Budućnost advertajzinga? Zbogom i ne naginji se kroz prozor!

Budućnost „social media“. Nema je. Jer, ako je svaki pojedinac medij, onda je medij po definiciji „social“ ili nije medij. Ako je sve „social media“ onda to ne može da postoji kao posebna kategorija. Gary Vaynerchuk, osnivač i vlasnik Vayner Media ide i korak dalje i kaže da je „social media“ samo termin kojim danas označavamo trenutnu fazu u razvoju interneta i da ga za par godina kao termin nećemo upotrebljavati. Ima i onih koji upotrebljavaju i termin „sobile“ (social + mobile), ali je to ipak pomalo nepotrebna kovanica, jer, složit ćete se, da već danas realno ako nije „mobile“ nije medij.

Budućnost online businessa. Online business je prošlost. Kao i kod fenomena „social media“ – ako nije „online“ onda nije „business“. Pri tome takav trend ne definišu prevashodno tradicionalne kompanije koje prelaze na online platforme, jer se to već dogodilo i nije ništa novo, već ga sada, kao trend, više uspostavljaju originalno online kompanije koje svoj biznis šire i u fizički svet, ali ne kao tradicionalne prodavnice, iako na prvi pogled tako izgledaju, već kao dodatno mesto kontakta kupca sa proizvodom kojeg već zna iz online sveta.

Za kupca to nije samo dodatna pogodnost, već obogaćuje njegovo iskustvo sa brendom i unapređuje njegovu lojalnost. Cilj je da postoji jedinstveni doživljaj u kontaktu sa brendom bez obzira gde se interakcija događa, tako da transakcija prilikom kupovine proizvoda ne bude samo tehnički posao već da je i to deo emocije koju kupac ima prema brendu. To rade i male i mlade firme kao što su Birchbox i Warby Parker, ali i one velike i tradicionalne kao što je Apple. Po rečima Angele Ahrendts, bivše CEO Burrbery-ja, Apple ulazi u integraciju svojih online platformi i svojih trgovina tako da i u jednom i u drugom svetu nude istu uslugu i iskustvo. Uostalom, njena zvanična titula u kompaniji najbolje definište ovaj generalni trend. Ona je Senior Vice President, Retail and Online Stores. Budućnost tržišta. Integracija online i offline business-a definiše i budućnost tržišta. Cilj tržišne komunikacije nije više kako informaciju objaviti što većem broju ljudi kako bi onda deo njih pretvorili u kupce, već kako odnegovati tržište tako što ćete ljude privući autoriteom koji uspostavite na određenu temu. To je tačka u kojoj sadržaj ili, na našem jeziku, content postaje ključni alat za komunikaciju. Iako reč content upotrebljavaju skoro svi u komunikacijskoj industriji, još uvek malo njih zaista zna kako ga produktivno koristiti za kreiranje i negovanje tržišta.

Cilj tzv. marketinga više nije prodavati proizvod koji imate, već ponuditi proizvod koji ljudima treba. Da biste to saznali, sa potencijalnim kupcima morate da razgovarate, a da bi ljudi ušli u razgovor sa vama, u tome što radite morate biti autentični. Autentičnost je pretpostavka za sticanje poverenja, a za sticanje poverenja je potrebno vreme. Zato je sve ovo lakše reći nego ostvariti.

Budućnost branda. Budućnost je personal brand. To je logična posledica promene primarnog cilja tržišne komunikacije. Ako to više nije proizvod, već kreiranje sopstvenog tržišta kroz uspostavljanje dijaloga kroz priču, onda je autoritet onoga ko započinje i moderira taj dijalog ključni faktor za uspeh. Vidi se to i po sve češćim primerima kako poznate osobe ne samo da pokreću svoje nezavisne biznise, već im to postaje glavna karijera. Jedan takav primer je kompanija Goop Gwyneth Paltrow, pa onda Honest Jessice Albe i tako redom. Istovremeno, preduzetnici i vlasnici biznisa sve više svojim nastupima podsećaju na holivudske zvezde, a manje na klasične poslovne ljude kako smo ih do juče zamišljali.

Steve Jobs je bio preteča tog trenda, ali to sada postaje new normal. Još uvek je konfuzna linija između poznatosti i autoriteta, ali je to svojevrsni prelazni period i upravo dokaz te promene trenda. Tipičan primer tog trenda danas je gore pomenuti Gary Vaynerchuk, a jednu od boljih definicija tog trenda je dala Oprah Winfrey: My heart is my brand!

Budućnost advertajzinga. Zbogom i ne naginji se kroz prozor. Tehnologija je komunikaciju transformisala u stanje stalne izloženosti i konstantnog bombardovanja novim informacijama. Marketing je ili „real time marketing“ ili nije marketing . Zato oglašavanje postaje sve besmislenije. Adversiting je termin koji će vrlo brzo biti samo u rečniku starih reči i izraza. Tradicionalne reklamne agencije su već duže vreme praktično sastavni deo marketinško-medijskog kompleksa i uglavnom samo upravljaju budžetima klijenata.

Više od toga sve manje mogu. Bio sam u globalnoj centrali jedne velike agencije – na podu, uz recepciju, bili bili su razbacani kanski lavovi svih nijansi, kao da su na nekoj rasprodaji, slušao sam šta pričaju dvojica glavnih baja na panelu koji je tamo organizovan, zvučalo je dobro, ali stvarno ne mogu ničega da se setim, a ni u beleškama nemam ništa zapisano, verovatno sam izgubio baš taj notes. Bar je šampanjac na koktelu posle panela bio vrhunski. Nadu ulivaju agencije koje se usuđuju da se upuste u sopstvenu kreativnu destrukciju i da postanu, kako je to rekao David Droga, „sigurno mesto za opasne ideje“. Kao i oni koji veruju da prosečna ideja mnogo više košta od velike ideje. Takvima želim sve najbolje.

Budućnost budućnosti. Svima nam je poznato da je brzina promena kojima svedočimo takva da se tim promenama jedva prilagodjavamo, a kamoli da možemo da ih razumemo. Zato budućnost i ne možemo da predvidimo, bez obzira na šarlatane koji se bave njenim proricanjem. Ali, to što ne možemo da predvidimo budućnost ne znači da ne možemo da budemo pripremljeni za nju. Jedan od najupečatljivijih utisaka koji nosim sa festivala je prezentacija inicijative gradskih vlasti New Yorka koje su formirale javno privatno partnerstvo sa privatnim sektorom, u koji će svaka strana investirati po 40 miliona dolara, kako bi u sledećih deset godina 1,1 milion učenika moglo da stiče elementarne veštine kompjuterskog kodiranja, jer je zaključak da posedovanje osnova kompjuterskog znanja spada u kategoriju elementarne pismenosti, poput čitanja i pisanja.

Uostalom, zar nije mnogo bolje graditi budućnost nego je predviđati?