Investicioni fondovi

Investicioni fondovi su se kod nas pojavili početkom 2007. godine, po mnogima sa značajnim zakašnjenjem. Zbog značajnog rasta tržišta akcija u tom periodu, vrlo brzo osnovano je više akcijskih fondova koji su beležili značajne stope prinosa sve dok kriza nije zahvatila tržište akcija i dovela do značajnog pada. Sa padom tržišta akcija, pojavili su se i konzervativniji fondovi. Danas od ukupno 13 fondova 2 fonda su balansirana, 3 su fonda očuvanja vrednosti imovina a ostalih 8 su akcijski fondovi.

Prednosti investicionih fondova

Investicioni fondovi nude nekoliko prednosti investitorima:

- Profesionalno upravljanje fondom - Društva za upravljanje su obavezna da ispune određena pravila u pogledu svojih kadrovskih i tehničkih kapaciteta kako bi dobili dozvolu za upravljanje investicionim fondovima. Društva za upravljanje moraju da angažuju licencirane portfolio menadžere za upravljanje

fondovima, što znači da obučeni profesionalci vrše istraživanja, analize, odabir i praćenje hartija od vrednosti u koje fond ulaže.

- Diverzifikacija - Mnogim investitorima, posebno onim koji poseduju mala sredstva za investiranje, jednostavnije je da postignu diverzifikaciju investiranjem u fondove.

- Jednostavan pristup - Fondovi omogućavaju i investitorima koji raspolažu malim sumama da investiraju, zahvaljujući malom iznosu minimalnog uloga kao i mogućnost da se uloženi iznos povećava bilo kada.

- Likvidnost - Investitori mogu u bilo kom momentu da unovče svoje investicije tako što će prodati svoje investicione jedinice fondu na osnovu dnevne neto vrednosti jedinice uz odbitak naknade za otkup. Nedostaci investicionih fondova

Postoje određene karakteristike investicionih fondova koje investitori mogu smatrati nedostacima:

- Troškovi i kada postoji gubitak - Investitori su obavezni da društvu za upravljanje plaćaju naknade za upravljanje fondom bez obzira na učinak fonda – dakle, i kada fond ima gubitak i vrednost mu se smanjuje.

- Nedostatak kontrole - Investitori ne znaju šta tačno sadrži portfolio fonda i nisu u mogućnosti da utiču na investicione odluke koje donosi društvo za upravljanje.

Kako funkcionišu investicioni fondovi?

Investicioni fondovi prikupljaju novac većeg broja investitora i ulažu u akcije, obveznice, instrumente tržišta novca, druge hartije od vrednosti ili nekretnine. Sva ova imovina koju drži investicioni fond naziva se „portfolio“. Vrednost portfolija naziva se „neto vrednost imovine“ i ona se određuje svakog dana na osnovu dnevne tržišne vrednosti svih investicija u portfoliju.

Koje su vrste investicionih fondova?

Postoje različite vrste investicionih fondova osmišljenih tako da zadovolje različite investicione profile. Postoje četiri kategorije investicionih fondova:

- Fondovi rasta vrednosti imovine

- Balansirani fondovi

- Fondovi prihoda i

- Novčani fondovi.

Svaka kategorija fonda ima različite karakteristike, rizike i očekivani prinos.

Fondovi očuvanja vrednosti imovine - Ovo su najmanje rizični fondovi zato što investiraju u kratkoročne visoko kvalitetne instrumente. Njihov je cilj da se vrednost investicione jedinice održava stabilnom na 1.000 dinara, uz isplatu redovnih dividendi sličnih kratkoročnim kamatnim stopama. Drugim rečima, svrha ovih fondova je da zaštite vrednost investicije od inflacije, slično kao i oročeni depoziti. Fondovi očuvanja vrednosti imovine obično pružaju prinose niže od ostalih vrsta fondova.

Fondovi s fiksnim prihodom – Ovo su fondovi obveznica i obavezni su da ulože barem 75% svog portfolija u obveznice. Za razliku od fondova očuvanja vrednosti imovine, oni nemaju ograničenja u smislu kvaliteta hartija od vrednosti u koje mogu da ulažu. Kvalitet obveznica može drastično da varira, od niskorizičnih obveznica koje izdaje država, do visokorizičnih obveznica koje mogu da izdaju kompanije suočene sa problemima u poslovanju.

