Mitovi o preduzetništvu: Put do uspeha

Molim one koji imaju adresu ili telefon doktorke Gordane Ivanovic da ostave na forumu, hvala

Pacijent sam ordinacije Ivanovic i upravo sutra (30.12.) idem na jednu od metoda podpomognute oplodnje. Rade i prekosutra! Toliku posvecenost pacijentu i poslu kojim se bavi nikada u zivotu nisam srela! Napisani clanak je 100% tacan! Mislim da pisac nije hteo da se bavi statistikom vec da pokaze kako uspeva neko ko ima viziju onoga cime zeli da se bavi!

Svaka cast Dr Ivanovic,ona je mozda,jedan od retkih primera,medjutim,99% njenih kolega je uspesno u privatnom biznisu samo zahvaljujuci tome sto posao na klinikama prenose u svoje privatne ordinacije!
Ja sam mali preduzetnik i jako tesko ide kada nemate "podrsku",pa vas molim da date primer neke male radionice koja je prerasla u srednje ili veliko preduzece iskljucivo svojim znanjem,rizikom i reklamnom kampanjom jer je to ono sto ohrabruje ljude!

Tekst je odlican. Ocekujem nastavak, sa jos nekoliko real-life primera. I ne obracite paznju na malogradjanske komentare. I ja se usavrsavam u inostranstvu i planiram da zapocnem biznis u Srbiji, pa sta.

Hvala vam sto pisete o temi "Preduzetnik" i molim vas da samo tako nastavite jer je to mozda u ovom trenutku i najpotrebnije Srbiji.
Hvala

Dr Ivanovic je meni omogucila da dobijem dete, posle pokusaja kod mnogih drugih doktora. Njen pristup poslu je nesto sto nisam srela nikada do sada. Zaista novac koji zaradi koristi za usavrsavanje i ulaganje u sve noviju opremu. Preposrucila sam je nekim svojim prijateljima i uspela je i u njihovim slucajevima. Ona je doktor koji sve prezivljava sa svojim pacijentima. Samo treba reci jednu stvar, da je pocetni kapital dobila od porodice. Problem je onima koji nemaju bas toliko bogate roditelje, sto naravno ne spori da je dr Ivanovic veoma uspela u tome sto radi. Kako neko rece, mogla je stim novcima da ode na Havaje.

Mnogo crnih i skepticnih komentara, nateralo je i mene da reagujem. Ja sam korisnik usluga koje nudi doticna doktorka i mogu kao posmatrac mnogo toga da vidim. A to je sledece: dr Ivanovic niko nije slao u Belgiju na obuku, vec je to organizovala sama. Njen muz je radio, ali skoro dve godine ne radi u Visegradskoj. I sve sto je napravila napravila je teskim i mukotrpnim radom! Ona i njeni saradnici imaju slobodne dane samo sva puta godisnje. Tada odlaze na godisnje odmore, a svim ostalim mesecima neprekidno rade. Nebitno, da li je nova godina, praznik, nedelja - ordinacija radi punom parom. I tacno je, apsolutno nikada se nije reklamirala, a mnogi su novinari pokusali da dodju do nje. Ona jednostavno ne zeli apslutno nikakav publicitet. Pacijenti su tu dovoljan marketing. Jos nesto, uz strucnost i postenje koje poseduje, doktorka poseduje - neverovatnu upornost. Tome treba dodati i nesto, sto njen posao cini uspesnim, a to je ljubav prema poslu. Svi ovi prisutni elementi cine je vrsnim strucnjakom i preduzetnikom, ma sta god mislili o njoj.

Ne svidja mi se ton vaseg clanka - mnogo je sladunjav, a i nedostaje mu bitan element: koliko novca i odakle ?

Naravno da onaj koji pocinje privatni biznis mora dobro da poznaje posao koji zeli da obavlja, naravno da mora da uci i da se usavrsava i naravno da mora da "gaji" svoje klijente jer ce u protivnom oni otici kod drugoga.

Sve sto se u ovom smislu napisali za doktorku je lepo, tacno i neophodno za njen biznis i to svakako treba pohvaliti.

Ono sto ste prilicno nespretno nagovestili, odnosno preskocili u citavoj prici je isto tako bitno - mozda jos vaznije od nabrojanog - je novac. Koliko i od koga?

Da krenemo redom:

1. Doktorka je napustila stan i u njemu otvorila ordinaciju. Lepo. Pitanje: odakle joj stan (da li ga je sama kupila, nasledila, dobila) i gde je presla da zivi? U iznajmljeni stan, drugi stan koji je imala ili nesto trece? Od cega neko ko pokrece biznis i jos nista ne zaradjuje, placa iznajmljivanje stana i od cega zivi?
2. Koliko je kostalo opremanje ordinacije, ko je dao novac, pod kojim uslovima i kako ga vraca? Kako je neko ko se zaduzio mogao da sve to ostavi (ko ce i cime da vraca dugove?), da ode da se usavrsava u inostranstvu (ko je platio boravak i ucenje u inostranstvu)? itd.

Bez odgovora na ova pitanja ne stice se prava slika ni o ovom slucaju ni o pravom preduzetnistvu. Ako je ona sve ovo dobila: i stan i novac na pozajmicu i usvrsavanje u inostranstvu od svoje familije, onda to treba jasno reci i njen uspeh (koji je za pohvalu)onda ima sasvim drugu konotaciju. Ona ipak spada u grupu privilegovanih kojima se odredjene okolnosti (nezavisno od njih samih) omogucile da pokrenu i odrze biznis.

Ja vrlo dobro znam o cemu pricam jer vec 13 godina imam svoj mali privatan biznis - bavim se jednom vrstom intelektualnih usluga i konsaltinga i u posao sam krenula samo sa onim sto sam imala: znanjem, postenjem i dobrim glasom koji sam kao strucnjak stekla u prethodnih 25 godina rada i podrskom mog muza koji je rekao da ce me "hlebom hraniti" bar godinu dana. Naravno da "gajim" moje klijente jer samo na taj nacin mogu da ih zadrzim i da po njihovim preporukama dobijem nove, naravno da ucim - svakodnevno, intenzivno, uz sav rad i druge obaveze koje preduzetnistvo podrazumeva i naravno da od toga mogu da zivim. Ali nista vise od toga. U okruzenju gde se poslovi uglavnom "zavrsavaju" i "sredjujuju" uz pomoc poznanika i korupcije, prostor za delovanje ljudi kao sto sam ja je vrlo ogranicen i, na zalost, ne pruza mogucnost za neku veliku ekspanziju. Ovo pricam jer mi niko nije nikada "namestio" neki posao niti sam ga "zavrsila" uz pomoc korupcije ili uticaja nekog mocnog. Neki moji poznanici koji su razvili velike biznise u ovoj oblasti i ciji su honorarli (javni i tajni) bili astronomski, do poslova su dolazili iskljucivo na osnovu politickih i srodnih veza i preporuka, ali sa zato neki od njih su vec neko vreme na drzavnom stanu i hrani.

Mislim da u prikazivanju preduzetnistva, narocito uslova za njegovo otpocinjanje, treba biti jako posten i jasan. Preduzetnistvo - da, ali uz znanje, volju, rad i neophodnu finansisjku podrsku. Kolika ce ona biti - zavisi od posla kojim zelite da se bavite, ali za pocetak morate imati nesto novca: svog, pozajmljenog ili nekog ko ce vas bar izdrzavati u pocetku. Bez toga nema biznisa, ni malog ni velikog.

