Biz - B92.net

Albaniju zovu novom Crnom Gorom: Nekretnine za bagatelu, ali jesu li dobra investicija?

Albanija se ove godine često pominjala i kao turistička destinacija, ali i kao tržište gde će nekretnine tek da budu na ceni.

Izvor: Blic
Podeli
Foto: Shutterstock/Elena Kirey
Foto: Shutterstock/Elena Kirey

Mogli smo da čujemo i kako je nazivaju novom Crnom Gorom, i to Crnom Gorom iz perioda kada je preplavio prvo talas Rusa, a potom i turskih investitora koji su se otimali za svaki pedalj ove susedne zemlje.

I dok smo letos često mogli da čujemo kako Albanija važi za zemlju sa niskim cenama, da nekretnine na obalama mora u nekim od njihovih najpopularnijih destinacija (Sarandi, Vlori, Draču ili Dermi) treba da se kupuju kao investicija, a ne kao mesta za odmor, ispostaviće se da verovanje o rastu isplativosti poslovanja u Albaniji sada dobija i novu dimenziju.

Pre nekoliko dana, Vlada Albanije donela je naime odluku o emisiji evroobveznica na međunarodnom tržištu u iznosu od 700 miliona evra, a kako kažu stručnjaci veći javni dug automatski znači i manju isplativost ulaganja u neku zemlju. Praktično, ono što se pričalo kako bi sada u Albanji trebalo kupovati nekretnine jer bi se na njima vrlo brzo moglo i zaraditi, sada može da bude i opasno dugoročna priča.

Ministarka finansija i privrede Albanije, Delina Ibrahimaj je, nakon sednice na kojoj je dogovoena emisija evroobveznice, izjavila da će obveznice biti izdate već sledećeg meseca.

"Jedna od donesenih odluka odnosi se na evroobveznicu, čiji se izlazak na tržište očekuje početkom novembra. Proces iz dana u dan prate Ministarstvo i međunarodni savetnici. Datum nije određen, jer će se na temelju saveta međunarodnih savetnika odlučiti da se dobije najprikladnija kamatna stopa koja bi garantovala smanjenje troškova javnog duga“, rekla je ministarka.

Da stanje Albanske privrede nije sjajno, pokazuje i činjenica da su prema ranijim objavama iz albanske vlade pripremali da izdaju obveznice tek početkom sledeće godine, i to u manjem iznosu od 500 miliona evra. Budžetski deficit ove države je krajem prvog polugodišta dosegao 2 odsto BD-aP, a javni duh se popeo na oko 85 odsto BDP-a. Poređenja radi, u Srbiji je i ispod 55 odsto BDP-a.

Samo u poslednjih pet godina, javni dug se u Albaniji povećao za 1,6 milijardi evra samo od evroobveznica, koje su uglavnom služila za otplatu prethodnih dugova.

Prema mišljenju stručnjaka, zaduživanje države, čak i kada su kamate do sada bile dosta niske, po pravilu znači povećanje poreskih obaveza.

"Zemlja koja se zadužuje, obavezno mora unapred da rezerviše deo budućih javnih prihoda, a da bi to postigla ona mora ubuduće da povećava poreske obaveze. To je uvek tako, s tim što postoji razlika kada se zadužuje u svojoj valuti ili u inostranstvu, kaže za "Blic" ekonomista i stručnjak za strane investicije Milan Kovačević.

U slučaju da se zadužuje u inostranstvu, to se po pravilu preslikava na više poreze, nastavlja on i dodaje da je drugačije zaduživanje u zemlji.

"Kada se država zadužuje u svojoj valuti, postoje i drugačiji načini da se vrati zaduživanje, na primer kroz inflaciju, odnosno veće cene“, zaključuje Kovačević.

Nekretnine

Najveći broj nekretnina izlistanih na prodaju na sajtovima tamošnjih agencija su stanovi nadomak obala mora, ali je i nemali broj kuća i luksuznih vila čije su cene i dalje u poređenju sa onima na domaćem tržištu bagatelne.

Tako na primer, za opremljen stan nadomak obale mora u Sarandi, Vlori, Draču ili Dermi treba da odvojite, u većini slučajeva, po kvadratu 1.000 pa do 2.500 evra, ali kod ovih skupljih se radi o izuzetno luksuznim stanovima u kompleksima. Cene kvadrata kuća i vila se kreću u istom opsegu.

Nešto dalje od mora, i danas nešto manje popularne nekretnine u ovim mestima, koštaju i manje od 1.000 evra, pa se neretko stan od 30 kvadrata može pazariti i za 20.000 evra.

Opremljen dvosoban stan od 100 kvadrata u Sarandi, nadomak mora i sa izuzetnim pogledom na more, košta 109.000 evra tj. 1.090 evra po kvadratu. U Vlori dvosoban stan od 85 kvadrata, kompletno namešten i tik uz obalu mora za samo 85.000 evra, ili 1.000 evra po kvadratu.

U sam proces kupovine je uključeno potpisivanje nekoliko ugovora: ugovor o rezervaciji, preduzetnički ugovor, predugovor i stvarni kupoprodajni ugovor. Nakon potpisivanja ugovora, rezervacija traje četiri nedelje i za to vreme je potrebno (posredstvom advokata) da se proveri imovina. Kod potpisivanja predugovora potrebno je da se nekretnina kapariše, 10 odsto tržišne cene u slučaju starogradnje i 30 odsto u slučaju novogradnje.

Kupoprodajni ugovor se potpisuje kod notara i tada plaćate ostatak sume, a zatim podnosite ugovor na registrovanje u Kancelariji za registraciju nepokretne imovine. Za čitav proces vam je potrebno od 21 do 23 dana.

U suštini, kako obveznica bude raspisana, i za njom skoči javni dug, možemo da očekujemo da će u predstojećem periodu pored cena kvadrata tj. takse i naknade vezane za čitav proces pribavljanja nekretnine rasti.