Trice, kučine i još ponešto

Napokon jedan tekst koji je (izgleda) realno napisan bez previse politickih primesa.
Mada ja jos uvek trazim logicno objasnjenje zasto drugi agenti nisu pustili naloge za kupovinu po toj niskoj ceni pa onda zaradili prodajom po visoj.
Lako je biti general posle bitke.

Mislim da bi trebalo ostatak akcija da isplati po 25.ooo din po akciji. Mali akcionari Putnika koji nisu prodali akcije trebalo bi da ostanu slozni i da ne daju svoje akcije ispod 25.ooo din.po jednoj akciji. Bar sad budimo slozni, kad nismo bili da sacuvamo bogatstvo koje smo imali - PUTNIK. Posebno sve cestitke bivsem rukovodstvu Putnika, jer zbog njih se sve ovo danas desava. Nadam se da ce ih ovaj gore adekvatno nagraditi za sve sto su radili dok su se opusteno baskarili u tom istom Putniku.

Logicno objasnjenje je zato sto da bi bilo ko putao ponudu za kupovinu akcija (makar jednu)iz paketa, mora da deponuje novac koji je protivvrednost otkupa SVIH akcija paketa po najnizoj ceni. U brojkama, min. cena je bila 5000 dinara/akcija sto bi na kraju dalo oko 48 miliona EVRA. To nema bas svako da deponuje. Taj novac se nakon objavljene transakcije kupca vraca kupcu. Obicno se deo tog novca koristi za placanje otkupljenih akcija, ili se vraca u potpunosti ako se od kupovine odustaje.
Ovde se krije i odgovor na pitanje koliko je fer zatvoren posao oko Putnika.
Naime, izjutra u 9:00 kada se na berzi objavljuje sta je tog dana za prodaju, Asiona je vec imala deponovan novac i spremnu svu dokumentaciju -- a imaje za za zidarska kolica.
Normalno je da se ovakva kolicina novca skuplja i deponuje malo duze od 15 minuta, a da ne govorimo o dokumentaciji. Dakle, jasno je -- Asiona je to mnoooogo ranije pripremala, i kada je bila spremna, okrenula je telefonski broj i rekla da je spremna. Ostalo citamo u novimana.

Sta mislite koliko je vlasnik ONOG broja telefona "dobar" u ovome?

Koliko se ja razumem u prodaju i kupovinu vredonosnih papira na drugim (poznatim) berzama vazi da moras da imas pokrice (gotovina ili u vidu garanta do odredene procentualne vrednosti deponovanih papira kod aktuelne institucije) za to sto kupujes odnosno pustas naloge za kupovinu, a ni u kom slucaju za sve pakete odjenom.
Sad ako je Belex mimo sveta to je onda druga stvar ali u tom slucaju je to problem Belexa, a ne drzave.
I za kraj, ni ja ne mislim da je sve cisto u vezi prodaje Putnika ali mi se cini da je u ovom slucaju drzava relativno dobro prosla jer je cena sa 3.600 dosla na 6.000 (po urednici Nin-a). Da je moglo bolje, verovatno je moglo ali ja bih da spekulisem da je drzava postigla dogovor sa kupcem da pusti sve akcije odjednom ili ce kupac odustati od kupovine pa bi zbog isteka rako za privatizaciju drzava morala da prihvati jednu dospelu ponudu sa tendera (po ceni 5.500).