U idiličnoj pričici o doktorici ( Njoj lično svaka čast) niste dotakli jedan od osnovnih problema za preduzetnike u Srbiji koji bi se bavili proizvodnjom-NAPLATOM. Lično sam se uverio da je to uz obezbeđivanje početnog kapitala osnovni problem.
Kada je moja do tada društvena firma privatizovana pre tri godine novi gazda nije bio zainteresovan da nastavi sa radom na jednom od naših sporednih proizvoda (male količine). Moj drug je odmah uvideo šansu za začetak privatnog biznisa i nagovarao me da krenemo zajedno. Posle malo istraživanja u jednom komentaru pomenutih kreditnih mogućnosti jednostavno sam odlučio da ne želim svoju porodicu da ostavim bez stana kako bi krenuo u nešto toliko rizično. Moj kolega je krenuo sam, prodao nasleđenu porodičnu kuću, menjao stan za duplo manji i skupio novac za kupovinu neophodne mašine (25000$) i još toliko za dozvole, uslove, iznajmljivanje objekta itd.. Kupio je sirovinu za prvih mesec dana (20000$) i krenuo vredno i marljivo da radi. Pojavio se stari kupac iz doba društvene firme i sve je izgledalo super. 30% plati odmah a ostalo za mesec dana. Već pogađate od tada je prošlo mnogo meseci, drugi treći kupac,drugi treći dug, i..Firma je zatvorena jer moj drug nemože da dodje do obrtnog kapitala. Od nekih firmi će možda nešto i utužiti, neke već ne postoje a mi dotičnu robu uvozimo iz Rumunije (ako je za utehu od 01.01. iz EU). Moj drug sada radi u drugoj nekad društvenoj firmi samo sada za još manje pare jer je tamo početnik, i nema vremena da se vucara po sudovima jer će izgubiti i taj posao. A porodica živi u 35m2 i verovatno se svaki dan ždere kako će da mi vrati pozajmljeni novac, koji mu inače od sveg srca opraštam. Voleo bih nekog da napiše tekst kako se u zemlji Srbiji rešava ovakav tip problema ako ne želite da koristite metode mog gazde (krupni momci, koliko znam nikog nisu ubili ali da su neke "oplavili" pouzdano znam).

Odlicno, nadam se da ce se clanak nastaviti dodatnim primerima! Za preduzetnika-pocetnika veoma je korisno videti kako je sada uspesni preduzetnik/ca pocinjao/la, i koje korake preduzimao/la u resavanju tih prvih pitanja!

Veoma zanimljivo. Posao nije isao bas kako treba pa je odlucila da ode u inostranstvo na usavrsavanje. Mogla je isto tako da odluci da ode na Havaje... Ponekad imam utisak da kad citam ove vase tekstove citam trece oko ili basne koje se citaju deci i za koje svi znamo da nisu realne ali se mogu izvuci pouke. Mislim da je bolje da napravite pravo istrazivanje na primer koja su zanimanja i robe deficitarni u zemlji ili predvidjanje sta je to cime se treba baviti u buducnosti. Znam iz iskustva da je svaki covek izuzetan preduzetnik ako se bavi profitabilnim poslom. svako kome dobro ide posao se trudi da ga unapredi i sacuva.

Verujem da je doktorka veliki strucnjak i da je dosta ulozila u sebe kad je obrazovanje u pitanju. Isto tako ne sumnjam i da joj je dosta novca bilo neophodno da opremi ordinaciju i usavrsi se u inostranstvu... da je sve to trajalo godinama... da je morala dosta vremena da provodi u ordianciji itd. Ali, nepravedno je reci da je ona jedina prekinula sve kontakte sa drzavnim bolnicama i da se za razliku od drugih svojih kolega sama izborila za svoje pacijente samo "putem usmenog predanja" od pacijenta do pacijenta... Njen suprug je i dalje zaposlen kao lekar na GAK Visegradska....

Sjajno je sto se B92 odlucio za pripremu tekstova u ovoj neiscrpnoj oblasti. Srbija svakako ima potencijal i potrebu za preduzetnicima jer, zvucace kao nastavak predizborne kampanje..., to jeste buducnost ove zemlje. Isto kao sto je to sadasnjost razvijenog sveta. Licno, voleo bih da vidim nastavak ovog serijala sa vise konkretnih primera.

Zabrinjavajuca je cinjenica da je mali broj ljudi komentarisao ili pokazao interesovanje za preduzetnicke aspekte teksta nego se tipicno, malogradjanski, uhvatio za to ko, gde, sta, kako radi, kome je muz na jednom mestu, da li nekog znas ili ne znas, odakle su obezbedjene finansije, i sl. Za te ljude mogu samo da kazem da su zalutali i da se "kurir" i "svet" nalaze na nekim drugim stranama...

Ovakvih prica nikad dovoljno, a kad procitam pojedine komentare,
na pamet mi samo pada vic o englezu,amerikacnu,ćošku i poršeu.

Ma nema nikakvih problema, evo ja cu da se iselim iz svoga stana i pocnem biznis u njemu hmmmm ne znam sta ce samo moj stanodavac (gazda, kurir varijanta) reci?Inace biznis je odlican tesko ce omanuti, samo mi treba nekih 40000 evra za pocetak hoce li neko ko je ovde komentrisao das mi pomogne. Ah nema jeda otici cu pravo na usavrsavanje u inostranstvo i tamo ce mi te pare dati bas sam glup, eto ja se vama izvinjavam, eno ga i mrmot zavi cokoladu:).

Igore, Vasi tekstovi su sjajni. Komentari vecine posetilaca su jako mracni, pesimisticni i negativni. Vasi tekstovi su edukativni. Sustina je da niko ne moze da uspe ukoliko se ne potrudi sam. I niko nece nista da mu da na gotovo, pogotovu drzava. Srbija je sada u razvoju i jedno veliko trziste koje iz dana raste. Prakticno ne postoji delatnost u kojoj ne moze da se razvije biznis. Zalim ljude koji zele da se isele i koji gaje gnev. Mislim da treba vise da citaju Vase tekstove. Moja prica zadnje cetiri godine moze da se nadje u nekom Vasem tekstu. Ali tome su prethodile osam godina uspona i padova, mojih iskusenja. Kada sam pravio bilansiranje prvih osam godina i analizirao greske, dosao sam do zakljucka da je najveci broj gresaka bio moj! I to sam priznao sebi, korigovao, ponovo poceo i stvari su nastavile da idu samo napred. I Vi Igore, samo napred! :)

Hmmm....
Kao i poneki prethodnik, ne mogu da se slozim da je dr Ivanovic bas tako "cist" "preduzetnik", koji je krenuo "from scratch".

Njoj je najverovatnije ustanova "dala" specijalizaciju, a "negde" je morala i da doktorira, da ne govorim o nekim drugim stvarima.

Za mene, kao specijalizanta iz privatne prakse, stvar je izgledala malko drugacije: tada se molba za odobravanje specijalizacije podnosila direktno Ministarstvu, i dobijala tzv. "saglasnost", jedan papir koji je kandidatu samo davao pravo da konkurise na ma kom konkursu u zemlji za dodelu specijalizacija.
Nadalje sam konkurisala, na mom nekadasnjem fakultetu, bila primljena (9.30 + poslediplomske), i - bogami - PLACALA, muski, svaki semestar, tada skoro 450 DM, plus - specijalisticki ispit jos oko 1.200 DM.
Osim ovoga, za privatnika specijalizacija znaci i dve i tri smene: jednu za hleb, a drugu "za slavu", jer meni nije imao ko da plati te godine specijalizacije.... Za doktore iz drustvenog sektora, biti specijalizant je znacilo raditi SAMO TO, znaci - ici "na kruzenje" prema datom rasporedu odeljenja/klinika, da ne govorim dalje.
Osim ovoga, "pravi" privatnik, koji "vidi da mu posao ne ide", pa odlazi u inostranstvo na dalje usavrsavanje (!) itekako ima nekog "iza ledja" - bio to muz, roditelji, ili neko treci; pokusajte da nadjete nekog ko je krenuo ZAISTA od nule, i kojem i NADALJE niko nije davao ni dinara, a drzava je jos gledala da ga saplete na svakom koraku.
O doktorima koji su, osim daljnjeg usavrsavanja, iz ustanova iznosili i automobile instrumenata i materijala radije ne bih, premalo je prostora.

