San kao prilika: Tiho noći, moja zarada raste

Ako vam neprestano osećanje umora budi dilemu da li ste stvarno iscrpljeni ili jednostavno razmaženi, možda će vam ove sumnje rasterati podatak da ljudi danas spavaju 20 odsto kraće nego što su to činili pre jednog veka. Savremeni čovek je svakodnevno pod mnogo većim stresom nego njegovi preci, kasnije leže i „ne hvata“ period noći u kojem je moguće ostvariti najdublji san, rastrzan je između mnoštva tehnoloških sprava koja mu odvraćaju pažnju i fizički je nedovoljno aktivan, što sve doprinosi pojavi nesanice. Američki nacionalni institut za zdravlje procenjuje da oko 30 odsto populacije ima probleme da zaspi, a oko 10 odsto zbog nesanice ne može efikasno da izvršava sve svakodnevne obaveze. Praksa je pokazala da svaka ljudska potreba otvara mnoštvo poslovnih prilika, što je slučaj i sa nedostatkom sna. Prema podacima P&S Market Research, ljudi koji žele da reše problem nesanice u najvećem procentu (42,3 odsto) to čine kupovinom dušeka i jastuka, ali veliki broj njih se odlučuje i za lekove za spavanje, a u poslednje vreme i za upotrebu modernih uređaja. Kreveti protiv hrkanja i vrućine

U novoj "tehnologiji snova“, svoju priliku su videli mnogi preduzetnici i naučnici. Jedan od njih je Hjugo Mersijer, inženjer kompjuterske nauke iz Pariza, koji je prikupio 10 miliona dolara za investiranje u zvučne talase koji indukuju spavanje. Njegov prizvod se zove "Dream“ i trenutno je u fazi testiranja, a početak prodaje zakazan je za ovo leto.

Još neobičniju ideju ima australijski preduzetnik Ben Olsen sa svojim gedžetom "Thim“, koji se pred počinak kači na prst i budi korisnike na svaka tri minuta tokom jednog sata, sa idejom da prekidi sna mogu sprečiti duže prekide sna. Drugim rečima, ako vas ova sprava dovoljno umori, onda ćete bolje spavati. Olsen se nada tržišnom uspehu jer kako tvrdi, njegov prethodni izum, naočare koje isijavaju zeleno-plavo svetlo direktno u oči potencijalnog spavača, prodat je u više od 30.000 primeraka širom sveta.

Sličan izum je Naptime, neka vrsta gedžeta za glavu čiji EEG senzori prate moždanu aktivnost korisnika i bude ga u pravom trenutku, odnosno u lakoj fazi sna. Prema istraživanju kompanije BBC Research, u 2013. godini svetsko tržište pomagala za spavanje – gedžeta, dušeka, jastuka i lekova – vredelo skoro 55 milijardi dolara, a prognoze pokazuju da će ono rasti po godišnjoj stopi od 5,6 odsto, i da će u 2019. dostići vrednost od 76,7 milijardi dolara.

Stoga je i na ovogodišnjem Sajmu potrošačke elektronike u Las Vegasu predstavljeno mnoštvo proizvoda za borbu sa nesanicom, poput pametnih jastuka, kreveta sa ugrađenim grejačima za stopala, kao i pojaseva za praćenje okretanja po ležaju. Tu su bili i gedžeti koji prate disanje korisnika i u skladu sa njim emituju zvukove koji im pomažu da utonu u čvršći san, za "tričavih“ 180 dolara.

Na pomenutom Sajmu, osim prenosivih uređaja, pojavili su se i oni kabastiji, poput pametnog kreveta koji na osnovu analiza pokreta predviđa na koju stranu će se spavač okrenuti i prilagođava mu položaj dušeka. Interesantno je da ovakav bračni krevet može da odvojeno prati kretanje dva spavača. Proizvođač tvrdi i da krevet "primećuje“ ukoliko neko od njih hrče i lagano podiže njegovu stranu kreveta kako bi ga utišao i omogućio nesmetan san njegovom partneru. Novotarija su i dušeci koji prate temperaturu usnulih osoba i po potrebi ih hlade, mada još nije zvanično potvrđen podatak kojim ga proizvođač reklamira – da se na taj način povećava mogućnost za čvrst san i do 20 odsto.

