Zakon koji će dići BDP-a Srbije 1, 5%

Taj zakon, kada počne da se primenjuje, može da utiče na povećanje BDP-a države do 1,5 odsto, kaže šef Odseka nacionalne infrastrukture geoprostornih podataka RGZ-a, Darko Vučetić.

Zakon će, između ostalog, do kraja 2018. smanjiti vreme trajanja postupka uknjižbe imovine sa 21 na 5 dana, uz smanjenje troškova uknjižbe sa 2,8 na 2,5 odsto vrednosti imovine, objašnjava Vučetić i ističe:

"Na osnovu urađenih studija, efikasna nacionalna infrastruktura o prostornim podacima može da pospeši ekonomski razvoj neke države i utiče na rast BDP-a do 1,5 odsto. Investitori će nakon usvajanja ovog zakona lakše i brže dolaziti do informacija o položaju, obliku i površini parcele, kao i mogućnosti gradnje, a broj neophodnih procedura će se duplo smanjiti".

Ukrštanjem podataka iz različitih državnih institucija, na primer, površsine parcela u određenim delovima grada, strukture stanovništva u tim delovima grada, nivoa obrazovanja građana, njihove platežne moći, navodi Vučetić, investitor dobija informacije na osnovu kojih procenjuje da li će na tom mestu nešto da gradi i investira.

"U razvijenim zemljama, preko 90 odsto svih odluka koje se donose na državnom nivou se donose na osnovu podataka iz geosektora. Zahvaljujući uređenom geosektoru, Australija ima 1,1 odsto veći BDP, a Irska čak 1,6 odsto povećanje BDP-a", objašnjava Vučetić.

Ovaj zakon, kaže on, omogućidhe da "jednim klikom" svi podaci, od površine objekata, zemljišta, satelitskih snimaka terena, mapa vodenih tokova, podataka iz Zavoda za statistiku, turističkih organizacija, finansijskih i privrednih institucija, budu uskladišteni i klasifikovani na jednom mestu.

"Svi podaci će biti skladišteni u sistem portala GeoSrbija. Ovaj nacionalni portal biće unapređen i osavremenjen u skladu sa najnovijim tehnologijama do sredine sledeće godine", kaže Vučetić i objašnjava da će dosadašnji problemi nedovoljne standardizacije državnih dokumenata i neefikasno korišćenje geoprostornih podataka, ovim zakonom, biti rešeni.

On ističe primer jedne državne institucije, koja je želela da u njihov informacioni sistem unese terabajte podataka:

"Tražili su da im fižički dostavimo dokumenta. Nama je trebalo nekoliko meseci da to uradimo, a njima, preko godinu i po dana da te podatke unesu u svoj sistem uz obostrano angažovanje velikog broja zaposlenih", objašnjava Vučetić.

Procena Svetske Banke je da Srbija, kako bi stigla standard razvijenih zemalja EU, mora da ima godišnji rast BDP-a od 6 odsto, pa bi učešće geoprostornih podataka u rastu BDP-a Srbije imao ogroman značaj za ubrzani ekonomski oporavak države, kaže on.

"Na ovom polju su ostvareni određeni rezultati koji su preduslov za dalji razvoj, a koji su se reflektovali na značajan skok Srbije na Duing Biznis listi (Doing Busineš list). Na inicijativu Ujedinjenih nacija, sve zemlje članice, su septembra 2015. godine usvojile 17 ciljeva održivog razvoja za period 2016. do 2030. godine, a geoprostorni podaci su na direktan način prepoznati kao glavni preduslov za postizanje tih ciljeva", navodi Vučetić.

Pored toga, kaže on, donošenje ovog Zakona i njegova puna primena je preduslov za pristupanje Srbije EU i deo je Pregovaračkog poglavlja 27 - Životna sredina.

Programom Vlade za unapređenje pozicije naše žemlje na rang listi Svetske Banke o uslovima poslovanja za period od 2017. do 2018. godine, definisane su, kako kaže, aktivnosti koje su bazirane na donošenju Zakona za drugi, odnosno, poslednji kvartal 2018. godine.