Dakle, sa pozicije doktora koji je poceo pre 17 godina sa diplomom u ruci, polozenim drzavnim ispitom, u drugom stanju i iz podstanarstva, izuzetno naivan tekst, da mi autor ne zameri, tekst koji (ipak) nema "pravu" poentu.

Iako ne znam dovoljno o celoj storiji,za mene bi pravi preduzetnik bio, mozda, vlasnik "Manual-a": profesor istorije (ili geografije, ne secam se), koji je pre 15-tak godina realno naucio stran i nov zanat, i zaista krenuo za svojom vizijom, i mnogi slicni...
Znam zubnog tehnicara koji je poceo (1993!) takodje sa diplomom srednje skole u ruci, sa jednom masinom u stanju raspadanja koju je pozajmio od bivseg srednjoskolskog profesora, spavao u foteljama iskusnih tehnicara nocima da bi naucio proces i video kako-sta, svaki dinar vracao u posao, dalje ucio, radio 15 sati dnevno, i danas ima par stanova i opreme za bar 150.000 EUR, uz nekoliko zaposenih....Sada ima 33 godine.
Znam inzenjera elektrotehike, koji je (uz rad u pogonu fabrike metalskih proizvoda) napravio zeni (pijanisti) - stolicu za klavir. Tapaciranu, prekrasnu, na podizanje, i sve kako treba. Posle toga je zeninoj koleginici napravio jednu, pa jos jednu, pa kupio jos malko alata, i - ostavio "drzavni" posao.... Takodje 1993. Danas ima desetak radnika i ozbiljnu proizvodnju namestaja po narudzbini, radi mnogo, ucio je mnogo, ima 43 godine trenutno.

Da ne gnjavim: pisite o takvim ljudima. Doktor koji je, uz duzno postovanje, mnogo toga (ipak) dobio "na tacni" nije tako dobar primer za vas tekst.

Srdacan pozdrav.

Логично је да овак занимљива тема иѕаѕове много раѕличтих коментара. Поменута докторка можда није типичан пример српског предузетника, али јесте пример упорности, марљивости и способности, због чијег недостатка се често кријемо иза свог поштења, осуђујући успешног изразима типа:"Лако је њему (њој), имао је то и то (стан, везе,новац) ја немам ништа". О овој теми треба писати, изузетно је корисна, али је треба и проширити стручним саветима и информацијама о стању на тржишту, помоћи у сачињавању бизнис-плана (ма како рогобатно и новокомпоновано звучао.

Pozdarv svima !
Nisam preduzetnik, ali citanjem komentara izvukao sam da svi pitaju Okakle joj novac i da se stavlja poenta na finansijskju stranu podihvata.
Slozio bih se sa time da su joj trebale pare i to puno para. Pa evo i banke daju kredite za pocetak , za malu privredu, za ovo za ono u preduzetnistvu. To samo dokazuje da je ta stavka JAKO neophodna. Treba takve detalje ubaciti u tekstove, napraviti ih istinitjim i realnijim. Opet shvatam da nitko ne mora da iznosi svoje godisnje bilanse da bi nekoga uvjerio. Ali, nemojmo da se lazemo. Ljudi imaju neki strah od uspjeha. Ako je uspjeh stecen pametnim radom i zalaganjem i postenjem i crncenjem po 15 sati onda treba to i reci i ne treba se stiditi. No, svi se nesto boje. Preduzetnici se boje da cu ja biti bolji od njih ako mi nwsto kazu, ja se bojim od sebe da bih mozda mogao promjeniti svoj zivot na bolje, drzava se boji da ce imati jednog stanara vise, a zatvori mali (recenica iz filama 3 karte za Holivud) i svi se nesto bolj. Fora je i tome da se informacije dijele. Pomozi covjeku ili mu nemoj reci nista.
Po meni je to ispravnije nego ovo. Sve super, a tamo netko nekome drzi ledja dok biznis ne krene.
No, opet trebao bi svatko, pa i ja, da iz ovog teksta izvuce pouku i da nadje dijelove teksta koji su primenjivi na nas same (mozda odmah, a mozda i uz malo truda).
Nastavite sa ovakvim tekstovima. Mozda mozete da napravite intervju sa onima koji su govorili u ovim komentarima kako je njihov preduzetnicki hleb gorak i kako su sami krenuli. Dajte da cujemo i takvu pricu.
Tko se javlja za rec?

Slazem se sa komentarima koji govore o realnoj potrebi za detaljnijim informacijama o poslovnom uspehu u preduzetnistvu.
Dajte nam malo vise dobrih prica, ali ne onih o preduzetnicima koji su iskoristili mogucnosti devedesetih godina kada se muljalo radom 'na crno' i nije placao porez drzavi. Dajte nam malo vise ohrabrujucih i prica pribliznijih situaciji vecine gradjana nase zemlje (narocito mladih pred kojima je perspektiva) koji nemaju dobru zaledjinu i sl, vec su zaista potpuno samostalno (svojim trudom) nesto postigli.
Svako bi bio lud, kada ne bi kao ova doktorka ucinila korak koji jeste, s obzirom da je imala ljude iz porodice koji joj cine zaledjinu i podrsku. Ostavsi u drzavnoj ustanovi ona bi tavorila i ne bi uspela da se usavrsava daljim skolovanjem, a cak i ako bi, bila bi ogranicena uslovima u kojima nasa drzava nudi tako nesto.
Sama cinjenica da u jednom osrednjem gradu u nasoj zemlji postoji samo jedan (ali zaista odlican) lekar specijalista za alergije, i jedan koji radi privatno (takodje odlican, cak i bolji), ali su mu usluge preskupe za vecinu onih kojima bi njegova pomoc koristila, i dakada taj lekar iz drzavne ustanove ode nabolovanje pacijenti moraju da cekaju i po dva meseca da se on vrati sa bolovanja. A drzava ne daje mogucnost nekom mladom lekaru da ga besplatno posalje na specijalizaciju iz ove oblasti, jer je to valjda luksuz za nasu drzavu - zdravlje pacijhenata koji treba da budu zdravi da bi mogli da rade.
Isto tako, u tom istom gradu ne postoji nijedan lekar specijalista - deciji kardiolog.
Sve je to lepo, ali dajte malo boljih i manje bajkovitih prica. Zivot je ovde surov za vecinu ljudi koji zaista nemaju pocetni kapital, a nemaju ni sta da zaloze da bi ga dobili od banke. imaju jedino volju i energiju, ali to nije dovoljno.
Kako doci do kapitala, ako ste siromasni - i to je tema o kojoj treba pisati.

Jedan od komentara je povod da se ponovo javim. Mozda sticajem okolnosti znam po nesto o mnogo hvaljenim kreditima, ali su na zalost stvarne informacije mnogo manje povoljne od onih reklamnih.

Postojale su (a valjda jos uvek postoje) neki drzavni fondovi (mislim da idu preko Fonda za razvoj) koji se daju privrednicima.

