KG: Štrajk u "Autosaobraćaju"

Autobusi krševi i neoprani.
500 zaposlenih je primalo deset godina kakvu-takvu platu a da nisu ni pokušali da se organizuju i jednom nedeljno očiste autobuse spolja i iznutra.
Ako im je to bilo teško mogli su bar ljubaznost da ponude putnicima.
Ukoliko im se nije sviđao posao imali su puno vremena da razmisle i daju otkaz.
Da nađu bolje radno mesto.
Autosaobraćaj je bio uvek stecište neradnika koji su se neodgovorno ponašali prema vozilima i preduzeću koje im hrani porodice.

Danas je došao dan za naplatu.
Da li mi je žao?
Ni najmanje.
Samo bih voleo da se spisak proširi na sva javna i državna preduzeća.

Previše je lenjivaca koji misle da se novac zarađuje neradom i čekanjem da im država omogući posao.

Lopatu u šake, gospodo radnici, pa se podsetite kako rad izgleda.

Katanac! Gasite više tu bruku od preduzeća!

Primer do primera kako je. Jedemo sami sebe. Od euforičnog partijskog zapošljavanja do potpunog uništenja firme je kratak put. Nisu se bunili kada su zapošljavali po celu rodbinu i dobijali Verkove kvazi direktore. Tada je bilo para i bilo je lepo. Ali đavo ne spava - počistiće sa lica zemlje sve ove nakaze od preduzeća.

Kao bivši radnik ovog preduzeća (oteran kao tehnološki višak iako sam bio jedan od 17 visokoobrazovanih radnika od ukupno 923 tada zaposlenih) mogu da kažem da sam ujedno i srećan i tužan.
Srećan, jer sam doživeo sudbinu mnogih otpuštenih u tom preduzeću koji nisu bili spremni da ćute i trpe lopove, počev od pomenutog uhapšenog g-dina direktora preko "šofera" i "konduktera" koji su vodili a i danas vode politiku preduzeća.
Tužan, jer je to bilo moje prvo zaposlenje posle fakulteta kada sam pun elana i entuzijazma upao među takve mediokritete. To je preduzeće koje je moglo da posluje više nego profitabilno, ali jednostavno to mu nije bio cilj niti svrha.
Trenutno radim na daleko boljem i plaćenijem radnom mestu tako da sa jedne strane mogu tom g-dinu i da budem zahvalan, ali u tom trenutku, sa nezaposlenom suprugom i ćerkicom od 4,5 godine došlo mi je da se ubijem.
Krenuo sam iz početka i na sreću uspeo. Pratio sam dešavanja u preduzeću i uvideo da mu nema spasa jer su ga isti neljudi vodili i dalje.
Nadam se da će odgovorni g-din i ostala bratija biti prinuđeni silom zakona da prodaju svoju imovinu koju su protivpravno stekli našim parama a da će moje preduzeće oživeti i stati na zdrave noge.

Mali je broj ljudi u ovoj firmi koji ceni svoj posao. Trenutno sam na stanici,nisam ni znao da mi je bus otkazan. Na telefon ih nikako ne mozete dobiti jer ga službenice koriste u privatne svrhe ili se jednostavno ne javljaju. Ljudima ne zele da daju karte pa se na peronima stvorila katastrofa. Ali u svakom slucaju ukoliko zelite da udjete na peron,morate da platite "uslugu" 60din. Pitam se za kakvu uslugu. Autobusi su im prljavi,osoblje neljubazno i vulgarno,niko ne radi svoj posao. I zato ga i treba zatvoriti.

Autobusi krševi i neoprani.
500 zaposlenih je primalo deset godina kakvu-takvu platu a da nisu ni pokušali da se organizuju i jednom nedeljno očiste autobuse spolja i iznutra.
Ako im je to bilo teško mogli su bar ljubaznost da ponude putnicima.
Ukoliko im se nije sviđao posao imali su puno vremena da razmisle i daju otkaz.
Da nađu bolje radno mesto.
Autosaobraćaj je bio uvek stecište neradnika koji su se neodgovorno ponašali prema vozilima i preduzeću koje im hrani porodice.

Danas je došao dan za naplatu.
Da li mi je žao?
Ni najmanje.
Samo bih voleo da se spisak proširi na sva javna i državna preduzeća.

Previše je lenjivaca koji misle da se novac zarađuje neradom i čekanjem da im država omogući posao.

Lopatu u šake, gospodo radnici, pa se podsetite kako rad izgleda.

Primer do primera kako je. Jedemo sami sebe. Od euforičnog partijskog zapošljavanja do potpunog uništenja firme je kratak put. Nisu se bunili kada su zapošljavali po celu rodbinu i dobijali Verkove kvazi direktore. Tada je bilo para i bilo je lepo. Ali đavo ne spava - počistiće sa lica zemlje sve ove nakaze od preduzeća.

Katanac! Gasite više tu bruku od preduzeća!

Mali je broj ljudi u ovoj firmi koji ceni svoj posao. Trenutno sam na stanici,nisam ni znao da mi je bus otkazan. Na telefon ih nikako ne mozete dobiti jer ga službenice koriste u privatne svrhe ili se jednostavno ne javljaju. Ljudima ne zele da daju karte pa se na peronima stvorila katastrofa. Ali u svakom slucaju ukoliko zelite da udjete na peron,morate da platite "uslugu" 60din. Pitam se za kakvu uslugu. Autobusi su im prljavi,osoblje neljubazno i vulgarno,niko ne radi svoj posao. I zato ga i treba zatvoriti.

Kao bivši radnik ovog preduzeća (oteran kao tehnološki višak iako sam bio jedan od 17 visokoobrazovanih radnika od ukupno 923 tada zaposlenih) mogu da kažem da sam ujedno i srećan i tužan.
Srećan, jer sam doživeo sudbinu mnogih otpuštenih u tom preduzeću koji nisu bili spremni da ćute i trpe lopove, počev od pomenutog uhapšenog g-dina direktora preko "šofera" i "konduktera" koji su vodili a i danas vode politiku preduzeća.
Tužan, jer je to bilo moje prvo zaposlenje posle fakulteta kada sam pun elana i entuzijazma upao među takve mediokritete. To je preduzeće koje je moglo da posluje više nego profitabilno, ali jednostavno to mu nije bio cilj niti svrha.
Trenutno radim na daleko boljem i plaćenijem radnom mestu tako da sa jedne strane mogu tom g-dinu i da budem zahvalan, ali u tom trenutku, sa nezaposlenom suprugom i ćerkicom od 4,5 godine došlo mi je da se ubijem.
Krenuo sam iz početka i na sreću uspeo. Pratio sam dešavanja u preduzeću i uvideo da mu nema spasa jer su ga isti neljudi vodili i dalje.
Nadam se da će odgovorni g-din i ostala bratija biti prinuđeni silom zakona da prodaju svoju imovinu koju su protivpravno stekli našim parama a da će moje preduzeće oživeti i stati na zdrave noge.