Penzijska štednja

? Da li smatrate da će vam biti neophodni dodatni prihodi u penziji? Ukoliko je vas odgovor da, potrebno je rano krenuti s planiranjem dodatnih izvora prihoda za starost.

Usled značajnih demografskih promena, starenja stanovništva i niskih stopa fertiliteta došlo je do značajnih promena u penzijskim sistemima u mnogim zemljama. Sistemi zasnovani na principu međugeneracijske solidarnosti, gde zaposleni plaćaju doprinose iz kojih se isplaćuju penzije, nisu održivi jer se struktura stanovništva promenila. Reforme državnih penzijskih sistema se zasnivaju na postepenom smanjenju penzija za buduće generacije penzionera i stimulasanju građana da sami štede za svoju starost. U tu svrhu se uvode privatni penzijski fondovi.

U Srbiji, pored svih nasleđenih problema u penzijskom sistemu, veoma su izraženi i svi navedeni demografski trendovi. Iako diskusija o reformi penzijskog sistema i dalje traje, jasno je da će se sve teže živeti od državne penzije i da će biti sve veća potrebna da se obezbedi dodatna štednja. Ovo je posebno važna činjenica za mlade zato što oni neće moći da računaju da žive samo od državne penzije. Ko želi da održi isti životni standard koji ima tokom radnog veka, moraće da obezbedi prihode kojima će dopuniti državnu penziju.

Koliko će vam novca biti potrebno u penziji?

1. Razmislite kako ćete živeti nakon odlaska u penziju. Gde ćete živeti? Kako ćete provoditi vreme? Koliki će vam biti troškovi? Koliko će vam novca biti potrebno za zadovoljavajući životni standard?

Mnogi stručnjaci veruju da je u proseku potrebno da penzija iznosi oko 80% zarade da bi se zadržao isti životni standard. Međutim to je individualna potreba. Treba da razmislite kako ćete živeti nakon odlaska u penziju i koliki će vam biti troškovi. Iako se određeni troškovi penzionisanjem smanjuju, treba uzeti u obzir moguće nove troškove poput medicinskih troškova, pomoći u kući, nege i slično.

2. Zatim, razmislite kako ćete obezbediti potrebne prihode. Koliko će iznositi vaša državna penzija? Koliko će vam biti potrebno dodatnih prihoda? Kako ćete obezbediti te dodatne prihode?

Ukoliko ste zaposleni, imaćete pravo na državnu penziju kada ispunite uslove u pogledu starosti i dužine staža. Iznos državne penzije zavisi od visine doprinosa, godina staža i načina usklađivanja penzije. Međutim, iznos državne penzije na koji ćete moći da računate, danas je relativno teško proceniti s obzirom na to da je reforma penzijskog sistema u Srbiji još uvek u toku. Uobičajena praksa u mnogim zemljama je da se građanima dostavljaju izvodi sa podacima o uplaćenim doprinosima i proračunom penzije koju ti doprinosi omogućavaju upravo da bi im se olakšalo planiranje penzijske štednje. Dok se takva praksa ne pojavi kod nas, moramo se zadovoljiti okvirnim prognozama. U zavisnosti od toga koliko želite da budete konzervativni možete računati nekih 60-70% zarade za pun radni staž i pratiti dalje reforme.

Ljudi danas žive duže nego pre i neophodno im je više novca u starosti. Možda ćete živeti od penzije 20 ili 30 godina – ili duže. Zbog toga je veoma važno da razmislite na koji ćete način sebi obezbediti dodatne prihode koji će dopuniti državnu penziju za duži životni vek koji ćete verovatno uživati u penziji.

Kada utvrdite broj godina do penzije i iznos koji će vam okvirno biti potreban, možete izračunati potreban iznos mesečne štednje i prinosa i razmisliti o načinima štednje. Ključno je za štednju za starost da se počne rano sa štednjom i ulaganjem, onda kada ste mladi i radite. Na taj način ćete imati dovoljno vremena da bez velikog opterećenja akumulirate potreban novac. Pogledajte sledeći primer.

Primer 1

starost	kamata	godišnji ulog	ušteđevina
19-28	8%	500	7.823
29-65	8%	/	134.908

Osoba A počne da štedi veoma rano za penziju i svake godine od svoje 19. do 28. godine oroči 500 evra. Tada prestane da izdvaja novac i od svoje 29. do 65. godine samo oročava iznos koji je uštedela. Osoba B počne da štedi tek kada napuni 29 godina i svake godine do svoje 65. godine uštedi po 500 evra i oroči ih.

