Fič bi mogao da snizi rejting Kine

Kineski potrosac je otkrio privlacnost kredita i to na takav nacin da su cak i Amerikanci, tradicionalni potrosaci, u cudu. Ovaj problem je u Kini jako veilki i postaje sve veci. Drzava je pokusala da zaustavi kreditiranje postavljanjem limita bankama koliko kredita mogu da izdaju ali kineske banke i potrosaci su se brzo snasli i poceli da kreiraju nove finansijske proizvode po ugledu na mortgage backed securities u Americi koje su izazvale svjetsku krizu 2008. godine. U sustini, oni pakuju i prikrivaju zajmove plasirajuci ih preko trust-ova ih kao investment proizvode da bi izbjegli drzavni limit na zajam. Jer legalno ovo nisu zajmovi nego razni investicioni proizvodi tako da se ne vode kao zajmovi ali su u sustini zajmovi, krediti potrosacima. Kineski gradjani "kupuju ovaj investment" a u stvari uzimaju prikriveni zajam da bi mogli da kupuju stanove i ostalu potrosnu robu na kredit. Ovo postaje veliki problem koji ce Kina tesko moci da zaustavi i bojim se da ce pad biti jak i bolan jer je kolicina novca u opticaju sve veca i niko nema namjeru da stane. Inflacija je usljed kolicine novca vec 7% i nikako ne uspijevaju da je spuste a cijene hrane su skocile cak za 10%. Pirinac koji je tradicionalna kineska hrana je vec 30% skuplji nego prije par godina. Easy money je mac sa dvije ostrice. Zemlje kao Amerika, koje su kroz istoriju prosle ovakve slicne krize mogu da reauguju sa fleksibilnoscu na ovakve stvari ali Kinezi nemaju iskustva sa soft landing-om a zedj za pozajmicama i kreditima kod kineskog potrosaca je sada ogromna. Sto ono kod nas kazu, kao pusteni sa lanca. Problem je sto ovo nema ko da zaustavi. Drzava koja je najjaca je probala ali ne ide. Sacekacemo da vidimo kako ce ovo da se zavrsi, pogotovu ako rast Amerike u narednom periodu bude slab i samim tim narudzbine iz Amerike za proizvodnju iz Kine opadnu pa potrosaci izgube posao ili im se smanje plate i ne budu u stanju da vrate ovolike dugove. Potrosaci u Kini su vec sada prezaduzeni ali u Kini ne postoji mahanizam da sanira posljedice ako privredni rast stane zbog smanjene potrosnje u Americi.

Takodje, ne samo potrosaci nego i lokalne uprave, gradovi etc. su otkrili kredite i toliko su zaduzeni da se racuna da je lokalni dug preko pola triliona veci nego sto se originalno mislio. Sustina je da se lokalne samouprave u Kini takmice da posanu novi Sangaji i onda grade zgrade, infrastrukturu etc. a ne mogu to da prodaju ili nasele. Ima slucajeva da se grade spektakularni stadioni sa ogromnim brojem posjetilaca u sredinama koje su bukvalno ruralne. Ovo sve dolazi od toga da se lokalne uprave zaduzuju misleci da ce lokalna privreda moci da otplati i da ce oni postati drugu Sangaj... Vidjecemo... Evo puno pisanja ali se bas ovim bavim sada, radim u USA u investment bankingu pa mi dobro dodje da sumiram misli.

Kako?!? Zar Kina nije pobedila mrske nam imperijaliste razvivsi se do bola?

najbolji primer je cena spanaca u Kini koja je za dva meseca porasla za cak 27%

Kako?!? Zar Kina nije pobedila mrske nam imperijaliste razvivsi se do bola?

Kineski potrosac je otkrio privlacnost kredita i to na takav nacin da su cak i Amerikanci, tradicionalni potrosaci, u cudu. Ovaj problem je u Kini jako veilki i postaje sve veci. Drzava je pokusala da zaustavi kreditiranje postavljanjem limita bankama koliko kredita mogu da izdaju ali kineske banke i potrosaci su se brzo snasli i poceli da kreiraju nove finansijske proizvode po ugledu na mortgage backed securities u Americi koje su izazvale svjetsku krizu 2008. godine. U sustini, oni pakuju i prikrivaju zajmove plasirajuci ih preko trust-ova ih kao investment proizvode da bi izbjegli drzavni limit na zajam. Jer legalno ovo nisu zajmovi nego razni investicioni proizvodi tako da se ne vode kao zajmovi ali su u sustini zajmovi, krediti potrosacima. Kineski gradjani "kupuju ovaj investment" a u stvari uzimaju prikriveni zajam da bi mogli da kupuju stanove i ostalu potrosnu robu na kredit. Ovo postaje veliki problem koji ce Kina tesko moci da zaustavi i bojim se da ce pad biti jak i bolan jer je kolicina novca u opticaju sve veca i niko nema namjeru da stane. Inflacija je usljed kolicine novca vec 7% i nikako ne uspijevaju da je spuste a cijene hrane su skocile cak za 10%. Pirinac koji je tradicionalna kineska hrana je vec 30% skuplji nego prije par godina. Easy money je mac sa dvije ostrice. Zemlje kao Amerika, koje su kroz istoriju prosle ovakve slicne krize mogu da reauguju sa fleksibilnoscu na ovakve stvari ali Kinezi nemaju iskustva sa soft landing-om a zedj za pozajmicama i kreditima kod kineskog potrosaca je sada ogromna. Sto ono kod nas kazu, kao pusteni sa lanca. Problem je sto ovo nema ko da zaustavi. Drzava koja je najjaca je probala ali ne ide. Sacekacemo da vidimo kako ce ovo da se zavrsi, pogotovu ako rast Amerike u narednom periodu bude slab i samim tim narudzbine iz Amerike za proizvodnju iz Kine opadnu pa potrosaci izgube posao ili im se smanje plate i ne budu u stanju da vrate ovolike dugove. Potrosaci u Kini su vec sada prezaduzeni ali u Kini ne postoji mahanizam da sanira posljedice ako privredni rast stane zbog smanjene potrosnje u Americi.

Takodje, ne samo potrosaci nego i lokalne uprave, gradovi etc. su otkrili kredite i toliko su zaduzeni da se racuna da je lokalni dug preko pola triliona veci nego sto se originalno mislio. Sustina je da se lokalne samouprave u Kini takmice da posanu novi Sangaji i onda grade zgrade, infrastrukturu etc. a ne mogu to da prodaju ili nasele. Ima slucajeva da se grade spektakularni stadioni sa ogromnim brojem posjetilaca u sredinama koje su bukvalno ruralne. Ovo sve dolazi od toga da se lokalne uprave zaduzuju misleci da ce lokalna privreda moci da otplati i da ce oni postati drugu Sangaj... Vidjecemo... Evo puno pisanja ali se bas ovim bavim sada, radim u USA u investment bankingu pa mi dobro dodje da sumiram misli.

najbolji primer je cena spanaca u Kini koja je za dva meseca porasla za cak 27%