Zbog male ponude obveznica, ovo je jedina vrsta fondova koja još uvek ne postoji kod nas.

Fondovi rasta - Ovi fondovi se često nazivaju i fondovima akcija zato što su obavezni da ulažu barem 75% svog portfolija u akcije. Slično kao kod fondova s fiksnim prihodom, ne postoje zakonska ograničenja u pogledu kvaliteta akcija u koje ovakvi fondovi mogu investirati.

Karakteristike fondova rasta mogu značajno da variraju u zavisnosti od akcija u koje fond investira. Na primer, fond može da investira u akcije kod kojih se nikada ne isplaćuju dividende, ali koje imaju visok potencijal rasta njihove vrednosti i realizacije kapitalne dobiti, ili može da investira u akcije koje isplaćuju visoke dividende. Takođe, fond može investirati akcije u određenom sektoru, ili čak može pokušati da oponaša određeni berzanski indeks.

Kako investirati u investicioni fond?

Možete investirati u otvoreni investicioni fond potpisivanjem ugovora o članstvu direktno u društvu za upravljanje ili preko posrednika, kao što su banka ili broker. Investiranjem određenog iznosa u otvoreni investicioni fond, vi u stvari kupujete određeni broj investicionih jedinica fonda. Stvarni broj jedinica biće jednak novcu koji uplatite, umanjenim za ulaznu naknadu, pa podeljenim s vrednošću jedinice na dan kada ste kupili jedinice.

Investicioni fondovi obavezni su da objavljuju vrednost investicione jedinice fonda svakog radnog dana. Prema tome, svakog dana možete da pomnožite broj jedinica koje posedujete sa dnevnom vrednošću koja se objavljuje i tako ćete znati vrednost vaše investicije. Pre nego što se odlučite da uložite u investicioni fond:

- Izaberite fond koji odgovara vašim investicionim ciljevima i riziku koji ste spremni da preuzmete. Ne ulažite novac koji vam je bitan za vašu budućnost u visokorizične fondove kao što su fondovi rasta koji ulažu u akcije. Kao što se već pokazalo, ovo su fondovi sa visokim rizikom gde možete imati značajne gubitke. Svi fondovi nose izvesnu dozu rizika, i važno je da te rizike razumete.

- Razmotrite naknade i troškove fonda. Investicioni fondovi uključuju određene naknade i troškove. Pored troškova trgovine hartijama od vrednosti, postoje tri vrste naknada koje su dozvoljene zakonom.

Naknada za kupovinu investicionih jedinica – to je iznos koji društvo naplaćuje prilikom kupovine investicionih jedinica i iskazana je kao procenat sredstava koji se uplaćuje.

Naknada za otkup investicionih jedinica – neki fondovi naplaćuju naknadu kada investitor prodaje svoje jedinice. Ta naknada je Zakonom ograničena na 1%.

Naknada za upravljanje fondom – to je naknada koja se plaća društvu za upravljanje za usluge investiranja i upravljanja imovinom fonda. Ovaj iznos se svakodnevno obračunava kao procenat vrednosti fonda.

Važno je da razumete sve naknade i troškove koji se naplaćuju iz imovine fonda. Imajte na umu da ove naknade značajno umanjuju prinos. Čak i male razlike u naknadama mogu imati velikog uticaja na prinos tokom vremena. Zbog toga je važno uporediti naknade prilikom izbora fonda.

- Pročitajte prospekt - Pre potpisivanja ugovora o članstvu sa fondom, društvo za upravljanje je dužno da vam obezbedi primerak prospekta fonda. Prospekt sadrži sve bitne podatke vezane za karakteristike, funkcionisanje i uslove fonda. Istorijski prinos

Podatke o istorijskim prinosima fonda uvek uzimajte sa rezervom. To i nije toliko bitan podatak koliko se na prvi mah čini. Budući prinos fonda – ono je što je bitno za investitore. Međutim, iako ostvareni prinos nije garancija budućih rezultata, on može investitorima dati sliku o promenljivosti prinosa fonda kao i o njegovoj uspešnosti. Uopšteno govoreći, što su prinosi fonda promenljiviji, to je fond rizičniji.