Jedna dopuna.
Kako u tekstu pise sledece: "Berzanska tabla osvanula je sa ogromnom količinom tržišnih naloga koji bi mogli pokriti više od 70 procenata akcija Putnika..." ja zakljucujem da su akcije Putnika prodavane u vidu pojedinacnih paketa koji su obicno relativno mali u poredenju sa ukupnim brojem akcija (inace ne mogu da se prodaju na berzi).
Procedura kupovine/prodaje na berzi onda ide na ovako:
1. I kupaci/prodavci pustaju naloge za kupovinu/prodaju odredenog tipa akcija.
2. Sistem automatski pokusava da ukombinuje odgovarajuce naloge (gde je recimo ponudena cena za kupovinu ista ili veca od one za prodaju) recimo pojedinacni paketi se ne dele u manje vec se pokusava naci nalog za kupovinu koji je iste velicine ili se vise naloga sastavlja u jedan. I prodavac i kupac mogu da odaberu da li ce da pristanu i na kupovinu/prodaju dela paketa ako ne postoje odgovarajuci nalozi.
Sada u principu niko ne moze da kupi/proda manji broj akcija nego sto je utvrdeni paket za odredeni tip. Ovo je verovatno malo nejsno pa da objasnim: Za svaki tip akcija (gde pod tipom podrazumevam njeno ime odnosno ime firme) je odreden osnovni paket u kome se akcije prodaju. To je znaci "atomski" dio koji se ne moze dalje deliti u manje paketa. Sada za neke firme je osnovni paket 1 akcija, za neke 50, za neke 100 itd obicno zavisno od vrednosti same akcije jer se pokusava naci takav osnovni paket koji nije ni previse jeftin ni previse skup sto doprinosi efektivnijem trgovanju na berzi. Broj akcija u osnovnom paketu moze se vremenom menjati zavisno da li odredeni tip akcije drasticno promeni vrednost.
Nekada se vrsi i takozvani "split" kada se jednostavno neka akcija podeli u vise delova (koji mogu biti celi brojevi ali ne moraju). Split se koristi i kada se recimo proda dio firme ili se firma podeli u dve (ili vise) pa se ond dele akcije medu tim delovima itd.
3. Pitanje je kako onda mali nalozi mogu da produ ako je prodavac pusti naloge sa relativno brojem osnovnih akcija. U ovakvom slucaju sistem pokusava da sastavi vise manjih naloga u jedan veci. Postoji takode mnostvo drugih varijanti, recimo da vise manjih akcionara imaju samo udio u osnovnom paketu preko nekog specijalizovanog berzantskog agenta koji nudi ovakve uslove svojim klijentima da bi privukao i jako male akcionare ili da bi ponudio razlicite vidove investiranja. Recimo covek navede iznos para koji zeli investirati i odredi procente koji ce se odvojiti za odredene tipove akcija, a onda sistem automatski izvrsi kupovinu (posto taj agent ima mnostvo malih akcionara koji rade na takav nacin pa moze da kombinuje njihove naloge u osnovne pakete). Kada se ne moze izvrsiti kupovina osnovnog paketa sistem ceka dok ne pristignu novi nalozi koji bi se onda ukomponovali do velicine osnovnog paketa. I tako jos mnostvo varijanti.
Svi detalji, kako berzantski program optimizira transakcije , su verovatno poznati samo programerima i eventualno naruciocima programa.

Sta sam hteo sa ovim da "kazem"? Siguran sam da su svi berzantski agenti imali prilicno jednake mogucnosti da kupe akcije Putnika po istim uslovima i to bez potrebe da imaju ogromne kolicine para na depou. Sada sto nisu kupovali ako su smatrali da je to recimo kratkorocno dobra investicija mogu samo oni da (lose) objasne.

Veoma analiticno posmatrao desavanja na Putniku, smatram da ih je kolega Gujancic verodostojno opisao kao i da njegov gorak komentar opisuje situacije koje su nam svima veoma dobro poznate a odnose se na svakodnevne malvercazije i manipulacije interesnih lobija, finansijera poznatih politickih eksponenata na vlasti. U slucaju Putnika, glavnim krivcem je proglasen Akcijski fond, gdin Gracanac. Svima je jasno da taj covek nije imao izbora, ubedjen sam da mu je naredjeno da tako postupi ( daleko od domacinskog i dobrog trzisnog ponasanja). Podrzavam i zastupam stav da se ovde radi o zakulisnim radnjama, o korupciji da ne govorimo. Takodje, okoncanje privatizacije nam se blizi i ubedjen sam da ce slucaj Putnik biti zataskan i zaboravljen veoma brzo. Zalosno, jadno, razocaravajuce.