Krediti se ne daju pocetnicima. Treba imati vec neki poslovni rezultat iza sebe da bi uopste moglo da se udje u citavu pricu. To sve prati dosta pairologije i kada i ako se dobije kredit (postoje kratkorocni i dugorocni) to znaci da je Fond doneo odluku, ali se kredit moze realizovati samo preko banke i tu se tek vidi cena tog kredita. Banka se pojavljuje prema Fondu kao garant, pa zato ona trazi visestruke garancije da bi isplatila novac. Obicno je to hipoteka na nekretninama dva ili vise puta vrednija od odobrenog kredita. Stavljanje hipoteke i sve sto ide uz to dosta kosta. Znaci, ukoliko se i dobije novac preko Fonda (a to je verovatno najpovoljnija varijanta), potrebno je dodatno imati nekretnine vrlo velike vrednosti ili imati familiju koja je spremna da svoje stanove (znaci krov nad glavom i vrlo cesto jedinu imovina koju imaju) bude stavljena pod hipoteku i u slucaju da kredit ne bude vracen na vreme, ostanu bez krova nad glavom i da se u tom postupku svi dobro naplate: i banka i Fond i sudovi.

Druga mogucnost je da se trazi kredit direktno od banke. Osim manjih kes kredita (gde su kamate enormne) za sve ostale kredite banke opet traze neko obezbedjenje: hipoteku, zirante i sl. I tu je malo verovatno da ce kredit dobiti pocetnik jer je jedan od osnovnuih parametara za odobravanje kredita dotadasnji poslovni uspeh preduzetnika. Sta tu da napise pocetnik?

Postoje neka sredstva koja se nepovratno daju nezaposlenima kao pomoc u pokretanju malog biznisa (mislim da je to oko 1.000 evra u dinarima), ali sa tim parama se ne moze mnogo postici. Znam da je takava nepovratna sredstva dobila jedna moja klijentkinja koja je otvorila veterinarsku ordinaciju i sa tim parama je mogla da kupi polovnu ultra zvuk masinu.

Postoje takodje i neki krediti koji se mogu dobiti preko Trzista rada (mislim da je u pitanju suma od nekoliko hiljada evra), ali su i tu trazene garancije za uredno vracanje, mislim da su bili ziranti ili tako nesto.

Da rezimiram:
- malo sansi da se dobije novac pod povoljnim uslovima
- malo sansi da novac dobije pocetnik
- na novac moze da racuna samo onaj ko ima (licno ili na drugi nacin) odgovarajuce garancije
- taj kredit se mora vratiti: glavnica plus kamata i to od biznisa koji tek pocinje.

Sve u svemu, nije za preporuku.

Ovaj tekst ne smatram relevantnim što se preduzetništva tiče.Tekstovi o uspešnima bi mogli naći mesto u jeftinim nedeljnicima punim idiličnih priča a ne u promovisanju preduzetništva kao načina da mnogi ljudi nađu izvor egzistencije za sebe i svoju porodicu i ev.još par.Pošto se preduzetnicima smatraju ljudi koji zapošljavaju mali broj zaposlenih obično u formi samostalnih radnji (str,szr,sr).
Što se cifara tiče po najnovijoj evidenciji nema 280.000 već oko 230.000 privrednih subjekata
:izvor - http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=01&dd=03&nav_id=225827
i draže bi mi bilo da svi oni opstanu na tržištu nego par svetlih primera koje nam autor nameće,suština je da se ohrabruju preduzetni ljudi koji bi svoju sudbinu uzeli u svoje ruke bez velikog početnog kapitala koji svakako nije dostupan početnicima.
O ovoj temi bi moglo da se napišu stranice i stranice
Suština je da država smanji namete i da ne interveniše putem subvencija određenim granama i određenoj starosnoj grupi,da smanji kazne za ev.privredne prekršaje koje su enormne,da nisu restriktivni u mon.politici putem propisivanja rezervi bankama čime poskupljuju dostupnost kreditima....

Text je afirmativan. Ne objasnjava mnogo siroko, vec daje jedan primer, jedan business case za malu privatnu praksu.

U domen ovog texta mozemo svrstati uspehe svih onih preduzetnika koji se bave zanatskim radom, cije je trziste malo i ograniceno, gde su specijalne vestine presudne.

Ono sto je nije receno, to je da u domenu roba ili usluga siroke potrosnje, nemamo mnogo uspesnih domacih firmi, sa domacim vlasnicima koji su ostali u business-u.

Pokusajmo redom navesti neke firme i oblasti cisto kao ilustraciju uz uslov da su prvobitni vlasnici duze u poslu, da su ostali u business-u i da nisu imali malu pomoc drzave ili partija:

- vode: Minakva
- sokovi: Nektar
- alkohol: Simex, Zuta osa
- kafa: nema ih
- mleko: nema ih
- hleb: nema ih
- testenine: nema ih
- meso: Zlatiborac
- stocna hrana: Jabuka
- kozmetika: nema ih
- samponi: nema ih
- deterdzenti: nema ih
- ugostiteljstvo: pojedinacni slucajevi, nema veceg lanca
- trgovina: Dis komerc, BN Boss
- koza: Mona, Manual
- moda: AMC, Legend
- obuca: Metro
- krupna bela tehnika: nema ih
- mali kucni aparati: nema ih
- instalacije: Cini, Telefonija, Pestan
- elektro: Metalka Majur, Tehnoplast
- sportska oprema: NAI
- gradjevinski materijali: nema ih
- boje: Pitura
- namestaj: nema ih
- software: nema ih
- IT oprema: Jugodata
- gradjevinarstvo: Greda

i teko redom. Ovo su samo mali primeri i ilustracije, koje bude na razmisljanje gde smo mi zapravo kao zemlja i gde mi kao preduzetnici mozemo naci svoje mesto pod suncem, ako dobro razmislimo kakva su pravila igre.

MISLIM DA SU OVAKVE TEME GRADJANIMA SRBIJE NEOPHODNE. U OVOM TRENUTKU OVA TEMA PREDSTAVLJA POCETAK LOMLJENJA ILUZIJA ZABLUDA PREDRASUDA (NE ZNAM KAKO DA IH VISE NAZOVEM) U KOJIMA ZIVI OVDASNJE GRADJANSTVO.
TO JE DOBAR ZNAK DA B92 RADI NA TRANZICIJI SVESTI LJUDI KOJI BI TREBALI DA SHVATE PRVO U KAKVOM DRUSTVU ZIVE, ODNOSNO DA SHVATE ODNOSE U SRPSKOJ PRIVREDI,BEZ IKAKVIH ULEPSAVAJA I ILUZIJA KOJIH IMA PREVISE A KOJE SU POSLEDICA PROSLIH DEGENERISANIH VREMENA. ZALOSNO JE TO STO TAJ KONTINUITET TRAJE I DANAS.
NAJTEZE MI PADA KADA U RAZGOVORU SA OSOBOM SHVATIM DA ONA NEMA POJMA GDE SE NALAZI I NEMA POJMA KOLIKI JE OBIM POSLA ODNOSNO KAPITALA U OVOM DRUSTVU.KADA VIDIM DA JE TO MATORAC KOJI JE VEC NA ZALASKU KARIJERE TO MI JE OK
JER ON NAJCESCE I UZ SVE NAPORE NE MOZE DA SKONTA DA SADA NIJE 1970 I DA NEMA REGRESA. ALI TRAGICNO JE I PORAZNO KADA VIDIS DA JE TO MLADIC KOJI JE PRI KRAJU SKOLOVANJA I TO NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU.
Mislim da su ovakve teme gradjanima srbije neophodne. U ovom trenutku ova tema predstavlja pocetak lomljenja iluzija zabluda predrasuda (ne znam kako da ih vise nazovem) u kojima zivi ovdasnje gradjanstvo.
To je dobar znak da b92 radi na tranziciji svesti ljudi koji bi trebali da shvate prvo u kakvom drustvu zive, odnosno da shvate odnose u srpskoj privredi,bez ikakvih ulepsavaja i iluzija kojih ima previse a koje su posledica proslih degenerisanih vremena. Zalosno je to sto taj kontinuitet traje i danas.
Najteze mi pada kada u razgovoru sa osobom shvatim da ona nema pojma gde se nalazi i nema pojma koliki je obim posla odnosno kapitala u ovom drustvu.kada vidim da je to matorac koji je vec na zalasku karijere to mi je ok
Jer on najcesce i uz sve napore ne moze da skonta da sada nije 1970 i da nema regresa. Ali tragicno je i porazno kada vidis da je to mladic koji je pri kraju skolovanja i to na beogradskom univerzitetu.
Pa se prosto pitas sta je ovo???
Kako su tako napunjeni pogresnim idejama razmisljanima.

