Hrvati dovitljivi - izvoze i nezamislivo

Istovremeno, ostvaruju 66 odsto ukupnih prihoda od prodaje, a u razvoj ulažu čak 79 procenata ukupnih sredstava ulaganih u razvoj, piše Glas Slavonije.

"Mnogi će s nevericom reagovati na podatak da Hrvatska u Mađarsku izvozi - mulj! Da, zaista, pravi mulj, koji nastaje nakon obrade, odnosno prečišćavanja otpadnih voda. A odlaganje mulja, s obzirom na sve veći broj prečišćivača otpadnih voda, postaje problem", navodi se u tekstu.

Podatak o izvozu mulja, kako se dodaje, mogao se čuti na konferenciji o vodama u Zagrebu.

"Samo u našem glavnom gradu godišnje nastaje oko 50 hiljada tona mulja. Kompanija Kemis-Termoclean iz Zagreba ovlašćena je za odlaganje mulja, a izvozi ga u dnevnim količinama od 100 do 200 tona, u Mađarsku, gde se mulj koristi za rekultivaciju starih rudarskih kopova gline i deponija pepela iz termoelektrana", piše u članku.

Prema podacima časopisa Komunal, na tim rekultivisanim površinama omogućava se podizanje nasada biomase i uzgoj energetskog bilja, koje se zatim u mađarskim kogeneracijama koristi za proizvodnju električne energije.

Iz Hrvatske privredne komore, su Glasu Slavonije dostavili podatcrevak da su, prema izveštaju o izvozu otpada Hrvatske agencije za okolinu i prirodu, 2015. godine iz Hrvatske izvezene 1.563 tone različitih muljeva, dakle ne samo onih od prečšćavanja vode.

Podaci Državnog zavoda za statistiku, koje je obradila HGK, pokazuju da Hrvatska izvozi i životinjska creva, bešike i želuce.

Taj izvoz je 2015. godine iznosio 763 tone i vredeo je 4,6 miliona evra, a prošle godine (959 tona) 4,4 miliona evra.

"Izvozimo i ptičju kožu i druge ptičje delove. U 2015. godini u vrednosti od 994 evra, a 2016. taj izvoz beleži veliki pad, na 527 evra", navodi list.

Tu priča o životinjskim ostacima kao izvoznim proizvodima ne završava.

Tako Hrvati izvoze i kosti i srž rogova, prah i otpatke koji su im 2015. godine doneli skoro 61.000 evra izvoznih prihoda, a lani nešto više od 84.000 evra.