"Štednja EU vodi ka samoubistvu"

Ljudi, ako vec prevodite tekstove sa hrvatskih izvora, mozete ili da pomenete izvor ili da ispravno prevedete (ekavica, takodje proracun=budzet, itd.)

Sto Ameri zovu stednjom, Evropljani zovu odgovornoscu. Trenutno restrukturiranje finansijskih sistema u evropskim zemljama je tranzicija ka odrzivim sistemima. Svaka tranzicija je bolna, ali ova ce dovesti do toga da Evropa vise ne zavisi od toga da li je hipotekarno trziste u SAD kolapsiralo ili usporenja rasta BDP u Kini. A americko rasipanje ce njih dovesti do samoubistva, kao sto je vec dovelo velikih broj njihovih gradjana u hipotekarnoj krizi... Ne moze se rast vecno finansirati iz zaduzivanja...

Bio bi kolaps potrosackog drustva. Ljudi bi opet povratili dusu.

Alternativa štednji je potrošnja koja se prema ovim monetarističko-kejnzijanskim shvatanjima,
treba inflatorno finansirati - štampanjem para. Pritom, ovakve poruke sve redom šalju istaknuti ljudi sa USA tla, pri čemu je pozicija Evrope bitno drugačija jer Euro još uvek nema status široko zastupljene rezervne valute kao dolar...Strategija Evrope je na dugi rok izuzetno pametna, jer nakon bolnog prilagođavanja, i u uslovima tzv. "kvantitativnih olakšica" u USA, krajnji epilog biće istiskivanje američko-masonske hegemonije iz oblasti finansija.

I pristalice i protivnici mera štednje su jako isključivi u svojim stavovima. Niko ne želi da uvaži činjenicu da ne postoji jedinstven model izlaska iz krize i da te mere štednje u pojedinim državama mogu biti korisne, a u nekima kontraproduktivne, što naravno zavisi od mentaliteta stanovništva, socijalnog genotipa i brojnih drugih faktora kojima retko koji ekspert pridodaje važnost.
Ne može se identičan model razvoja primeniti na svakom području.
U slučaju Evrope, mora se razumeti stav Nemačke koji potencira štednju, jer pojedine članice EU (Grčka, Španija, Portugal, Italija) zaista godinama previše troše. U Grčkoj su jedno vreme izvozne stimulacije iznosile i do 50%, ljudi su primali 14 plata, penzije su bile ekstremno visoke, državni aparat glomazan, itd. Ništa od toga nema pokriće u proizvodnji, pa nije logično dalje podsticati potrošnju.
Mere štednje se preduzimaju u cilju uspostavljanja makroekonomske stabilnosti u periodu krize i trebalo bi da su privremenog karaktera. Takođe i preterano insistiranje na štednji u dužem vremenskom periodu sigurno će dovesti do još dublje recesija, pa i tu treba biti veoma oprezan.
U svakom slučaju mere štednje mogu delovati blagotvorno, ukoliko su racionalne, ukoliko se njima redukuju zaista nepotrebni troškovi i smanjuje državna birokratija, ali sa druge ne bi trebalo ograničavati investicionu aktivnost. Ne treba sada povećavati kamate i voditi rigorozniju monetarnu politiku. Svaka zemlja bi trebalo da pronađe neku optimalnu kombinaciju ovih mera, ali za to je potrebno mnogo znanja i mnogo dobre volje. Nije toliko bitno za koji teorijski model će se pojedine zemlje odlučiti, koliko je bitno da u vladi sede eksperti koji žele da urade nešto dobro za svoju zemlju.
Uostalom i reč ekonomija potiče od grčke reči ekonomikus, što znači vođenje domaćinstva. I političari prema svojim zemljama upravo tako i treba da se ponašaju.

Нек' смање плате у ЕУ комисији и другим институцијама на ЕУ јаслама.

EU ne moze da slijedi primjer SAD je nije tako uredjena. Zemlje EU bi morale potpuno da se integrisu, prensu nadleznosti na EU institucije da bi mogle da djeluju efikasno.
Drugi problem je uloga ECB, jer ustavom EU ima samo jedan zadat- drzati inflaciju na nizak nivo. Znaci ECB ne moze da djeluje kao FED.
Trece- Njemacka i protekcija trzista kojim ona dominira ( vlada). Sad cu da dobijem salvu minusa, ali moram da kazem- Njemacka je veliki problem ÉU...
Ko god misli da propast ima pogoduje dolaru, mnogo grijesi!
PS Go Rangers!!!

stednja? naravno stednjau trosenju na birokratiju i neproizvodne delove. a narano, investicije i trosenje u proizvodnju , infrastrukturu, reciklazu. i, opet, naravno smanjenje apetita. nece se vise nikad zaradjivati ko nekad.

Ma ko si ti da mi popuješ o Evropi!
Gledaj svoje SAD... Kako tamo ljudi užasno žive, a vi terate po svom.

Tako je.
To sam htio da kazem u komentaru o kreditnim karticama.
Ako se novac gurne duboko u dzep da ga se ne moze dohvatiti, sve ide nizbrdo. I obrnuto: ako se potpali potrosnja (a tu su kreditne kartice dusu dale!), svima ce biti bolje. Ova logika vazi za trzistne privrede sa drustvima sa jakom kupovnom moci. Nisam siguran da vazi van EU.