O unutrasnjosti srbije ne bih ni pricao.
Rusilac zabluda.

Mozda da dodam jos par reci: zanatlija bilo koje struke (i doktore tu svrstavam :), mora da zna jako mnogo dodatnih stvari, i da ima oci i na ledjima, ako hoce da posluje vise od par godina, ako za trenutak zanemarimo cisto strucni deo.

Dakle, vlasnik jedne ordinacije bi morao da zna bar koliki mu je bruto mesecni prihod, da ne govorim o visini zarade po uslugama, strukturi rashoda, broju prvih poseta i slicnim pokazateljima; na zalost, to precesto nije slucaj, kako sam videla u razgovoru sa kolegama.
Da ne gresim dusu, jedan od razloga je i nedovoljno jasna pravna regulativa, koja dozvoljava (inspektoru, recimo) dijametralno suprotna tumacenja, od slucaja do slucaja (da li pacijent treba da ima "papirni" ili moze i elektronski karton, recimo).
Osim ovoga, nisam dosad videla ni knjigovodju ni sluzbenika uprave prihoda, ni inspektora ma koje vrste koji moze jasno i decidno da kaze sta konkretno treba da ima i vodi od knjiga vlasnik ordinacije koji nije pausalac.... Znam samo jednog arhitektu koji dovoljno dobro zna svoj posao da moze da projektuje enterijer za ordinaciju, da sve bude i ergonomski i kako god "na mestu" i kako treba. Jako je tesko naci softver za vodjenje evidencije koji je u dovoljnoj meri "user friendly" (mal' ne rece - idiot proof :), jer se dogadjalo da ga cistacica iscupa iz zida u radu), tesko je naci osobu dovoljno kvalifikovanu da vam sajt prevede na strani jezik, cak i engleski, tesko je naci medicinsku sestru koja - recimo - ZNA da je pod zakletvom i da i za nju vazi obaveza cuvanja profesionalne tajne, da ne nabrajam vise....
Sve su to male, ali brojne nevolje, na koje se trosi mnogo vremena, cak i da vam neko da u ruke kljuc od poslovnog prostora i novac za opremu.
Dakle, osim konkretnih i svakodnevnih, vidim i citav niz problema za zanatsku radnju koji zahtevaju, prosto, "bolju drzavu", neke druge ljude i svest, i sistemska resenja.... I - jos jednom, srdacan pozdrav svima koji zele napred, bolje i drugacije.

Kakva je situacija u Srbiji sto se preduzetnistva tice najbolje govori deo teksta u kome autor sam objavljuje da je imao problema da nadje nekoga ko bi pricao u svom biznisu. Posto zivim na "zapadu" mogu da posvedocim da bi se ovde mali preduzetnici "polomili" da mogu o sebi i svom biznisu da ispricaju nesto sto ce bilo gde biti objavljeno.
Takodje, pitam se koliko od ovih preko cetvrt miliona malih preduzetnickih firmi u srbiji zaista uspesno radi, uzimajuci u obzir podatak da je ukupno zaposlenih (ako se ne varam) oko 4 miliona.

Za koga je laksa procedura,u vezi otvaranja biznisa u Srbiji.
Za stranog drzavljanina ili za naseg??

Ma nema nikakvih problema, evo ja cu da se iselim iz svoga stana i pocnem biznis u njemu hmmmm ne znam sta ce samo moj stanodavac (gazda, kurir varijanta) reci?Inace biznis je odlican tesko ce omanuti, samo mi treba nekih 40000 evra za pocetak hoce li neko ko je ovde komentrisao das mi pomogne. Ah nema jeda otici cu pravo na usavrsavanje u inostranstvo i tamo ce mi te pare dati bas sam glup, eto ja se vama izvinjavam, eno ga i mrmot zavi cokoladu:).

Hmmm....
Kao i poneki prethodnik, ne mogu da se slozim da je dr Ivanovic bas tako "cist" "preduzetnik", koji je krenuo "from scratch".

Njoj je najverovatnije ustanova "dala" specijalizaciju, a "negde" je morala i da doktorira, da ne govorim o nekim drugim stvarima.

Za mene, kao specijalizanta iz privatne prakse, stvar je izgledala malko drugacije: tada se molba za odobravanje specijalizacije podnosila direktno Ministarstvu, i dobijala tzv. "saglasnost", jedan papir koji je kandidatu samo davao pravo da konkurise na ma kom konkursu u zemlji za dodelu specijalizacija.
Nadalje sam konkurisala, na mom nekadasnjem fakultetu, bila primljena (9.30 + poslediplomske), i - bogami - PLACALA, muski, svaki semestar, tada skoro 450 DM, plus - specijalisticki ispit jos oko 1.200 DM.
Osim ovoga, za privatnika specijalizacija znaci i dve i tri smene: jednu za hleb, a drugu "za slavu", jer meni nije imao ko da plati te godine specijalizacije.... Za doktore iz drustvenog sektora, biti specijalizant je znacilo raditi SAMO TO, znaci - ici "na kruzenje" prema datom rasporedu odeljenja/klinika, da ne govorim dalje.
Osim ovoga, "pravi" privatnik, koji "vidi da mu posao ne ide", pa odlazi u inostranstvo na dalje usavrsavanje (!) itekako ima nekog "iza ledja" - bio to muz, roditelji, ili neko treci; pokusajte da nadjete nekog ko je krenuo ZAISTA od nule, i kojem i NADALJE niko nije davao ni dinara, a drzava je jos gledala da ga saplete na svakom koraku.
O doktorima koji su, osim daljnjeg usavrsavanja, iz ustanova iznosili i automobile instrumenata i materijala radije ne bih, premalo je prostora.

Dakle, sa pozicije doktora koji je poceo pre 17 godina sa diplomom u ruci, polozenim drzavnim ispitom, u drugom stanju i iz podstanarstva, izuzetno naivan tekst, da mi autor ne zameri, tekst koji (ipak) nema "pravu" poentu.

Iako ne znam dovoljno o celoj storiji,za mene bi pravi preduzetnik bio, mozda, vlasnik "Manual-a": profesor istorije (ili geografije, ne secam se), koji je pre 15-tak godina realno naucio stran i nov zanat, i zaista krenuo za svojom vizijom, i mnogi slicni...
Znam zubnog tehnicara koji je poceo (1993!) takodje sa diplomom srednje skole u ruci, sa jednom masinom u stanju raspadanja koju je pozajmio od bivseg srednjoskolskog profesora, spavao u foteljama iskusnih tehnicara nocima da bi naucio proces i video kako-sta, svaki dinar vracao u posao, dalje ucio, radio 15 sati dnevno, i danas ima par stanova i opreme za bar 150.000 EUR, uz nekoliko zaposenih....Sada ima 33 godine.
Znam inzenjera elektrotehike, koji je (uz rad u pogonu fabrike metalskih proizvoda) napravio zeni (pijanisti) - stolicu za klavir. Tapaciranu, prekrasnu, na podizanje, i sve kako treba. Posle toga je zeninoj koleginici napravio jednu, pa jos jednu, pa kupio jos malko alata, i - ostavio "drzavni" posao.... Takodje 1993. Danas ima desetak radnika i ozbiljnu proizvodnju namestaja po narudzbini, radi mnogo, ucio je mnogo, ima 43 godine trenutno.

