Milutin Folić o bolje organizovanoj prestonici

Šta čini dobro organizovan grad? To je grad koji funkcioniše kao efikasna urbana celina u kojoj stanovnici lako i dostupno dolaze od tačke A do tačke B. To je grad koji koristi i svoje prirodne lepote i bogat je sadržajima iz kulture, rekreacije, sporta i zabave, a ujedno je fokusiran na održiv, ekološki prihvatljiv i zdrav život svojih stanovnika. Da bi Beograd bio funkcionalnije mesto za život u koje takođe rado dolaze i stanovnici drugih gradova i država postoji jasno definisana strategija koja se tiče urbanizma i projekata koji se najviše tiče upravo ovih aspekta.

Arhitekta Milutin Folić koji je svojevremeno bio glavni gradski urbanista objasnio je važnost ove strategije i koje sve projekte i ciljeve ona obuhvata.

Iskoristiti sav potencijal rečnih obala

Godinama se govori o silasku Beograda na reke, ali se tek odnedavno počelo sprovoditi u delo korišćenje prirodnih lepota reka na kojima Beograd leži. Kako navodi Milutin Folić, projektima kao što su Beograd na vodi, uređenje Karađorđeve ulice kojom je započet projekat Linijskog parka od Brankovog do Pančevačkog mosta, ali i postepena transformacija delova grada koji su donedavno bile industrijske zone uz reku u nove mešovite stambeno poslovne urbane celine, oživljavaju se zapuštene i nedovoljno iskorišćene obale grada koji ima tu privilegiju da leži na dve reke. Izmeštanjem železničke pruge i industrije iz centra grada otvorio se jedan sasvim novi prostor po svetskim standardima.

Ulice koje se protežu od centra grada sada se nesmetano spuštaju ka reci, delovi koji su nekada bili mračni i neugledni dobijaju novi sjaj, a drvoredi, platoi, parkovi i šetališta privlače kako naše sugrađane tako i turiste.

Biciklistima dati prioritet

Kada govorimo o svakodnevnoj upotrebi bicikla kao prevoznog sredstva, trenutno se, prema istraživanjima, samo jedan procenat Beograđana vozi biciklom. Ova poražavajuća statistika trebalo bi da se promeni s obzirom da je bicikl dokazano najbrže prevozno sredstvo za kretanje po gradu na relacijama do 15 minuta.

Po uzoru na mnoge evropske gradove kao što su Amsterdam, Kopenhagen ali i Beč i Ljubljana koji su nam dosta bliži po konfiguraciji i klimatskim uslovima u kojima biciklisti imaju prednost, potrebno je urediti čitavu mrežu biciklističkih staza i dati stanovnicima i turistima mogućnost da po povoljnoj ceni mogu da iznajme javni bicikl u jednom delu grada i razduže ga u drugom. Ljudi bi tada rado odlazili biciklom na posao jer bi brzo, lako i jeftino mogli da se prevezu bez opasnosti da voze po lošem putu prepunom rupa i da budu ugroženi automobilima. Osim toga, automobila na beogradskim ulicama ima sve više i više, tako da bi se ovom strategijom smanjio broj automobila na način na koji to ne može učiniti izgradnja nijedne nove ili rekonstrukcija stare saobraćajnice.

Bicikliraj Beogradom

Kako navodi Milutin Folić za vreme čijeg je mandata kao gradskog urbaniste pokrenut projekat “Bicikliraj Beogradom”, u planu je da bude završeno 120 kilometara biciklističkih staza. On je još naglasio da je korišćenje bicikla u gradu nešto što je uznapredovalo u svim svetskim gradovima, zbog toga što je bicikl rešenje za saobraćajne gužve, zagađenje i zdravlje ljudi. “Građani koji se voze biciklom brže stignu na mesto gde su krenuli, ne traže parking, prevoze se jeftinije i zdravije, to je 'win win' situacija, sa jedne strane za korisnike, a sa druge za državu koja manje ulaže u infrastrukturu parking mesta i lečenje gojaznih sugradjana", naglasio je Folić.

Izmeštanje industrije, rasterećenje saobraćaja...

Nekadašnje lučke i industrijske oblasti u mnogim svetskim gradovima upravo su zaživele kada su ti delovi revitalizovani. Kako navodi Milutin Folić, započetim izmeštanjem industrije stvara se kompaktna gradska celina, postojeća infrastruktura se racionalno koristi i grad se spušta na reke.

Premeštanjem industrijskih objekata iz centra, ujedno se preusmerava i tranzitni i kamionski saobraćaj, a dobijaju se lepo uređena šetališta i prostrane promenade. Savski most i tunel su projekti koji nam tek predstoje, a u planu je i izgradnja mosta na Adi Huji. Ovi projekti će znatno rasteretiti grad od saobraćajnih gužvi i bolje povezati delove grada koji su bili zapostavljeni u tom smislu.

Obrisi buduće prestonice već se mogu naslutiti - to će biti grad čije obale žive, čiji se stanovnici rado kreću peške i biciklom, a ne automobilom. U takvom gradu stanovnici će svoje slobodno vreme provoditi po kejovima, parkovima i šetalištima, a njihovi kvartovi objediniće u sebi sve sadržaje koji su stanovnicima potrebni. Osim funkcionalnosti, takav grad bi zadovoljio i visoke estetske kriterijume, a njegovi uređeni gradski trgovi, široki bulevari, lepo osmišljeni parkovi i bogat kulturni program u gradskim prostorima bili bi nešto na šta bi Beograđani mogli biti istinski ponosni.