Primer 2

starost	kamata	godišnji ulog	ušteđevina
19-28	8%	/	0
29-65	8%	500	109.658

Ako pretpostavimo da obe osobe dobijaju prosečnu kamatu od 8% godišnje, pogledajte rezultat. Osoba A sa uloženih 5.000 evra će sa 65 godina imati 135.000 evra. Osoba B će, s druge strane, uložiti čak 18.500 evra da bi ipak imala manju ušteđevinu od osobe A za čak 25.000 evra!

Privatni penzijski fondovi

Privatni penzijski fondovi su isključivo namenjeni penzionoj štednji. To je bitno jer znači da je njihovo poslovanje vrlo strogo regulisano u skladu s njihovom svrhom. Narodna banka Srbije vrši nadzor nad privatnim penzijskim fondovima starajući se da se njima rukovodi na bezbedan način i u najboljem interesu članova. Važno je napomenuti da privatni penzijski fondovi pružaju i poreske podsticaje.

Kako funkcionišu privatni penzijski fondovi?

Privatni penzijski fondovi su vrlo slični investicionim fondovima. Članovi redovno uplaćuju doprinose u fond, a ovi doprinosi se konvertuju u investicione jedinice koje se ulažu u hartije od vrednosti. Njima takođe upravljaju posebno licencirana društva za upravljanje penzijskim fondovima.

Međutim, postoje i određene razlike u odnosu na investicione fondove – ovi fondovi služe štednji za starost pa prevashodno treba da pruže sigurnost investicija.

§ Vrste hartija od vrednosti u koje ulažu penzijski fondovi – regulisane su zakonom. Na taj način se obezbeđuje da penzijski fondovi mogu investirati samo u niskorizične i kvalitetne hartije od vrednosti i da ne mogu rizikovati penzionu štednju.

§ Poreski podsticaji omogućavaju članovima penzijskih fondova da njihovi doprinos budu oslobođeni poreza do određenog limita.

§ Novac se iz penzijskog fonda ne može povlačiti bilo kada. Član fonda može povući svoja sredstva tek kada napuni 53 godine. Ovakvo ograničenje postoji da bi se sprečila zloupotreba poreskih olakšica. S druge strane, članovi fondova mogu menjati fondove bez naknade, po ceni troškova prenosa sredstava iz fonda u fond.

Iako se država stara o bezbednosti ulaganja u penzijske fondove, treba imati na umu da investitor ipak snosi investicioni rizik. Iako se ulozi u penzijskim fondovima mogu značajno uvećati, oni mogu i da izgube na vrednosti; ne postoje garancije da ćete zaraditi. Penzijski fondovi su dužni da dnevno objavljuju vrednost investicionih jedinica, tako da možete svakoga dana proveriti koliko iznosi vaša ušteđevina tako što ćete pomnožiti broj investicionih jedinica koje posedujete s njihovom dnevnom vrednošću.

Koje naknade naplaćuju penzijski fondovi?

Kao što je to slučaj sa investicionim fondovima, i društva za upravljanje penzijskim fondovima naplaćuju naknade za upravljanje fondovima. Međutim, kada je reč o penzijskim fondovima ove naknade su ograničene zakonom. Setite se šta je rečeno u prethodnom delu o investicionim fondovima – naknade značajno umanjuju prinos. Uvek uporedite šta različiti fondovi nude kada su u pitanju predviđene naknade.

Kako se sredstva povlače iz penzijskog fonda?

Kada član fonda napuni 53 godine starosti ili kasnije – može da odluči da povuče svoju ušteđevinu iz fonda. Postoje tri načina koje Zakon dozvoljava.

- Povlačenje u gotovini – Član fonda može povući celu ušteđevinu odjednom u gotovini. Tada mu društvo za upravljanje isplaćuje celokupan iznos umanjen za porez koji u tom slučaju iznosi 20% od celokupne sume.

- Programirane isplate – Član fonda može odlučiti da mu društvo za upravljanje periodično isplaćuje određene iznose sve dok se ne potroši iznos koji je akumulirao u fondu. Takve isplate se nazivaju programirane isplate i član fonda određuje iznos periodičnih isplata. Na taj način će član fonda dobiti dodatne prihode kojima će dopuniti penziju, ali može se desiti da istroši sredstva koje je uštedeo i da ostane bez tih prihoda posle određenog broja godina. Svaka isplata se oporezuje.

- Kupovina anuiteta – Član fonda može odlučiti da želi do kraja života da prima određenu dodatnu penziju. Jedini način da to ostvari jeste da iskoristi ušteđevinu iz fonda za kupovinu anuiteta kod nekog društva za osiguranje. Na taj način će osiguravajuće društvo da mu isplaćuje ugovoreni iznos bez obzira da li se ušteđevina potrošila ili nije. Država stimuliše ovakav pristup, tako da je oslobođena poreza.