Da ne gnjavim: pisite o takvim ljudima. Doktor koji je, uz duzno postovanje, mnogo toga (ipak) dobio "na tacni" nije tako dobar primer za vas tekst.

Srdacan pozdrav.

Ne svidja mi se ton vaseg clanka - mnogo je sladunjav, a i nedostaje mu bitan element: koliko novca i odakle ?

Naravno da onaj koji pocinje privatni biznis mora dobro da poznaje posao koji zeli da obavlja, naravno da mora da uci i da se usavrsava i naravno da mora da "gaji" svoje klijente jer ce u protivnom oni otici kod drugoga.

Sve sto se u ovom smislu napisali za doktorku je lepo, tacno i neophodno za njen biznis i to svakako treba pohvaliti.

Ono sto ste prilicno nespretno nagovestili, odnosno preskocili u citavoj prici je isto tako bitno - mozda jos vaznije od nabrojanog - je novac. Koliko i od koga?

Da krenemo redom:

1. Doktorka je napustila stan i u njemu otvorila ordinaciju. Lepo. Pitanje: odakle joj stan (da li ga je sama kupila, nasledila, dobila) i gde je presla da zivi? U iznajmljeni stan, drugi stan koji je imala ili nesto trece? Od cega neko ko pokrece biznis i jos nista ne zaradjuje, placa iznajmljivanje stana i od cega zivi?
2. Koliko je kostalo opremanje ordinacije, ko je dao novac, pod kojim uslovima i kako ga vraca? Kako je neko ko se zaduzio mogao da sve to ostavi (ko ce i cime da vraca dugove?), da ode da se usavrsava u inostranstvu (ko je platio boravak i ucenje u inostranstvu)? itd.

Bez odgovora na ova pitanja ne stice se prava slika ni o ovom slucaju ni o pravom preduzetnistvu. Ako je ona sve ovo dobila: i stan i novac na pozajmicu i usvrsavanje u inostranstvu od svoje familije, onda to treba jasno reci i njen uspeh (koji je za pohvalu)onda ima sasvim drugu konotaciju. Ona ipak spada u grupu privilegovanih kojima se odredjene okolnosti (nezavisno od njih samih) omogucile da pokrenu i odrze biznis.

Ja vrlo dobro znam o cemu pricam jer vec 13 godina imam svoj mali privatan biznis - bavim se jednom vrstom intelektualnih usluga i konsaltinga i u posao sam krenula samo sa onim sto sam imala: znanjem, postenjem i dobrim glasom koji sam kao strucnjak stekla u prethodnih 25 godina rada i podrskom mog muza koji je rekao da ce me "hlebom hraniti" bar godinu dana. Naravno da "gajim" moje klijente jer samo na taj nacin mogu da ih zadrzim i da po njihovim preporukama dobijem nove, naravno da ucim - svakodnevno, intenzivno, uz sav rad i druge obaveze koje preduzetnistvo podrazumeva i naravno da od toga mogu da zivim. Ali nista vise od toga. U okruzenju gde se poslovi uglavnom "zavrsavaju" i "sredjujuju" uz pomoc poznanika i korupcije, prostor za delovanje ljudi kao sto sam ja je vrlo ogranicen i, na zalost, ne pruza mogucnost za neku veliku ekspanziju. Ovo pricam jer mi niko nije nikada "namestio" neki posao niti sam ga "zavrsila" uz pomoc korupcije ili uticaja nekog mocnog. Neki moji poznanici koji su razvili velike biznise u ovoj oblasti i ciji su honorarli (javni i tajni) bili astronomski, do poslova su dolazili iskljucivo na osnovu politickih i srodnih veza i preporuka, ali sa zato neki od njih su vec neko vreme na drzavnom stanu i hrani.

Mislim da u prikazivanju preduzetnistva, narocito uslova za njegovo otpocinjanje, treba biti jako posten i jasan. Preduzetnistvo - da, ali uz znanje, volju, rad i neophodnu finansisjku podrsku. Kolika ce ona biti - zavisi od posla kojim zelite da se bavite, ali za pocetak morate imati nesto novca: svog, pozajmljenog ili nekog ko ce vas bar izdrzavati u pocetku. Bez toga nema biznisa, ni malog ni velikog.

Hvala vam sto pisete o temi "Preduzetnik" i molim vas da samo tako nastavite jer je to mozda u ovom trenutku i najpotrebnije Srbiji.
Hvala

Svaka cast Dr Ivanovic,ona je mozda,jedan od retkih primera,medjutim,99% njenih kolega je uspesno u privatnom biznisu samo zahvaljujuci tome sto posao na klinikama prenose u svoje privatne ordinacije!
Ja sam mali preduzetnik i jako tesko ide kada nemate "podrsku",pa vas molim da date primer neke male radionice koja je prerasla u srednje ili veliko preduzece iskljucivo svojim znanjem,rizikom i reklamnom kampanjom jer je to ono sto ohrabruje ljude!

Odlicno, nadam se da ce se clanak nastaviti dodatnim primerima! Za preduzetnika-pocetnika veoma je korisno videti kako je sada uspesni preduzetnik/ca pocinjao/la, i koje korake preduzimao/la u resavanju tih prvih pitanja!

Veoma zanimljivo. Posao nije isao bas kako treba pa je odlucila da ode u inostranstvo na usavrsavanje. Mogla je isto tako da odluci da ode na Havaje... Ponekad imam utisak da kad citam ove vase tekstove citam trece oko ili basne koje se citaju deci i za koje svi znamo da nisu realne ali se mogu izvuci pouke. Mislim da je bolje da napravite pravo istrazivanje na primer koja su zanimanja i robe deficitarni u zemlji ili predvidjanje sta je to cime se treba baviti u buducnosti. Znam iz iskustva da je svaki covek izuzetan preduzetnik ako se bavi profitabilnim poslom. svako kome dobro ide posao se trudi da ga unapredi i sacuva.

Verujem da je doktorka veliki strucnjak i da je dosta ulozila u sebe kad je obrazovanje u pitanju. Isto tako ne sumnjam i da joj je dosta novca bilo neophodno da opremi ordinaciju i usavrsi se u inostranstvu... da je sve to trajalo godinama... da je morala dosta vremena da provodi u ordianciji itd. Ali, nepravedno je reci da je ona jedina prekinula sve kontakte sa drzavnim bolnicama i da se za razliku od drugih svojih kolega sama izborila za svoje pacijente samo "putem usmenog predanja" od pacijenta do pacijenta... Njen suprug je i dalje zaposlen kao lekar na GAK Visegradska....

Sjajno je sto se B92 odlucio za pripremu tekstova u ovoj neiscrpnoj oblasti. Srbija svakako ima potencijal i potrebu za preduzetnicima jer, zvucace kao nastavak predizborne kampanje..., to jeste buducnost ove zemlje. Isto kao sto je to sadasnjost razvijenog sveta. Licno, voleo bih da vidim nastavak ovog serijala sa vise konkretnih primera.

