Neodrživo povećanje plata u Srbiji

Ovog leta sam pročitao odličnu knjigu Barry Eichengreen-a “Evropska ekonomija posle 1945 godine”. Pažnju mi je privukao njegov prikaz neuspelog pokušaja samoupravljanja u Jugoslaviji. 50-ih i 60-ih godina prošlog veka jugoslovenski centralni planeri preneli su upravljačke odgovornosti na radničke odbore i rukovodioce koje su oni birali. Cilj je bio da se decentralizovanim odlučivanjem o investicijama, proizvodnji i platama prevaziđe rigidni model sovjetskog centralnog planiranja i da se poboljša radna motivacija i kvalitet upravljanja.

Harald Hiršhofer Izvor: Stalni predstavnik MMF-a u Srbiji
Pošaljite komentar
  1. Poštovani gospodine Hiršhofer,

    Da li je samoupravljanje zaista bilo toliko neodrživo, kako se na Zapadu toliko često predstavlja? Radim poslednjih deset godina u jednoj od najvećih banaka na svetu sa zapada i svedok sam brojnih promašenih investicija, kao rezultat borbe raznih klanova u menadžmentu. Naravno da samoupravljanje nije bilo savršeno, ali ni kapitalistički sistem nije garant pametnog rukovođenja. Kako inače objasniti Enron itd. Svi mi koji smo živeli u SFRJ znamo da prednosti kapitalizma cak ni u ekonomiji nisu tolike koliko se predstavljaju, a da o razlikama i raslojavanju društva koje su posledica kapitlizma i ne govorimo. Na kraju, citat iz vikipedije:
    "With the exception of a recession in the mid-1960s, the country's economy prospered formidably. Unemployment was low and the education level of the work force steadily increased. Due to Yugoslavia's neutrality and its leading role in the Non-aligned Movement, Yugoslav companies exported to both Western and Eastern markets. Yugoslav companies carried out construction of numerous major infrastructural and industrial projects in Africa, Europe and Asia."

    Srdačan pozdrav,

    Danilo
    (Danilo, 14. septembar 2007 16:47)

    # Link komentara

  2. Naravno da plate moraju da prate rast GDP-a. Ako je GDP rasta u proteklih godinu dana oko 7%, a plate su rasle oko 30% ne mora se biti veliki genijalac da bi se zakljucilo kamo to vodi.

    Daleko od toga da gradjani Srbije ne zasluzuju daleko bolji zivotni standard od sadasnjeg, ali radi se o tome da rapidno povecanje plata kakvom svedocimo, srednjerocno gledano, moze imati posledice po ekonomiju.
    (boris, 14. septembar 2007 18:17)

    # Link komentara

  3. Koliko sam učio iz ekonomije, mi smo imali vrlo uspešan privredni model sve do sedamdesetih kad je reformama Kardelj upropastio sistem. Postojali su društveni fondovi koji su investirali a preduzeća, korisnici tih sredstava, su bila dužna da ih vrate sa nekom kamatom, tako da se investiciona supstanca nije gubila. Preduzeća su tako bila primorana na akumulaciju i predaju akumuliranih sredstava fondu.

    E onda je reformom omogućeno da o investicijama odlučuju preduzeća samostalno, vraćanje te kamate je ukinuto (a ta kamata je u stvari bila akumulacija). Tako su radnici i rukovodstva kratkovidom politikom use, nase i podase svu akumulaciju, sav profit trošili na sebe a ništa na fabriku. Posle su sredstva zastarela, profit je opao, mesto sopstvene akumulacije uzimali su se krediti, izdavale menice bez pokrića itd. A to je povećavalo potrošnju iznad porizvodnje i imali smo inflaciju.

    A potpuno obrnut problem ima kapitalizam. Tamo čak previše akumulacije potroše na investiranje pa proizvedu više nego što troše i dobiju deflaciju i krahove berze.

    Još jedan problem našeg bivšeg sistema je bio alokacija kapitala. U kapitalizmu postoji preduzetnički duh. Ako neko ima neku novu ideju, vidi šansu da zadovolji neke nove tržišne potrebe, da se specijalizira za nešto, stvori neke nove potrebe, taj će da otvori svoju firmu, sopstvenim kapitalom ili kreditom i posao ide. Naravno neće svako uspeti ali većina hoće. A dok društveni fond, ili društveno preduzeće otkrije nepšto... U kapitalizmu kad vide da nekom ide dobro, pojave se drugi u tom segmetu da konkurišu. U socijalizmu nije tako već kad neko preduzeće otrkije "zlatnu žicu" moglo je da "kopa" godinama bez konkurencija.

