Krugman i Srbija

Ministar Dinkić se zalaže za povećanje državne potrošnje, pozivajući se na Nobelovca Paula Krugmana koji nešto slično predlaže u SAD. Dinkić kaže da bi po kejnzijanskom receptu povećanje potrošnje podstaklo tražnju, a preko tražnje domaću proizvodnju u Srbiji.

Slaviša Tasić Izvor: Tržišno rešenje
Pošaljite komentar
  1. Financial bailout se desio u oktobru 2008 za vreme Busha pa ne moramo i to da pripisujemo Obami. Takodje, za vreme Busha je doslo do najvece ekspanzije drzave i drzavnog trosenja uz istovremeno smanjenje prihoda. Dva rata, tax cut za bogate, national security programa gde 800 hiljada ljudi ima top secret clearance (?!), pa gomila kojekakvih "socijalnih" programa tipa "no child left behind", pa dodatno osiguranje za lekove u okviru Medicare gde drzava ne moze da pregovara cenu lekova sa farmaceutskim kompanijama, (programi gde profitiraju korporacije a ne ljudi), itd, itd. Jednom recju, trosenje para poreznika NAVELIKO, samo ne u korist tih istih poreznika. A sad, kad korporacije prijavljuju rekordne profite na kojima sede i nemaju namere da zaposljavaju jer, sto bi kad mogu da otpustaju, smanjuju zarade i cede od onih preostalih zaposlenh koliko god mogu- ne valja stimulus! Ako je Krugman ideoloski obojen, tako ni gosp. Slavisa Tasic ne moze da pobegne od svojih ideoloskih boja koje su se pokazale kao katastrofalne po Ameriku. Da li zbog to sto se Srbija razlikuje od Amerike, on misli da ce ovakve ideje biti uspesne u Srbiji?
    (Makar sta, 13. avgust 2010 18:04)

    # Link komentara

  2. Dinkicu, daj smisli tom glavom nesto, nemoj kopirati belosvetske propalice !!!
    ...ili ti je tata naredio da tako radis ?!?
    (zoxbaker, 13. avgust 2010 16:20)

    # Link komentara

  3. @ Novosadjanin
    Nije 'pukao' LehBros nego citav finansijski i ekonomski sistem Amerike (a i dobrog dela razvijenog sveta). Jednostavno su krediti potroseni a, posto nije stvoreno dovoljno nove vrednosti- ona se stvarala u Kini- kreditori, koji su dosli po svoje, nisu imali od cega da budu isplaceni. LehBros je samo zrtveno jagnje. To sto su oni 'pali' a ne, na primer, GS je posledica samo toga sto je GS-ov Paulson radio prljav posao otimanja para poreznika. U oktobru 2008. su spektakularno pale Fannie & Freddie, AIG, Merrill Lynch, RBS (u UK). To sto GS i Barclays nisu otisli under je samo sticaj okolnosti...Da vlade US i UK nisu milosevicevski odstampale pare tokom 2009., imali bi gradjanske ratove diljem sveta, slike sa atinskih ulica bi bile mala deca, ne znam kako vam to nije jasno.

    Kao i svim iskrenim komunistima i fasistima, libertarijancima su ideje vaznije od zivota.
    (Dr Wu, 13. avgust 2010 11:05)

    # Link komentara

  4. @DrWU

    Upravo vase demagoske 'tvrdnje' koriste sve vlade kada zele da nekontrolisano trose novac poreskih obveznika na spasavanje PRIVATNIH korporacija. "Ako sada ne potrosimo te pare i ne spasemo te kompanije, bice potop - kraj sveta - neredi - ratovi - glad..." A LehBros nestali i nista se nije dogodilo. Puk'o onaj ko je i trebao - investitori u Lehman. Pa posle dajite milionske bonuse mediokritetima.... Ovako imamo ekonomiju gde su dobici privatni, a gubici socijalizovani... Libertarijanci jedino o tome javno govore. Republikanci na zalost su izgubili dodir sa nacelima na kojima su nastali...
    (Novosadjanin, 12. avgust 2010 22:11)

    # Link komentara

  5. ... i jos samo da dodam da jednu slicnost Tasica i Dinkica. U svom zanosu nijedan ni drugi nisu primetili da postoji 'mala', tanusna razlika izmedju najvece ekonomije na svetu (USA) i srpske ekonomije kao i da ono sto moze biti dobro za USA nikako ne mora biti primenljivo na srpskog 'dzina'.
    (Dr Wu, 12. avgust 2010 18:09)

    # Link komentara

  6. Gomila libertarijanskog bullshita: prvo, deficit od 3% u situaciji kad drzava nije drzala nijednu investicionu banku 'na sisi' i deficit od 12% kad je drzava 'underwriteovala', prakticno, citav bankarski sistem i sistem osiguranja Amerike nije isto.