Zabrinjavajuca je cinjenica da je mali broj ljudi komentarisao ili pokazao interesovanje za preduzetnicke aspekte teksta nego se tipicno, malogradjanski, uhvatio za to ko, gde, sta, kako radi, kome je muz na jednom mestu, da li nekog znas ili ne znas, odakle su obezbedjene finansije, i sl. Za te ljude mogu samo da kazem da su zalutali i da se "kurir" i "svet" nalaze na nekim drugim stranama...

Ovakvih prica nikad dovoljno, a kad procitam pojedine komentare,
na pamet mi samo pada vic o englezu,amerikacnu,ćošku i poršeu.

Igore, Vasi tekstovi su sjajni. Komentari vecine posetilaca su jako mracni, pesimisticni i negativni. Vasi tekstovi su edukativni. Sustina je da niko ne moze da uspe ukoliko se ne potrudi sam. I niko nece nista da mu da na gotovo, pogotovu drzava. Srbija je sada u razvoju i jedno veliko trziste koje iz dana raste. Prakticno ne postoji delatnost u kojoj ne moze da se razvije biznis. Zalim ljude koji zele da se isele i koji gaje gnev. Mislim da treba vise da citaju Vase tekstove. Moja prica zadnje cetiri godine moze da se nadje u nekom Vasem tekstu. Ali tome su prethodile osam godina uspona i padova, mojih iskusenja. Kada sam pravio bilansiranje prvih osam godina i analizirao greske, dosao sam do zakljucka da je najveci broj gresaka bio moj! I to sam priznao sebi, korigovao, ponovo poceo i stvari su nastavile da idu samo napred. I Vi Igore, samo napred! :)

Логично је да овак занимљива тема иѕаѕове много раѕличтих коментара. Поменута докторка можда није типичан пример српског предузетника, али јесте пример упорности, марљивости и способности, због чијег недостатка се често кријемо иза свог поштења, осуђујући успешног изразима типа:"Лако је њему (њој), имао је то и то (стан, везе,новац) ја немам ништа". О овој теми треба писати, изузетно је корисна, али је треба и проширити стручним саветима и информацијама о стању на тржишту, помоћи у сачињавању бизнис-плана (ма како рогобатно и новокомпоновано звучао.

Tekst je odlican. Ocekujem nastavak, sa jos nekoliko real-life primera. I ne obracite paznju na malogradjanske komentare. I ja se usavrsavam u inostranstvu i planiram da zapocnem biznis u Srbiji, pa sta.

Dr Ivanovic je meni omogucila da dobijem dete, posle pokusaja kod mnogih drugih doktora. Njen pristup poslu je nesto sto nisam srela nikada do sada. Zaista novac koji zaradi koristi za usavrsavanje i ulaganje u sve noviju opremu. Preposrucila sam je nekim svojim prijateljima i uspela je i u njihovim slucajevima. Ona je doktor koji sve prezivljava sa svojim pacijentima. Samo treba reci jednu stvar, da je pocetni kapital dobila od porodice. Problem je onima koji nemaju bas toliko bogate roditelje, sto naravno ne spori da je dr Ivanovic veoma uspela u tome sto radi. Kako neko rece, mogla je stim novcima da ode na Havaje.

Mnogo crnih i skepticnih komentara, nateralo je i mene da reagujem. Ja sam korisnik usluga koje nudi doticna doktorka i mogu kao posmatrac mnogo toga da vidim. A to je sledece: dr Ivanovic niko nije slao u Belgiju na obuku, vec je to organizovala sama. Njen muz je radio, ali skoro dve godine ne radi u Visegradskoj. I sve sto je napravila napravila je teskim i mukotrpnim radom! Ona i njeni saradnici imaju slobodne dane samo sva puta godisnje. Tada odlaze na godisnje odmore, a svim ostalim mesecima neprekidno rade. Nebitno, da li je nova godina, praznik, nedelja - ordinacija radi punom parom. I tacno je, apsolutno nikada se nije reklamirala, a mnogi su novinari pokusali da dodju do nje. Ona jednostavno ne zeli apslutno nikakav publicitet. Pacijenti su tu dovoljan marketing. Jos nesto, uz strucnost i postenje koje poseduje, doktorka poseduje - neverovatnu upornost. Tome treba dodati i nesto, sto njen posao cini uspesnim, a to je ljubav prema poslu. Svi ovi prisutni elementi cine je vrsnim strucnjakom i preduzetnikom, ma sta god mislili o njoj.

Pozdarv svima !
Nisam preduzetnik, ali citanjem komentara izvukao sam da svi pitaju Okakle joj novac i da se stavlja poenta na finansijskju stranu podihvata.
Slozio bih se sa time da su joj trebale pare i to puno para. Pa evo i banke daju kredite za pocetak , za malu privredu, za ovo za ono u preduzetnistvu. To samo dokazuje da je ta stavka JAKO neophodna. Treba takve detalje ubaciti u tekstove, napraviti ih istinitjim i realnijim. Opet shvatam da nitko ne mora da iznosi svoje godisnje bilanse da bi nekoga uvjerio. Ali, nemojmo da se lazemo. Ljudi imaju neki strah od uspjeha. Ako je uspjeh stecen pametnim radom i zalaganjem i postenjem i crncenjem po 15 sati onda treba to i reci i ne treba se stiditi. No, svi se nesto boje. Preduzetnici se boje da cu ja biti bolji od njih ako mi nwsto kazu, ja se bojim od sebe da bih mozda mogao promjeniti svoj zivot na bolje, drzava se boji da ce imati jednog stanara vise, a zatvori mali (recenica iz filama 3 karte za Holivud) i svi se nesto bolj. Fora je i tome da se informacije dijele. Pomozi covjeku ili mu nemoj reci nista.
Po meni je to ispravnije nego ovo. Sve super, a tamo netko nekome drzi ledja dok biznis ne krene.
No, opet trebao bi svatko, pa i ja, da iz ovog teksta izvuce pouku i da nadje dijelove teksta koji su primenjivi na nas same (mozda odmah, a mozda i uz malo truda).
Nastavite sa ovakvim tekstovima. Mozda mozete da napravite intervju sa onima koji su govorili u ovim komentarima kako je njihov preduzetnicki hleb gorak i kako su sami krenuli. Dajte da cujemo i takvu pricu.
Tko se javlja za rec?

Slazem se sa komentarima koji govore o realnoj potrebi za detaljnijim informacijama o poslovnom uspehu u preduzetnistvu.
Dajte nam malo vise dobrih prica, ali ne onih o preduzetnicima koji su iskoristili mogucnosti devedesetih godina kada se muljalo radom 'na crno' i nije placao porez drzavi. Dajte nam malo vise ohrabrujucih i prica pribliznijih situaciji vecine gradjana nase zemlje (narocito mladih pred kojima je perspektiva) koji nemaju dobru zaledjinu i sl, vec su zaista potpuno samostalno (svojim trudom) nesto postigli.
Svako bi bio lud, kada ne bi kao ova doktorka ucinila korak koji jeste, s obzirom da je imala ljude iz porodice koji joj cine zaledjinu i podrsku. Ostavsi u drzavnoj ustanovi ona bi tavorila i ne bi uspela da se usavrsava daljim skolovanjem, a cak i ako bi, bila bi ogranicena uslovima u kojima nasa drzava nudi tako nesto.
Sama cinjenica da u jednom osrednjem gradu u nasoj zemlji postoji samo jedan (ali zaista odlican) lekar specijalista za alergije, i jedan koji radi privatno (takodje odlican, cak i bolji), ali su mu usluge preskupe za vecinu onih kojima bi njegova pomoc koristila, i dakada taj lekar iz drzavne ustanove ode nabolovanje pacijenti moraju da cekaju i po dva meseca da se on vrati sa bolovanja. A drzava ne daje mogucnost nekom mladom lekaru da ga besplatno posalje na specijalizaciju iz ove oblasti, jer je to valjda luksuz za nasu drzavu - zdravlje pacijhenata koji treba da budu zdravi da bi mogli da rade.
Isto tako, u tom istom gradu ne postoji nijedan lekar specijalista - deciji kardiolog.
Sve je to lepo, ali dajte malo boljih i manje bajkovitih prica. Zivot je ovde surov za vecinu ljudi koji zaista nemaju pocetni kapital, a nemaju ni sta da zaloze da bi ga dobili od banke. imaju jedino volju i energiju, ali to nije dovoljno.
Kako doci do kapitala, ako ste siromasni - i to je tema o kojoj treba pisati.