    Problem je i nepostojanje tržišta npr. za rad. U socijalizmu je čistačica u Genexu imala veću platu nego inženjer u nekoj drugoj firmi. Na zapadu se znalo koliko koji rad vredi na tržištu i bez obzira u koj firmi neko radi plate ne mogu mnogo da se razlikuju. Nit poslodavac želi da plaća više radnika nego što vredi, nit radnik želi da radi za manju platu nego što vredi.
    (aurelije, 14. septembar 2007 20:21)

    # Link komentara

  4. E moj majstore, kada budes sed i beo, i kada stvarno nesto uradis u ekonomiji , mozes nesto da kazes
    (Nemam vremena, 14. septembar 2007 20:35)

    # Link komentara

  5. Odrzivi rast plata (wages) ne zavisi samo od rasta GDP, nego zaivisi I od rasta produktivnosti. Rast plata od 30% je odrziv I pored skromnijeg rasta GDP u slucaju da Srpska preduzenja (privatna I javna) postaju efikasnija i eleminisu nepotrebnu potrosnju. Ovo I nije neodrziva pretpostavka posto je u kompanijama u vecini zemalja Centralne Evrope promenom na trzisnu ekonomiju i prihvatanjem moderne tehnologije produktivnost drasticno unapredjena.

    Ono sto je zabrinjavajuce u clanku Harald Hiršhofer-a su resenja koja on nudi za Srpsku ekonomiju:

    Harald Hiršhofer: “Prva najbolja mera bi bila da se uvede trenutno zamrzavanje plata i/ili delimično smanji prethodno povećanje plata”.

    Ovo je besmisleno, posto bi to bio korak unazad ka drzavnoj ekonomiji. Posledji put je u USA uspesno primenjena “price control” za vreme Drugog Svetskog Rata kada su uslovi to zahtevali.
    Plate moraju da se slobodno formiraju, Neodrziv rast plata je obicno rezultat problema u neodrzivom ekonomskom sistemu, ne u ljdima koji zahtevaju vece plate. (Jedan scenario neodrzivog rasta plata je kad domace firme nisu u mogucnosti da proizvode I investiraju u proizvode koji se mogu uspesno proizvesti u maticnoj zemlji zbog visokih poreza, dazbina I drugih problema vezanih za rad drzave. U tom slucaju vecina proizvoda se uvozi; sto na kraju ima posleducu visokih troskova zivota, itd).
    Harald Hiršhofer: “Smanjivanje budžetske potrošnje ili povećanje poreza bi nadomestilo efekat povećanja plata na potražnju”.
    Ovo je sigurno najopasnije sto sam cuo vec dugo vremena: Povecanje poreza koji se u ovom trenutku visoki u Srbiji bi samo usporilo, a verovatno poslalo Srpsku ekonomiju u recesiju. Sa druge strane, pametna budzeska potrosnja u infrastrukturu bi omogucilo long-run rast Srpske ekonomije.
    Harald Hiršhofer: “Ubrzavanje strukturnih reformi bi pomoglo u povećanju opšte ekonomske produktivnosti i uvodjenju kontrole troškova i inovativne konkurencije privatnog sektora”.
    Slazem se sa idejom strukturnih reformi kao I potsticanja inovativne konkurencije.

    apatrid-ecpnomist and senior financial analyst
    (apatrid, 14. septembar 2007 21:43)

    # Link komentara

  6. Ekonomiju treba ukinuti!
    (Boris Godunov, 14. septembar 2007 22:13)

    # Link komentara

  7. Nemoj samo MMF da nam pomaze, molim Vas.

    Ono sto oni nazivaju investicijama su zapravo krediti.
    (ivan, 14. septembar 2007 23:03)

    # Link komentara

  8. I Slovenija je bila deo istog tog sistema. A i Kosovo. Zasto samoupravljanje, u toj fazi ekonomskog razvoja Yu nije stopiralo Sloveniju da danas bude jedna od najrazvijenijih novih clanica EZ-a. Zasto to samupravljanje, nije sprecilo Yu da bude jedan od najvecih svetskih izvoznika u novim tehnologijama (ako naoruzanje moze da se svrsta tu). Pogledajte sta su samo Energoprojekt i slicni uradili po Africi, Aziji, J.Americi. Samoupravljanje nije bilo imuno na probleme, pre svega na mesenje politike, preko jedine partije ali samo po sebi nije bilo glavni razlog raspada sistema. Yu je u jednom momentu razmontirana, kao sto se sada pravi novi Irak iz tri dela, sitskim sunitski, kurdski. Nove udzbenici se pisu, istorija se redefinise.
    (Rade, 15. septembar 2007 05:08)