    Drugo, nikako ne mozemo saznati da li je QE dao rezultate ili ne jer nemamo s cim da poredimo. Da je drzava dozvolila da ML, Goldman Sachs, Bank of America i ostali puknu oktobra 2008. (a sa njima i prezaduzene americke korporacije) onda bi tek videli da li bi bilo run on banks, da li bi bilo nereda na ulicama, lootinga i ostalih cuda. A u oktobru 2008. su sva ostala sredstva monetarne politike bila iscrpljena.

    I cetvrto, kad bi USA ukinuli sve protekcionisticke mere kojima stite svoje trziste (i socijalni mir), nezaposlenost bi odmah porasla za 20%. To bi izazvalo nerede nevidjenih razmera i USA bi, verovatno, postala druga (posle Kine) zemlja komunizma.

    U ispraznom teoretisanju libertarijancima mogu da konkurisu jedino marksisti.
    (Dr Wu, 12. avgust 2010 17:02)

    # Link komentara

  7. Odlican tekst koji u novinarski kratkoj formi daje sustinu Keynesa i vremena kad je bio primenljiv.
    Ne bih da kvarim ali dinkicev predlog se mora analizirati ne po ekonomskim vec politickim atributima. I jedino tako, da mu se prosto ne da ni promil ekonomske tezine.
    @Ivan
    Par stvari samo. Ti analziras u domenu tzv malih brojeva "4000 mesecno, sta se za to moze kupiti". Cak i tako moze, rata recmo za uvoznu (belu) tehniku. Nasu nemamo.
    Ovo se mora sagledari iz vizure velikih brojeva. 400K+ plata daje drzava. Prosek oko 34000. Ukupna neto suma oko 550 miliona mesecno. Prvo, mora se zaraditi, drugo to vec predstavlja znacajnu sumu koja ce pritisnuti uvoz.
    Uvoz ce povecati traznju za evrima i eto spirale. Nek to poveca pritisak na kurs DODATNIH 0.2% mesecno, dovoljno je.
    Nemamo mi ni hrane Ivane. Ogroman procenat se uvozi. Evo za najobicniji keks. Biljne masti, mleko u prahu, aditivi, ponekad i brasno, onda masine, naftni derivati ... sve iz uvoza.
    Mi i jabuke uvozimo. Nemamo mi hrane, a MOGLI BI JE imati.
    Potrazi, bice tesko zvanicno, vec samo u razgovoru sa ljudima po vojvodini, ko je sada pretezni vlasnik obradivog zemljista i ko im je omogucio kupovinu drzavnih kombinata/zadruga. SVI ovi sto su sad zajedno na vlasti a i ovi sto do pre dve godine davase mandatara.
    To je problem.
    (papillon, 12. avgust 2010 14:22)

    # Link komentara

  8. Ako drzavna potrosnja ide u infrastrukturne projekte a ne u neefikasne sisteme i uvoz onda ona stimulise domacuy privredu a to se (donekle) trenutno radi.
    (steva, 12. avgust 2010 13:45)

    # Link komentara

  9. bravo za komentar.čitaj narode i pitaj se - kako bi bilo da najzad pametni ljudi vladaju srbijom?uzgred tekst se omakao B92...
    (čitalac, 12. avgust 2010 09:57)