Proizvodi koji leče nesanicu ne moraju biti samo u materijalnom obliku. Tako je Sleepio, aplikacija za web i mobilne uređaje, poznata kao "digitalni ekspert za spavanje“, u Velikoj Britaniji dobila nagradu za "Najbolju IT inovaciju u oblasti zdravstva“ koji je dodelio E-Health Insider, a kompanija Big Health koja je kreirala ovaj proizvod za najbolji startap iz zdravstva na Europas Awards.

Priliku za zaradu, a verovatno i za pružanje pomoći osobama koje muči nesanica, uočili su i mnogi velnes i meditativni centri. U njihovim prostorijama u SAD, možete se odmoriti uz pomoć stručnjaka koji vas verbalno vodi u san, a po potrebi i uz pomoć masaže. U njima, takođe, možete naučiti kako da se opustite i prizovete san i u udobnosti svog doma (i dobro plaćenog dušeka). Skupa "ambasadorka sna“

Manjak sna za pojedine stručnjake je, ispostavilo se, ostvarenje sna o razvoju karijere. Nesanica je naime iznedrila poslovnu priliku za "stručnjake za spavanje“, poput Nensi H. Roštajn koja sebe zove "ambasadorom sna“, a bavi se edukacijom iz oblasti spavanja. Ona pravi programe i organizuje treninge iz ove oblasti za mnoge velike kompanije, među kojima su i one sa liste Fortune 500, a neki od njenih skupo plaćenih saveta su i o tome kako raspremiti krevet i koje budilnike koristiti.

Valjda bogate kompanije znaju šta rade kada papreno plaćaju takve konsultacije, a nije sasvim jasno ni kako zaposleni u kompaniji Aetna, koja se bavi planiranjem i osiguranjem zdravstvene nege, dokazuju da su spavali po sedam sati više od 20 radnih dana za redom, što je uslov da dobiju dodatnih 500 dolara na godišnju platu. Mnoge kompanije, poput JP Morgan Chase i Uber-a, rade na programima protiv "pregorevanja“ zaposlenih, uključujući i edukacije o važnosti sna.

Razlog tome nije iznenadno humano prosvetljenje u korporacijama, već istraživanja koja upozoravaju da osim slabe koncentracije na poslu, hronična neispavanost povećava rizike od srčanih oboljenja, dijabetesa, depresije, visokog pritiska, viška kilograma i drugih bolesti, a što kompanije može koštati više nego ulaganje u prevenciju.

Nevladina organizacija Rand Corporation objavila je studiju "Zašto je san važan – ekonomski troškovi nedovoljne ispavanosti“, u kojoj se navodi da gubici usled neispavanosti zaposlenih samo u SAD dostižu oko 411 milijardi dolara godišnje, odnosno 2,28 odsto BDP-a. Zbog nesanice, Amerika gubi oko 1,2 miliona radnih dana godišnje, a što je još značajnije, nedostatak sna povećava rizik od smrti za 13 odsto.

Prema ovom istraživanju, ukoliko bi se vreme provedeno u spavanju produžilo sa šest na sedam sati, to bi američkoj ekonomiji obezbedilo 226,4 milijardi dolara dodatnih prihoda na godišnjem nivou. Rezultati studije upozoravaju da slabo spavaju i Japanci, čija ekonomija zbog ovog problema gubi 138 milijardi dolara godišnje, odnosno 3 odsto BDP-a, dok Nemačka beleži godišnju štetu od 60 milijardi dolara, odnosno 1,6 odsto BDP-a. Izgleda da dok se ovaj problem ne reši, ni poslodavci širom sveta neće moći mirno da spavaju.