S kakvim novčanikom vi čekate Novu godinu?

Stručnjaci kažu da ćemo iz godine na čijem smo kraju pamtiti smanjenje minusa u budžetu, a da, kao ne baš najbolji studenti, u narednu godinu prenosimo ispit restrukturiranja i gubitaša među javnim preduzećima.

Oporavak koji građani još ne osećaju - tako bi se najjednostavnije mogla opisati ekonomska 2015. godina. Dok se minusi u novčanicima nisu mnogo smanjili, onaj u državnoj kasi jeste.

“Konkretno je da smo na nivou centralne države u kriterijumima Mastrihta, gde nisu ni mnoge zemlje EU. Uprkos svemu i konzervativnim prognozama, uspeli smo da zabeležimo i rast ove godine koji iznosi blizu jedan posto", kaže ekonomista Vladimir Krulj.

“Mislim da je Vlada u toku ove godine ostvarila veliki napredak u unapređenju privrednog ambijenta i tu bih istakao dve reforme. Na prvom mestu je unapređenje procedure za izdavanje građevinskih dozvola. na drugom su zakoni koji se odnose na unapređenje rada državnih inspekcija”, kaže ekonomista Milojko Arsić.

Pored manjeg minusa u budžetu, srpsku ekonomiju u 2015. godini obeležio je i stabilan kurs dinara. Ponovo je sklopljen aranžman sa MMFom i konačno okončana višegodišnja privatizacija. Pamti se i neuspela privatizacija smederevske Železare gde se rezultati profesionalnog menadžmenta još čekaju. Neuspela je bila i prodaja Telekoma, a ove godine izostalo je rešenje i za pribojski FAP u koji finski SISU još nije došao.

Pored tog problema, u narednu godinu prenosimo i gubitaše poput RTB Bor i rudnika Resavica.

“Gubljenje vremena je dovelo do toga da su ta preduzeća tehnološki zastarela, da imamo problem njihove netržišne pozicije. S druge strane, za njih su se odvajala velika sredstva iz budžeta. Mislim da smanjeni interes za ta preduzeća, što nije nikakva novost imajući u vidu njihovu snagu, svakako ono gde, da je možda bilo više sreće i boljih okolnosti, bolje bismo prošli”, kaže Krulj.

“Tu su za sada ostvarene samo neke organizacione promene, ali nije realizovano suštinsko restrukturiranje, koje treba da dovede do povećanja prihoda i smanjenja troškova. Takođe i napredak u privatizaciji je prilično skroman. Država nije uspela da privatizuje nijedno veliko preduzeće”, rekao je Arsić.

Milojko Arsić zaključuje da nije bilo velikog napretka ni u sudstvu, katastru, poreskoj upravi, koje su bitne za društvo uopšte, ali i za efikasnu ekonomiju.