Mislim da bi trebalo ostatak akcija da isplati po 25.ooo din po akciji. Mali akcionari Putnika koji nisu prodali akcije trebalo bi da ostanu slozni i da ne daju svoje akcije ispod 25.ooo din.po jednoj akciji. Bar sad budimo slozni, kad nismo bili da sacuvamo bogatstvo koje smo imali - PUTNIK. Posebno sve cestitke bivsem rukovodstvu Putnika, jer zbog njih se sve ovo danas desava. Nadam se da ce ih ovaj gore adekvatno nagraditi za sve sto su radili dok su se opusteno baskarili u tom istom Putniku.

Napokon jedan tekst koji je (izgleda) realno napisan bez previse politickih primesa.
Mada ja jos uvek trazim logicno objasnjenje zasto drugi agenti nisu pustili naloge za kupovinu po toj niskoj ceni pa onda zaradili prodajom po visoj.
Lako je biti general posle bitke.

Logicno objasnjenje je zato sto da bi bilo ko putao ponudu za kupovinu akcija (makar jednu)iz paketa, mora da deponuje novac koji je protivvrednost otkupa SVIH akcija paketa po najnizoj ceni. U brojkama, min. cena je bila 5000 dinara/akcija sto bi na kraju dalo oko 48 miliona EVRA. To nema bas svako da deponuje. Taj novac se nakon objavljene transakcije kupca vraca kupcu. Obicno se deo tog novca koristi za placanje otkupljenih akcija, ili se vraca u potpunosti ako se od kupovine odustaje.
Ovde se krije i odgovor na pitanje koliko je fer zatvoren posao oko Putnika.
Naime, izjutra u 9:00 kada se na berzi objavljuje sta je tog dana za prodaju, Asiona je vec imala deponovan novac i spremnu svu dokumentaciju -- a imaje za za zidarska kolica.
Normalno je da se ovakva kolicina novca skuplja i deponuje malo duze od 15 minuta, a da ne govorimo o dokumentaciji. Dakle, jasno je -- Asiona je to mnoooogo ranije pripremala, i kada je bila spremna, okrenula je telefonski broj i rekla da je spremna. Ostalo citamo u novimana.

Sta mislite koliko je vlasnik ONOG broja telefona "dobar" u ovome?

Koliko se ja razumem u prodaju i kupovinu vredonosnih papira na drugim (poznatim) berzama vazi da moras da imas pokrice (gotovina ili u vidu garanta do odredene procentualne vrednosti deponovanih papira kod aktuelne institucije) za to sto kupujes odnosno pustas naloge za kupovinu, a ni u kom slucaju za sve pakete odjenom.
Sad ako je Belex mimo sveta to je onda druga stvar ali u tom slucaju je to problem Belexa, a ne drzave.
I za kraj, ni ja ne mislim da je sve cisto u vezi prodaje Putnika ali mi se cini da je u ovom slucaju drzava relativno dobro prosla jer je cena sa 3.600 dosla na 6.000 (po urednici Nin-a). Da je moglo bolje, verovatno je moglo ali ja bih da spekulisem da je drzava postigla dogovor sa kupcem da pusti sve akcije odjednom ili ce kupac odustati od kupovine pa bi zbog isteka rako za privatizaciju drzava morala da prihvati jednu dospelu ponudu sa tendera (po ceni 5.500).

