Srpski hoteli na moru - ne znamo ni šta imamo

Tako je Direkcija za imovinu Srbije objavila oglas u kojem traži ovlašćenog procenitelja za procenu tržišne vrednosti nepokretnosti Srbije, tačnije MUP-a, u Bečićima. Reč je o objektima, u okviru kojih je pet zgrada s pomoćnim zgradama i zemljištu hotela „Beograd” , kao i pokretnim stvarima u njima da bi se oni ili priveli nameni ili prodali.

Narodna banka Srbije oglasila je poziv za dostavljanje zatvorenih pismenih ponuda za davanje u zakup na neodređeno vreme svog poslovnog prostora u Podgorici, površine 81 kvadratnog metra.

Da je došlo vreme da se reši pitanje imovine srpskih preduzeća i Srbije na Crnogorskom primorju dalo se naslutiti u februaru ove godine, kada je crnogorski premijer Duško Marković bio u zvaničnoj poseti Srbiji i srpskoj vlasti predložio da se pomoću zajedničkih projekata ta imovina stavi u funkciju da bi počela da donosi profit.

Prilikom razgovora sa srpskim premijerom i predsednikom, Marković je istakao da se imovina koju Srbija poseduje u Crnoj Gori, a koja nije iskorišćena, procenjuje na više od sto miliona evra.

Odmarališta velikih srpskih preduzeća iz prošlih vremena, kao i hoteli s više hiljada kreveta, koji su šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka bili moderni, danas su u Crnoj Gori zapušteni, malo održavani i koriste se samo tri letnja meseca u godini ili čekaju privatizaciju.

Svoja odmarališta na Budvanskoj rivijeri i plaži imali su EPS, MUP, Institut za rehabilitaciju Beograd, neke poznatije srpske firme, ali većina ih danas radi samo u toku letnje sezone.

Srbija je od prodaje dela kompleksa „Ineks Zlatna obala” u Sutomoru zaradila 11,7 miliona evra, ali je ostalo još mnogo hotela i odmarališta srpskih preduzeća koja čekaju da budu prodata ili da se u njih dodatno uloži da bi postala atraktivna za turiste.

Koliko tačno vredi imovina srpskih preduzeća i njihovih odmarališta u Crnoj Gori niko u ovom trenutku ne može da kaže, pa je procena da je ona više od sto miliona evra jedino što se uzima kao podatak, mada može biti reči i o znatno većem iznosu.

Privredna komora Srbije u Crnoj Gori je još pre tri godine pokrenula s državnim organima Crne Gore i Srbije pitanje rešavanja imovine srpskih preduzeća i srpske države jer je svima jasno da Srbija ima u vlasništvu ili suvlasništvu izuzetno značajne i atraktivne turističke kapacitete koji su nedovoljno iskorišćeni i ne daju ni izbliza efekte koji se, s obzirom na atraktivnost lokacija, očekuju.

Tada su procene PKS-a bile da Srbija ima pravo bogatstvo uz samu obalu Jadranskog mora, a pominjane su lokacije i hotel „Šumadija” u Bečićima, zatim hotel „Beograd” u Bečićima u vlasništvu MUP-a, „Vrmac” u Prčnju, kao deo Instituta za rehabilitaciju Beograd, tri hotela u Tivatu, a država Srbija imala je i 26 odsto vlasništva u Institutu „Dr Simo Milošević”.

Čak je 2012. godine formirana i Komisija koja je trebalo da popiše srpske nekretnine u Crnoj Gori, ali ni ona ništa nije uradila, tako da nema preciznog spiska pa se i ne zna šta je tačno srpsko. Postojao je i predlog da se kroz pregovore Srbije i Crne Gore odloži primena crnogorskih propisa o privatizaciji i naplati poreza za one koji nekretnine ne koriste da bi srpska preduzeća imala više vremena da nađu bolje kupce i dobiju više novca.