robom i uslugama, navodi “Ruska reč”.