Jedna dopuna.
Kako u tekstu pise sledece: "Berzanska tabla osvanula je sa ogromnom količinom tržišnih naloga koji bi mogli pokriti više od 70 procenata akcija Putnika..." ja zakljucujem da su akcije Putnika prodavane u vidu pojedinacnih paketa koji su obicno relativno mali u poredenju sa ukupnim brojem akcija (inace ne mogu da se prodaju na berzi).
Procedura kupovine/prodaje na berzi onda ide na ovako:
1. I kupaci/prodavci pustaju naloge za kupovinu/prodaju odredenog tipa akcija.
2. Sistem automatski pokusava da ukombinuje odgovarajuce naloge (gde je recimo ponudena cena za kupovinu ista ili veca od one za prodaju) recimo pojedinacni paketi se ne dele u manje vec se pokusava naci nalog za kupovinu koji je iste velicine ili se vise naloga sastavlja u jedan. I prodavac i kupac mogu da odaberu da li ce da pristanu i na kupovinu/prodaju dela paketa ako ne postoje odgovarajuci nalozi.
Sada u principu niko ne moze da kupi/proda manji broj akcija nego sto je utvrdeni paket za odredeni tip. Ovo je verovatno malo nejsno pa da objasnim: Za svaki tip akcija (gde pod tipom podrazumevam njeno ime odnosno ime firme) je odreden osnovni paket u kome se akcije prodaju. To je znaci "atomski" dio koji se ne moze dalje deliti u manje paketa. Sada za neke firme je osnovni paket 1 akcija, za neke 50, za neke 100 itd obicno zavisno od vrednosti same akcije jer se pokusava naci takav osnovni paket koji nije ni previse jeftin ni previse skup sto doprinosi efektivnijem trgovanju na berzi. Broj akcija u osnovnom paketu moze se vremenom menjati zavisno da li odredeni tip akcije drasticno promeni vrednost.
Nekada se vrsi i takozvani "split" kada se jednostavno neka akcija podeli u vise delova (koji mogu biti celi brojevi ali ne moraju). Split se koristi i kada se recimo proda dio firme ili se firma podeli u dve (ili vise) pa se ond dele akcije medu tim delovima itd.
3. Pitanje je kako onda mali nalozi mogu da produ ako je prodavac pusti naloge sa relativno brojem osnovnih akcija. U ovakvom slucaju sistem pokusava da sastavi vise manjih naloga u jedan veci. Postoji takode mnostvo drugih varijanti, recimo da vise manjih akcionara imaju samo udio u osnovnom paketu preko nekog specijalizovanog berzantskog agenta koji nudi ovakve uslove svojim klijentima da bi privukao i jako male akcionare ili da bi ponudio razlicite vidove investiranja. Recimo covek navede iznos para koji zeli investirati i odredi procente koji ce se odvojiti za odredene tipove akcija, a onda sistem automatski izvrsi kupovinu (posto taj agent ima mnostvo malih akcionara koji rade na takav nacin pa moze da kombinuje njihove naloge u osnovne pakete). Kada se ne moze izvrsiti kupovina osnovnog paketa sistem ceka dok ne pristignu novi nalozi koji bi se onda ukomponovali do velicine osnovnog paketa. I tako jos mnostvo varijanti.
Svi detalji, kako berzantski program optimizira transakcije , su verovatno poznati samo programerima i eventualno naruciocima programa.

Sta sam hteo sa ovim da "kazem"? Siguran sam da su svi berzantski agenti imali prilicno jednake mogucnosti da kupe akcije Putnika po istim uslovima i to bez potrebe da imaju ogromne kolicine para na depou. Sada sto nisu kupovali ako su smatrali da je to recimo kratkorocno dobra investicija mogu samo oni da (lose) objasne.

Veoma analiticno posmatrao desavanja na Putniku, smatram da ih je kolega Gujancic verodostojno opisao kao i da njegov gorak komentar opisuje situacije koje su nam svima veoma dobro poznate a odnose se na svakodnevne malvercazije i manipulacije interesnih lobija, finansijera poznatih politickih eksponenata na vlasti. U slucaju Putnika, glavnim krivcem je proglasen Akcijski fond, gdin Gracanac. Svima je jasno da taj covek nije imao izbora, ubedjen sam da mu je naredjeno da tako postupi ( daleko od domacinskog i dobrog trzisnog ponasanja). Podrzavam i zastupam stav da se ovde radi o zakulisnim radnjama, o korupciji da ne govorimo. Takodje, okoncanje privatizacije nam se blizi i ubedjen sam da ce slucaj Putnik biti zataskan i zaboravljen veoma brzo. Zalosno, jadno, razocaravajuce.