    # Link komentara

  10. tekst je odlican ali problem u SAD i Srbiji je itekako sličan - potrošač u SAD i u Srbiji je prezadužen, ima manju plaću nego prije ili je nema nikako, kreditni rejting mu je nula. Banke i u SAD i u Srbiji više ne kreditiraju kao prije, plasmani su se smanjili 70-80% zbog prezaduženog i kreditno-nerentabilnog potrošača. Država SAD kao i Srbija ima banana valutu, s razlikom da ova prva ima vojnu moć i politički autoritet te se još na povjerenje provlači kao stabilna valuta. I SAD kao i Srbija ima problem glomazne birkoracije, tvrdoglavih sindikata i preglomaznog vojnog aparata. I najvažnije, ono što je postalo očigledno 2007.g. je da je rast u prošloj dekadi bio zasnovan na porastu kredita, a ne na proizvodnji. Dakle dok je bilo kredita, rastao je i BDP i kupovna moć građana. Kada su stali krediti i građani su bankrotirali. Slikovito rečeno, život koji se zasnivao na zatvaranju duga po kartici drugom karticom nije više moguć jer su banke ukinule drugu karticu, a novu ne daju...
    (rico suarez, 11. avgust 2010 16:02)

    # Link komentara

  11. Ima razloga da nasi ministri koriste recepte Pola Krugmana. A razlog je da odmrzavanje plata i penzija odgovara GAZDA MISKU. A ako znamo da GAZDA ima na platnom spisku barem trecinu ministara u Vladi Srbije - pa da cete jaci razlog od toga!
    (Nevena, 11. avgust 2010 15:09)

    # Link komentara

  12. Kao i uvek odlični tekstovi sa bloga "Tržišno rešenje"
    (LIbertarijanac, 11. avgust 2010 14:44)

    # Link komentara

  13. Mislim da ovo sto je izneto jeste tacno, ali neke stvari ne stoje. Kao prvo govori se o povecanju od 4 posto tako da je to recimo na platu od 100 000 dinara samo 4 000.A kao drugo sad se postavlja pitanje sta moze da se kupi za 4 000 dinara i pri tome to vazi samo za imucnije posto slozicemo se malo ko u Sbiji ima platu od 100 000, za tih 4000 dinara ne moze da se kupi neka bog zna kakva uvozna roba a pri tome ako znamo da srbija najvise uvozi skuplju robu: automobile, kucne aparate, kompijutere itd. Jer hrane imamo sasvim dovoljno cak je i izvozimo. Pominjan jer rast vrednosti dinara i to ne stoji pri deficitu iz inostranstva koji je toliki koliki je i masi dinara koja bi posluzila za takvo povecanje od 4 posto ne bi mnogo uticalo na kurs dinara jer je masa dinara potrebna za ovo povecanje suvise mala da bi se vrednost dinara nesto povecala. Jedino sa cime se mogu sloziti da ta prica nije nesto dugotrajnog veka vec rezultate daje na kratak rok.
    (Ivan Tepavac, 11. avgust 2010 12:01)

    # Link komentara

  14. Sjajan tekst!!!
    Sve cestitke autoru.
    Odavno nisam procitao ovako kvalitetan tekst iz oblasti ekonomije na ovom sajtu, kratak i jasan, taman kako treba.
    Jos jednom sve cestitke
    (Kris, 11. avgust 2010 11:08)

    # Link komentara

  15. "Dok uvoz čini 17% američkog BDP, u Srbiji je, koja je manje otvorena, zbog veličine i pozicije zemlje taj udeo preko 50%. U situaciji male i otvorne ekonomije, kada je zemlja ekonomski integrisana, kejnzijanski recept menja smisao." - Ova recenica sve govori, drzava je sve godine povecavanjem drzavne potrosnje povecavala trgovinski deficit. To Dinkic zna. Mislim da se iza njegove inicijative krije nesto drugo. Ukoliko je sve ove godine bilo ocito da ono sto drzava potrosi, zavrsi na racunima uvoznika na ovaj ili onaj nacin, ne vidim zasto bi sada bilo drugacije. Obzirom da je opala potrosnja u protekle dve godine, opala je i vrednost tih uvoznickih trgovinskih firmi. Sada neke, kao Delta, najavljuju prodaju stranom partneru i pregovori su u toku. Svakako da bi im odgovaralo da u poslednjem tromesecju preko odmrzavanja plata i penzija poraste potrosnja i samim tim bilans na kraju godine bude povoljniji. Pa ce iduce godine da budu prodati po vecoj ceni verovatno. Pitanje je jedino ko ce da plati razliku? Gradjani Srbije, naravno.
    (djape071, 11. avgust 2010 11:00)

    # Link komentara