Zašto Nemačka ipak ulaže u Kinu?

Nemačke firme su i u 2023. nastavile da investiraju u Kinu – i to uprkos novousvojenoj Strategiji vlade u Berlinu u kojoj se govori o "smanjenju rizika"Zašto Nemci ne mogu tek tako da se odreknu kineskog tržišta?I u 2023. je mnogo novca iz Nemačke otišlo u Kinu. Samo u prvih šest meseci ove godine nemačka preduzeća investirala su na Dalekom istoku oko 10,3 milijardi evra, navodi se u analizi Instituta nemačke privrede (IW). Samo na Kinu u prva dva kvartala 2023. otpada 16,4 odsto direktnih nemačkih investicija u inostranstvu. &quot;Kina nikada ranije nije bila tako važna u odnosu na ostatak ulaganja u inostranstvu&quot;, kaže stručnjak tog instituta Jirgen Mates za novinsku agenciju Rojters. Da su brojevi impozantni smatra i Johan Furman, šef pekinškog predstavništva nemačke Fondacije Konrad Adenauer, bliske stranci CDU. Za njih je, međutim, zaslužan angažman relativno malog broja nemačkih koncerna, pre svega onih iz hemijske i automobilske industrije. Samo je hemijski gigant BASF u 2022. investirao deset milijardi evra u jedan novi pogon u južnokineskoj provinciji Guangdong. I to potpuno sam, bez kineskog partnera. &quot;U razgovorima se može uočiti da su nemačka srednja preduzeća postala nešto rezervisanija i opreznija zbog korona-restrikcija tokom lokdauna&quot;, kaže Furman. &quot;Osim toga te firme su zabrinute i zbog nesigurnosti u vezi s lancima snabdevanja, odnosno zbog geopolitičkih faktora rizika.&quot; Šta je &quot;De-Risking&quot;, a šta &quot;De-Coupling&quot;? Nemačka savezna vlada u julu je predstavila svoju Strategiju prema Kini u kojoj se zalaže za &quot;smanjenje rizika&quot; &ndash; iliti &quot;De-Risking&quot; kako se u Strategiji navodi. U obrazloženju vlade se navodi pritom da Kina teži da &quot;stvori ekonomsku i tehnološku zavisnost kako bi to onda iskoristila za sprovođenje svojih političkih ciljeva i interesa&quot;. Zato Nemačka želi da &quot;smanji zavisnosti u kritičnim oblastima, kako bi umanjila i rizike koji iz toga proizilaze&quot;. Istovremeno, nemačka vlada naglašava da ne želi &quot;odvajanje&quot;, odnosno &quot;De-Coupling&ldquo;. Berlin, dakle, ne želi prekid veza s Kinom. &quot;Mi želimo da održimo ekonomsku isprepletanost s Kinom&quot;, navodi se u Strategiji nemačke vlade. Savezno udruženje nemačke industrije (BDI) pozdravlja tu strategiju. &quot;De-Risking da, ali ne i De-Coupling! To je ispravna strategija&quot;, naglasio je predsednik BDI Zigfrid Rusvurm u julu ove godine. &quot;Strategija ukazuje na geopolitičke rizike, ali istovremeno naglašava nemačke interese po pitanju supstancijalnih ekonomskih veza, odnosno kooperacija s Kinom s ciljem da se savladaju globalni izazovi&quot;, rekao je Rusvurm. Biznis važniji od bezbednosnih rizika Veličina direktnih investicija nemačke privrede u Kini tokom 2023. pokazuje da brojna nemačka preduzeća i ekonomske interese i dalje posmatraju izolovano od bezbednosnih aspekata, ukazuje Nora Kircderfer, ekonomistkinja Nemačkog instituta za globalne i regionalne studije (GIGA) iz Hamburga. &quot;Ta strategija dugoročno gledano nosi sa sobom visoke rizike.