Kurs ugrožava kućni budžet

Beograd -- Da bi se zaštitili od kursnih rizika, građani bi trebalo da izbegavaju zaduživanje u evrima i čestu promenu valuta u periodima nestabilnosti kursa dinara.Evro konstantno jača i građanima se najčešće preporučuje da paze kada se zadužuju.Ako već moraju da budu zaduženi najbolje bi bilo da to bude u dinarima, ponavljaju i ekonomisti i predstavnici vlasti. Međutim, na posledice promene kursa građani nailaze i u svakodnevnom, beskreditnom životu.Prosečna plata u Srbiji koja u junu iznosila 34.161 dinar na početku meseca vredela je šest evra više nego na kraju. Ta razlika nije tolika da bi, kao tokom hiperinflacije devedesetih, iz banke trčali u menjačnicu i platu pretvarali u devize. To uostalom i nije isplativo na kratak rok jer su razlike između prodajnog i kupovnog kursa prevelike. Prema podacima sajta Kamatica.com, ta razlika je krajem nedelje u pojedinim bankama bila skoro sedam dinara, kaže Dušan Uzelac. &quot;Savet je da bez preke potrebe ne menjate devize jer neće biti nekih drastičnih pomeranja. Najgora varijanta bi bila da danas recimo kupite 100 evra u nameri da zaštite svoje dinare, a da onda tih 100 evra zbog drugih obaveza zamenite u narednih 5-6 dana gde ćete izgubiti baš na tim kursnim razlikama. A u slučaju da ipak morate da menjate, onda je savet da se raspitate na što više mesta. Najčešće su menjačnice te koje nude povoljnije kurseve, međutim banke imaju i posebne kurseve ako ste njihov klijent&quot;,Ako, pak, odlučujete o štednji u banci, trebalo bi da razmišljate šta ćete kasnije sa tim novcem. Ako od devizne štednje planirate kupovinu u dinarima, ponovo ćete izgubiti na konverziji sredstava. Goran Milićević iz Komercijalne banke kaže da većina štediša ipak više veruje u čuvanje novca u devizama iako su kamate na takvu štednju niže od dinarskih. &quot;Oko 98 odsto naših štediša procenjuje da je pametnije štedeti u devizama. Poslednja kretanja na deviznom tržištu i gubljenje na vrednosti dinara im daju za pravo jer gotovo desetak posto koliko je dinar izgubio na vrednosti u poslednjih nekoliko meseci je praktično poništilo tu kamatu. Za razliku od pre dve tri godine, kada su oni koji su štedeli u dinarima odlično prošli&quot;, navodi MIlićević.Stanovništvo ipak najčešće vidi posledice promene kursa u prodavnicama. Pošto rast evra direktno podiže cene uvoznih proizvoda, sigurnije je okrenuti se domaćoj robi koja, prema rečima Milene Radulović iz Trgovinskog preduzeća Jabuka, ređe poskupljuje. &quot;Češće je povećanje cenovnika uvozne robe nego domaćih proizvođača. Ima mnogo razloga. Uvoznici su se nekada pravdali povećanjemnekih uvoznih dažbina a mnogo češće skokom evra. No, i kada je evro mirovao oni su imali potrebu da dižu cene&quot;, kaže Radulovićeva. Ako ipak ne želite da se odreknete omiljenih, stranih proizvoda a želite da izbegnete poskupljenje, ponovo se preporučuje terensko istraživanje. Kako bi bili konkurentniji, neki trgovci preuzimaju trošak promene cene na sebe, pa je u pojedinim prodavnicama moguće duže naći robu po starim cenama.