SB nam predviđa sve veći rast

Sličnu prognozu rasta za ovu godinu daje i Međunarodni monetarni fond, koji ocenjuje da će u 2016. rast iznositi 1,75 odsto.

Rast prognoziran za ovu godinu za jedan procenat je višši nego što je bio prethodne godine, kada je, umesto očekivanog pada, zabeležen rast od 0,8 odsto.

Glavni ekonomista Svetske banke Lazar ŠŠestović izjavio je da ima razloga da se veruje da će rast u ovoj godini biti i veći od prognoziranog.

On je naveo da su u prva dva meseca ove godine zabeleženi rast investicija, i oporavak potrošnje domaćinstava, a takodje, dodao je, blago rastu zarade u privatnom sektoru.

"Kad imate te komponenete - potrošnju i investicije, očekuje se i rast BDP-a", rekao je Šestović i podsetio da je za ovu godinu je planirano dodatno smanjenje fiskalnog deficita što su ciljevi u okviru aranžmana koji je Srbija zaključila sa MMF.

Uz konstataciju da je sa nivoa od preko šest odsto, deficit u prošloj godini smanjen na 3,7 odsto BDP-a, Šestović navodi da se očekuje da ukupni deficit na kraju ove godine bude nešto niži, 3,5-3,6 oddsto BDP, a postoji mogućnost da se javna potrošnja dodatno smanji.

On ističe da su u prethodnoj godini strane direktne investicije dostigle 1,8 milijardi evra, što je “više nego doboljno da se pokrije deficit bez dodatnog zaduživanja u inostranstvu”, pa je spoljna pozicija Srbije bila dobra.

"To je bilo veoma pozitivno i preliva se i nastavlja i u 2016. godini", rekao je on i ukazao na "faktor kamatnih stopa", jer je Srbija dosta zadužena i mnogo novca odlazi na servisiranje dugova, što sobom povlači i to da svako kolebanje na relaciji dolar-evro utiče i na zaduženost Srbije.

Šestović je ocenio da bi na srednji rok Srbija mogla da se vrati na stope rasta pre krize, otprilike 3-4 odsto BDP-a godišnje.

"To je u skladu sa proračunima", rekao je i dodao da su strane direktne investicije u porastu, ali da sada, za razliku od prethodnih godina kad smo imali po jednu veliku transakciju, imamo veliki broj malih investicija, što je, kako je primetio, veoma bitno jer diversifikujemo rizik.

Šestović je rekao i da bi u ostvarivanju većeg rasta važnu ulogu mogla da ima autoindustrija i naveo da Srbija ima 47 proizvodjača delova, ima i Fijat, te je, konstatovao je, naš izvoz autoindustrije značajan faktor ukupnog rasta.

"Juče je otvorena još jedna fabrika, i Lir je došao u Novi Sad, a sve zemlje u centralnoj Evropi koje su brzo rasle, uspele su to jer su pokretale auto industriju. Ovaj sektor pokreće lokalne kompnentaše, zapošljavaju mnogo ljudi i izvozno je orijentisan", zaključio je Šestvić.