Kače diplomu o klin - firme vape za ovim radnicima

Ako pitate zanatlije, rećiće vam nijedan, jer to danas nije racionalna odluka.

Dok osnovci završnih razreda uveliko razmišljaju o vrsti dalje edukacije, tržište upozorava da je prezasićeno visokoobrazovanim kadrom, ali da rešenje, ipak, postoji.

Firme u BiH vape za zanatlijama brojnih profila, a pritom je kvalitetnom majstoru na raspolaganju i mogućnost samozapošljavanja, što u nekim slučajevima, ako je reč o vrsnom stručnjaku, donosi veoma dobru zaradu.

"Prošla godina je prva godina u kojoj se više zanatskih radnji u RS prijavilo nego što ih se odjavilo, što dovoljno govori. Dete neće pogrešiti ako upiše bilo koji zanat jer kod nas su svi deficitarni", poručuje Jovan Bratić, direktor Zanatsko-preduzetničke komore RS.

Upitan da nabroji neke od zanata koji imaju perspektivu, on je, između ostalih, potvrdio da su deficitarna zanimanja moler, tesar, zidar, keramičar, autolimar, automehaničar, autodijagnostičar i slično.

I Edi Haneš, direktor banjalučke Poljoprivredne škole, ima korisne predloge za buduće srednjoškolce, ali i uverenje da će, ako ga poslušaju, lako doći do radne knjižice.

"Naši mesari, kad završe školovanje, u 98 odsto slučajeva po dobijanju diplome počinju da rade. Pekari, isto tako", naveo je Haneš.

Veliki deo mesara i pekara, ali i onih koji se u banjalučkoj Poljoprivrednoj školi opredele i odškoluju za zanimanje cvećar-vrtlar, odu u države Evropske unije i tamo nađu posao.

“Pogotovo odlaze u Sloveniju. To je tržište. Idu tamo gde im je bolje", naveo je Haneš.

Da bi mladi zaista trebalo da razmisle i o školovanju za neki od zanata uverava i Alija Remzo Bakšić, doskorašnji direktor Asocijacije poslodavaca BiH, odličan poznavalac stanja na tržištu. On ističe da nam stari zanati, poput obućarskog, više i nisu potrebni. Međutim, postoje i one zanatlije koje jesu, npr. varioci, automehaničari i slično.

"Automehaničare nećete naći na birou", pojasnio je Bakšić. Po njegovim rečima, potrebno je da se i u BiH, baš kao i u evropskim razvijenim ekonomijama, država opredeli da školuje kadrove za koje ima posla i za koje je lako realizovati samozapošljavanje.

"Jer austrijska obrazovna strategija je takva da se dve trećine učenika upisuju u srednje stručne škole. Svi oni završe neka tehnička ili zanatska zanimanja. To je ono što bi i nama trebalo jer bi se stvorile mogućnosti i za pokretanje sopstvenih malih biznisa", zaključio je Bakšić.