Sto Ameri zovu stednjom, Evropljani zovu odgovornoscu. Trenutno restrukturiranje finansijskih sistema u evropskim zemljama je tranzicija ka odrzivim sistemima. Svaka tranzicija je bolna, ali ova ce dovesti do toga da Evropa vise ne zavisi od toga da li je hipotekarno trziste u SAD kolapsiralo ili usporenja rasta BDP u Kini. A americko rasipanje ce njih dovesti do samoubistva, kao sto je vec dovelo velikih broj njihovih gradjana u hipotekarnoj krizi... Ne moze se rast vecno finansirati iz zaduzivanja...

Ma ko si ti da mi popuješ o Evropi!
Gledaj svoje SAD... Kako tamo ljudi užasno žive, a vi terate po svom.

Alternativa štednji je potrošnja koja se prema ovim monetarističko-kejnzijanskim shvatanjima,
treba inflatorno finansirati - štampanjem para. Pritom, ovakve poruke sve redom šalju istaknuti ljudi sa USA tla, pri čemu je pozicija Evrope bitno drugačija jer Euro još uvek nema status široko zastupljene rezervne valute kao dolar...Strategija Evrope je na dugi rok izuzetno pametna, jer nakon bolnog prilagođavanja, i u uslovima tzv. "kvantitativnih olakšica" u USA, krajnji epilog biće istiskivanje američko-masonske hegemonije iz oblasti finansija.

Bio bi kolaps potrosackog drustva. Ljudi bi opet povratili dusu.

Tako je.
To sam htio da kazem u komentaru o kreditnim karticama.
Ako se novac gurne duboko u dzep da ga se ne moze dohvatiti, sve ide nizbrdo. I obrnuto: ako se potpali potrosnja (a tu su kreditne kartice dusu dale!), svima ce biti bolje. Ova logika vazi za trzistne privrede sa drustvima sa jakom kupovnom moci. Nisam siguran da vazi van EU.

Нек' смање плате у ЕУ комисији и другим институцијама на ЕУ јаслама.

stednja? naravno stednjau trosenju na birokratiju i neproizvodne delove. a narano, investicije i trosenje u proizvodnju , infrastrukturu, reciklazu. i, opet, naravno smanjenje apetita. nece se vise nikad zaradjivati ko nekad.

Ljudi, ako vec prevodite tekstove sa hrvatskih izvora, mozete ili da pomenete izvor ili da ispravno prevedete (ekavica, takodje proracun=budzet, itd.)

I pristalice i protivnici mera štednje su jako isključivi u svojim stavovima. Niko ne želi da uvaži činjenicu da ne postoji jedinstven model izlaska iz krize i da te mere štednje u pojedinim državama mogu biti korisne, a u nekima kontraproduktivne, što naravno zavisi od mentaliteta stanovništva, socijalnog genotipa i brojnih drugih faktora kojima retko koji ekspert pridodaje važnost.
Ne može se identičan model razvoja primeniti na svakom području.
U slučaju Evrope, mora se razumeti stav Nemačke koji potencira štednju, jer pojedine članice EU (Grčka, Španija, Portugal, Italija) zaista godinama previše troše. U Grčkoj su jedno vreme izvozne stimulacije iznosile i do 50%, ljudi su primali 14 plata, penzije su bile ekstremno visoke, državni aparat glomazan, itd. Ništa od toga nema pokriće u proizvodnji, pa nije logično dalje podsticati potrošnju.
Mere štednje se preduzimaju u cilju uspostavljanja makroekonomske stabilnosti u periodu krize i trebalo bi da su privremenog karaktera. Takođe i preterano insistiranje na štednji u dužem vremenskom periodu sigurno će dovesti do još dublje recesija, pa i tu treba biti veoma oprezan.
U svakom slučaju mere štednje mogu delovati blagotvorno, ukoliko su racionalne, ukoliko se njima redukuju zaista nepotrebni troškovi i smanjuje državna birokratija, ali sa druge ne bi trebalo ograničavati investicionu aktivnost. Ne treba sada povećavati kamate i voditi rigorozniju monetarnu politiku. Svaka zemlja bi trebalo da pronađe neku optimalnu kombinaciju ovih mera, ali za to je potrebno mnogo znanja i mnogo dobre volje. Nije toliko bitno za koji teorijski model će se pojedine zemlje odlučiti, koliko je bitno da u vladi sede eksperti koji žele da urade nešto dobro za svoju zemlju.
Uostalom i reč ekonomija potiče od grčke reči ekonomikus, što znači vođenje domaćinstva. I političari prema svojim zemljama upravo tako i treba da se ponašaju.

EU ne moze da slijedi primjer SAD je nije tako uredjena. Zemlje EU bi morale potpuno da se integrisu, prensu nadleznosti na EU institucije da bi mogle da djeluju efikasno.
Drugi problem je uloga ECB, jer ustavom EU ima samo jedan zadat- drzati inflaciju na nizak nivo. Znaci ECB ne moze da djeluje kao FED.
Trece- Njemacka i protekcija trzista kojim ona dominira ( vlada). Sad cu da dobijem salvu minusa, ali moram da kazem- Njemacka je veliki problem ÉU...
Ko god misli da propast ima pogoduje dolaru, mnogo grijesi!
PS Go Rangers!!!