Treba li nam „štap“ ili „šargarepa“ da platimo porez?

Tu dilemu pokušali su da razreše stručnjaci na panelu „Poreska kultura u Srbiji i kako je poboljšati“, kojim je obeležen početak studentskog takmičenja "Poreska debata: Štap ili šargarepa“, u organizaciji NALED-a i uz podršku kompanije KPMG i Nemačke razvojne saradnje koju sprovodi GIZ. Sve je deo zajednickog projekta “Podrška Vladi Srbije u borbi protiv sive ekonomije 2018–2020”, a cilj je da se, u skladu sa Nacionalnim programom za suzbijanje sive ekonomije, jača poreska kultura u društvu.

Primena Nacionalnog programa, kroz dobar „miks“ stimulativnih i represivnih mera, doprinela je jačanju poreske odgovornosti, ali ima mesta za unapređenje, jer se taj posao nikada ne završava, poručio je Igor Lončarević, potpredsednik Saveza za fer konkurenciju NALED-a i partner u kompaniji KPMG.

- Istraživanja NALED-a pokazuju visoku svest građana i privrede o značaju plaćanja poreza, ali i da u povećanju naplate ne vide svoju ulogu. Više od tri četvrtine građana ne opravdava sivu ekonomiju, a tek svaki peti uvek traži fiskalni račun. Samo trećina privrednika bi prijavila nelojalnu konkurenciju, a bolja naplata poreza je za njih isključivo odgovornost države - kaže Lončarević.

Ovu pojavu bivši ministar finansija i predsednik Naučnog veća u NALED-u Dušan Vujović objašnjava nasleđenim delom kulture, a to je da „ljudi znaju da neko ne plaća porez, ali ne prijavljuju“.

- Kod nas se zadržao koncept jataštva i sada ne znamo kako da savremeni moral upodobimo sa nasleđenim ponašanjem – rekao je Vujović.

Pretnja delotvornija od kazne

Primetno je da je poreska kultura uznapredovala u odnosu na pre 20 godina, nisu svi zadovoljni, ali smo na pravom putu, kaže on i dodaje da su u socijalističkom moralu kazne bile male i česte, a sada je delotvornija pretnja kaznom, nego kažnjavanje.

Foto: Promo

- Za male firme u Srbiji je mnogo veći trošak kada im dođe inspektor, sedi im po sedam dana i gleda svaku sitnicu, nego da plate porez i doprinesu dohotku. Na toj vrsti komunikacije bi trebalo da se radi - smatra Vujović.

Država mora da bude racionalna u razrezu i naplati poreza, dodaje, ali i građani moraju da znaju da nije lako pobeći Poreskoj upravi.

- Sa druge strane, u Srbiji se dešava da advokati ne plaćaju porez, a ta struka bi trebalo da je branik prava. Ovako ispada da su time na neki način prepreka transparentnosti, jer neki od njih ne žele da uvedu knjigovodstvo, porez koji će biti realan odraz primanja – primetio je Vujović.

Profesorka poreskog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu Gordana Ilić Popov smatra da na poresku kulturu najviše utiču zakoni, koji su dobri, ali uvek ima prostora za bolju primenu i doradu.

- Zakoni moraju da budu jednaki za sve i kod građana mora da se razvije uverenje da je poreski sistem pravičan i da će dobiti bolji kvalitet javnih dobara i usluga – ističe profesorka i dodaje da je važno i da mladi stvore osećaj obaveze i pripadnosti državi, i da se rano edukuju.

Švedska kao primer dobrog sistema

Kulturne promene zahtevaju vreme, a poresku kulturu oblikuju obveznici, Poreska uprava i Ministarstvo finansija, kaže Birger Nerre, poreski ekspert GIZ-a koji rukovodi projektom „Jačanje vladavine prava i mehanizma u borbi protiv korupcije“ u Moldaviji.

- U Švedskoj je, na primer, pre 20, 30 godina administracija bila loša. Uveli su rebrendiranje Poreske uprave, kako bi preusmerili pažnju na odnos sa građanima i pomogli im da poštuju svoje obaveze. Tamo su porezi jako visoki, i 60% plate ide državi, ali kada građani vide da država nešto dobro radi sa tim parama, to je put do boljeg sistema – objašnjava Nerre.

Foto: Promo

Prema poslednjem GIZ-ovom istraživanju, broj nezadovoljnih korisnika usluga Poreske uprave u Srbiji smanjen je sa 31% na 13%, što znači, dodaje, da smo na dobrom putu. Nerre još smatra da bi sistem bio bolji ako bi ljudi videli da se novac od poreza troši na pravi način.

Sa druge strane, Nikola Altiparmakov, član Fiskalnog saveta,skloniji je tezi da će pretnja ozbiljnom kaznom podstaći dobrovoljno poštovanje propisa, mnogo više nego informisanje građana o trošenju novca.

- Činjenica je da na kraju poreska naplata zavisi od poreske administracije i adekvatnih sudova koji treba da budu u stanju da procesuiraju one koji ne poštuju propise – ističe Altiparmakov.

Plaćanje poreza - korist, a ne šteta

Pomoćnik direktora Centra za velike poreske obveznike Poreske uprave Miroslav Đinović rekao je da je poreska kultura veoma bitna i da u poslednje vreme poreski obveznici postaju svesni značaja plaćanja poreza.

- Pitanje plaćanja poreza ne može da se svede samo na individualnu ulogu pojedinca, već treba da poprimi opšti i strateški karakter gde će pojedinci biti svesni da to sve donosi benefit, a ne štetu - rekao je Đinović. U sektoru za velike poreske obveznike koji vodi, represivne mere usmerene su samo ka pet visoko rizičnih kompanija, dok se ostalima, kako kaže, kroz savetodavne posete, pruža pomoć da na jednostavan način ispune svoju obavezu.