    # Link komentara

  9. Iz komentara vidim da je mnogima samoupravni socijalizam i dan danas blizak srcu. Kakva tuga, ljudi izgleda vrlo brzo zaboravljaju da smo tada i pored sog "prosperiteta" imali par/nepar, restriikcije struje, da su nam po firmama odlucivali poluobrazovani apartcici, inflacija je bila konstantni problem. To sto smo i pored svega toga ziveli manje vise solidno je pre svega stvar zaduzivanja sa strane koje i danasnje generacije placaju. To sto me lepe uspomene vezu za dvadesete, te sto se osecah bolje nego danas u pedesetim, nije razlog da glorifikujem jedan sistem koji je generalno promasaj. Inace, hajmo svi onda na Kubu kada je tako lepo, ali ne na par nedelja kupanja i suncanja, vec da zivite tamo...
    (Fidel, 15. septembar 2007 14:55)

    # Link komentara

  10. Prijatelju, kome ti pricas price? Mi ovdi imamo taki strucnjaka za izvoz za narednih sto godina. Kod nas je svako ekonomski ekspert. Sta tu ima da se planira i razmislja, lepo pred izbore napumpamo plate iz budzeta da nam clanstvo bude zadovoljno pa naredne 4 godine sve 4 uvis. Ne treba nama niko da soli pamet, sve mi dobro znamo i radimo kako nam se cefne. Ako treba da se krade, kraduckamo, ako treba da se radi, mi se bijemo. A ti ne razumes trubu, zato pali brate.
    (Volem jagnjetinu pa to ti je, 15. septembar 2007 15:09)

    # Link komentara

  11. Javna preduzeca su rasadnik neefikasnosti, nerada, neznanja, protekcionizma i partijskih poslušnika. TAČKA.
    (ivan, 15. septembar 2007 16:13)

    # Link komentara

  12. Poštovani, prevelika budžetska potrošnja predstavlja "kompenzaciju" za još nerešena mnoga politička pitanja u Srbiji -Kosovo, postojanje konzervativnih političkih stranaka koje učestvuju u izradi budžeta i imaju repove iz perioda socijalističkog samoupravljanja. U svom elaboratu gospodin je dao "preporuku" na opreznost u vođenju makroekonomske politike. Svakako učenja zapadnih ekonomistamoraju više da se koriste u Srbiji zbog njenog približavanja EU. Pozdrav
    (Joksa_1, 15. septembar 2007 17:01)

    # Link komentara

  13. citat:
    "To znači da je u maju 2007. godine sa prosečnom platom moglo da se kupi oko 26 posto više robe i usluga nego u maju 2006. godine!"
    moj komentar: ha ha ha ha ha
    (nenad, 16. septembar 2007 10:58)

    # Link komentara

  14. Moj komentar se odnosi samo na gramatiku ovog clanka. Plate nisu "neodrzivo povecane" nego su "neodrzivo povisene". Cijene i plate itd. imaju samo jednu dimenziju. Mogu biti niske ili visoke. Trodimenzionalni objekti mogu biti veliki ili maleni (velika kuca, mali kamen, itd.)
    (Slobodan Kosanovic, 16. septembar 2007 11:42)

    # Link komentara

  15. Šta je makroekonomska politika zemlje spram jeftinih političkih poena, gospoda iz skupštine ne vode računa o budućnosti daljoj od izbora... A njihovi poslodavci su se upravo obogatili na inflaciji...
    (n3uromancer, 16. septembar 2007 22:05)

    # Link komentara

  16. Apatrid:
    "Harald Hiršhofer: “Prva najbolja mera bi bila da se uvede trenutno zamrzavanje plata i/ili delimično smanji prethodno povećanje plata”.

    Ovo je besmisleno, posto bi to bio korak unazad ka drzavnoj ekonomiji. Posledji put je u USA uspesno primenjena “price control” za vreme Drugog Svetskog Rata kada su uslovi to zahtevali. "

    U oba slucaja se radi o drzavnoj ekonomiji jer u jednom slucaju drzava povecava plate a u drugom ih smanjuje. I to u drzavnom sektoru pa kako su u pitanju drzavne firme ona i ima pravo to da radi. Zato je pravo resenje u privatizaciji. Naravno da treba prepustiti trzistu da regulise visinu plate. Zasto ti ljudi koji su zaposleni u drzavnom sektoru lepo ne predju u privatnu firmu ako im je mala plata kod drzave?
    Verovatno zato sto su nesposobni.
    (Marko dig, 17. septembar 2007 09:11)

    # Link komentara

  17. e, moj gospodine Hiršhofer...Nadam se da Vam ta knjiga nije jedini izvor informacija o ekonomiji SFRJ, jer tih 4-5 paragrafa koji su posveceni samoupravljanju, nisu dovoljna da se dobije cela predstava (procitao sam istu knjigu). Mozda zato i ne zna da je povecanje plate javnom sektoru bio politicki potez.
    (D. Jovanovic, 20. septembar 2007 15:57)

    # Link komentara