&quot; Pa ipak, statistika pokazuje da nemačke firme poslovanje s Kinom i u Kini i dalje vode kao &quot;business as usual&ldquo; (uobičajeni posao), dodaje Kircderferova. Same kompanije svoje odluke o ulaganjima u Kini objašnjavaju &quot;dugoročnim očekivanjima&quot;, tj. tržišnim šansama u Kini. Martin Brudermiler, šef Uprave hemijskog koncerna BASF, mamutski projekat u Kini je nedavno opravdao time da će &quot;do 2030. za dve trećine rasta u hemijskoj industriji biti zaslužna Kina&quot;. Zato BASF, kako je rekao, želi da učestvuje u tom rastu, odnosno Nemci žele da lokalno proizvode za tamošnje, kineske mušterije. Kako bi ipak smanjili rizik, BASF se odlučio da u novi pogon na Dalekom istoku ulaže sam, da projekat realizuje u sopstvenoj režiji &ndash; dakle bez kineskog partnera. Šta je s automobilskom industrijom? I nemački proizvođači automobila žele veću prodaju u Kini, a ujedno i da se odupru konkurenciji kineskih proizvođača električnih vozila. U prvoj polovini ove godine svaki treći folksvagen proizveden u svetu, svaki treći Mercedes i svaki treći BMW prodat je upravo u Kini. Prema zvaničnim podacima, nemački proizvođači vozila su u 2022. imali udeo na kineskom tržištu od 19,5 odsto &ndash; što je inače nešto malo više od udela japanskih proizvođača. To je međutim 6,5 odsto manje nego 2021. i takav trend pada se nastavlja. Kineski proizvođači odavno su vodeći u segmentu elektro-mobilnosti, što je na dosta impresivan način pokazao i nedavni sajam IAA, koji se početkom septembra održao u Minhenu. Broj kineskih izlagača tamo se naime &ndash; udvostručio. &quot;Razlog za dalje investicije nemačkih proizvođača automobila u Kini je pre svega izuzetno važan značaj te zemlje kao tržišta za plasman proizvoda. A tu je i energetska tranzicija, kao i najava kraja proizvodnje motora s unutrašnjim sagorevanjem&quot;, ocenjuje se u studiji Instituta nemačke privrede iz septembra ove godine. Ekonomisti Instituta ukazuju takođe da se trenutno još uvek suviše malo zna o eventualnim rizicima. Potencijalni rizici i posledice moguće zavisnosti od Kine moraju se dalje istražiti, dodaje se. &quot;Hitno su potrebne informacije o tome da li su neki proizvodi zaista neophodni, kakvu ulogu oni imaju u lancima snabdevanja samih kompanija, odnosno mogu li oni da se u odgovarajućoj količini i u dovoljno kratkom roku zamene proizvodima iz drugih zemalja ili sopstvenom proizvodnjom. U tom kontekstu važnu ulogu ima i pitanje da li je znanje (know-how) u Evropi još uvek na raspolaganju&quot;, zaključuje se u studiji. Kina protiv &quot;protekcionizma&ldquo; U samoj Kini s pažnjom prate debatu oko &quot;smanjenja rizika&quot; koja se vodi u Nemačkoj, kaže Nora Kircderfer. Kineska vlada s neodobravanje gleda na nemačke rezerve prema toj zemlji. Istovremeno, Peking po pitanju konjunkturnog razvoja karte ne polaže samo na izvoz, već i na domaću potrošnju. Vladajuća Komunistička partija je 2020. predstavila svoju strategiju &quot;Dva krvotoka&quot;. Jedan &quot;krvotok&quot; se eksplicitno odnosi na domaću potrošnju, a drugi se odnosi na međunarodnu robnu razmenu. Tako bi, po strategiji, trebalo podstaći domaću potrošnju, a smanjiti zavisnost Kine od izvoza. No, kao i kod nedavne inicijative &quot;Made in China 2025&quot;, i tu se u stvari radi o jednom većem cilju: &quot;Te strategije ne bi trebalo samo da ojačaju Kinu kao poslovnu lokaciju, već i da kreiraju te ekonomske zavisnosti&quot;, smatra Kircderfer. Peking odbacuje i &quot;De-Risking&quot; i &quot;De-Coupling&quot;, i smatra da je to politizacija privrednih veza, kaže Johan Furman. Kinezi, dodaje, smatraju da je to protekcionizam, odnosno suprotstavljanje globalizaciji. &quot;U Kini se trude da predstave svoje strategije, poput &rsquo;Made in China 2025&rsquo;, kojom se podstiče što je moguće veća nezavisnost te zemlje, kao nešto što se veoma razlikuje od onoga što rade u Nemačkoj. Ali, to zapravo u stvarnosti nije slučaj.&quot;