Jedan od komentara je povod da se ponovo javim. Mozda sticajem okolnosti znam po nesto o mnogo hvaljenim kreditima, ali su na zalost stvarne informacije mnogo manje povoljne od onih reklamnih.

Postojale su (a valjda jos uvek postoje) neki drzavni fondovi (mislim da idu preko Fonda za razvoj) koji se daju privrednicima.

Krediti se ne daju pocetnicima. Treba imati vec neki poslovni rezultat iza sebe da bi uopste moglo da se udje u citavu pricu. To sve prati dosta pairologije i kada i ako se dobije kredit (postoje kratkorocni i dugorocni) to znaci da je Fond doneo odluku, ali se kredit moze realizovati samo preko banke i tu se tek vidi cena tog kredita. Banka se pojavljuje prema Fondu kao garant, pa zato ona trazi visestruke garancije da bi isplatila novac. Obicno je to hipoteka na nekretninama dva ili vise puta vrednija od odobrenog kredita. Stavljanje hipoteke i sve sto ide uz to dosta kosta. Znaci, ukoliko se i dobije novac preko Fonda (a to je verovatno najpovoljnija varijanta), potrebno je dodatno imati nekretnine vrlo velike vrednosti ili imati familiju koja je spremna da svoje stanove (znaci krov nad glavom i vrlo cesto jedinu imovina koju imaju) bude stavljena pod hipoteku i u slucaju da kredit ne bude vracen na vreme, ostanu bez krova nad glavom i da se u tom postupku svi dobro naplate: i banka i Fond i sudovi.

Druga mogucnost je da se trazi kredit direktno od banke. Osim manjih kes kredita (gde su kamate enormne) za sve ostale kredite banke opet traze neko obezbedjenje: hipoteku, zirante i sl. I tu je malo verovatno da ce kredit dobiti pocetnik jer je jedan od osnovnuih parametara za odobravanje kredita dotadasnji poslovni uspeh preduzetnika. Sta tu da napise pocetnik?

Postoje neka sredstva koja se nepovratno daju nezaposlenima kao pomoc u pokretanju malog biznisa (mislim da je to oko 1.000 evra u dinarima), ali sa tim parama se ne moze mnogo postici. Znam da je takava nepovratna sredstva dobila jedna moja klijentkinja koja je otvorila veterinarsku ordinaciju i sa tim parama je mogla da kupi polovnu ultra zvuk masinu.

Postoje takodje i neki krediti koji se mogu dobiti preko Trzista rada (mislim da je u pitanju suma od nekoliko hiljada evra), ali su i tu trazene garancije za uredno vracanje, mislim da su bili ziranti ili tako nesto.

Da rezimiram:
- malo sansi da se dobije novac pod povoljnim uslovima
- malo sansi da novac dobije pocetnik
- na novac moze da racuna samo onaj ko ima (licno ili na drugi nacin) odgovarajuce garancije
- taj kredit se mora vratiti: glavnica plus kamata i to od biznisa koji tek pocinje.

Sve u svemu, nije za preporuku.

Ovaj tekst ne smatram relevantnim što se preduzetništva tiče.Tekstovi o uspešnima bi mogli naći mesto u jeftinim nedeljnicima punim idiličnih priča a ne u promovisanju preduzetništva kao načina da mnogi ljudi nađu izvor egzistencije za sebe i svoju porodicu i ev.još par.Pošto se preduzetnicima smatraju ljudi koji zapošljavaju mali broj zaposlenih obično u formi samostalnih radnji (str,szr,sr).
Što se cifara tiče po najnovijoj evidenciji nema 280.000 već oko 230.000 privrednih subjekata
:izvor - http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=01&dd=03&nav_id=225827
i draže bi mi bilo da svi oni opstanu na tržištu nego par svetlih primera koje nam autor nameće,suština je da se ohrabruju preduzetni ljudi koji bi svoju sudbinu uzeli u svoje ruke bez velikog početnog kapitala koji svakako nije dostupan početnicima.
O ovoj temi bi moglo da se napišu stranice i stranice
Suština je da država smanji namete i da ne interveniše putem subvencija određenim granama i određenoj starosnoj grupi,da smanji kazne za ev.privredne prekršaje koje su enormne,da nisu restriktivni u mon.politici putem propisivanja rezervi bankama čime poskupljuju dostupnost kreditima....

Text je afirmativan. Ne objasnjava mnogo siroko, vec daje jedan primer, jedan business case za malu privatnu praksu.

U domen ovog texta mozemo svrstati uspehe svih onih preduzetnika koji se bave zanatskim radom, cije je trziste malo i ograniceno, gde su specijalne vestine presudne.

Ono sto je nije receno, to je da u domenu roba ili usluga siroke potrosnje, nemamo mnogo uspesnih domacih firmi, sa domacim vlasnicima koji su ostali u business-u.

Pokusajmo redom navesti neke firme i oblasti cisto kao ilustraciju uz uslov da su prvobitni vlasnici duze u poslu, da su ostali u business-u i da nisu imali malu pomoc drzave ili partija:

- vode: Minakva
- sokovi: Nektar
- alkohol: Simex, Zuta osa
- kafa: nema ih
- mleko: nema ih
- hleb: nema ih
- testenine: nema ih
- meso: Zlatiborac
- stocna hrana: Jabuka
- kozmetika: nema ih
- samponi: nema ih
- deterdzenti: nema ih
- ugostiteljstvo: pojedinacni slucajevi, nema veceg lanca
- trgovina: Dis komerc, BN Boss
- koza: Mona, Manual
- moda: AMC, Legend
- obuca: Metro
- krupna bela tehnika: nema ih
- mali kucni aparati: nema ih
- instalacije: Cini, Telefonija, Pestan
- elektro: Metalka Majur, Tehnoplast
- sportska oprema: NAI
- gradjevinski materijali: nema ih
- boje: Pitura
- namestaj: nema ih
- software: nema ih
- IT oprema: Jugodata
- gradjevinarstvo: Greda

i teko redom. Ovo su samo mali primeri i ilustracije, koje bude na razmisljanje gde smo mi zapravo kao zemlja i gde mi kao preduzetnici mozemo naci svoje mesto pod suncem, ako dobro razmislimo kakva su pravila igre.

MISLIM DA SU OVAKVE TEME GRADJANIMA SRBIJE NEOPHODNE. U OVOM TRENUTKU OVA TEMA PREDSTAVLJA POCETAK LOMLJENJA ILUZIJA ZABLUDA PREDRASUDA (NE ZNAM KAKO DA IH VISE NAZOVEM) U KOJIMA ZIVI OVDASNJE GRADJANSTVO.
TO JE DOBAR ZNAK DA B92 RADI NA TRANZICIJI SVESTI LJUDI KOJI BI TREBALI DA SHVATE PRVO U KAKVOM DRUSTVU ZIVE, ODNOSNO DA SHVATE ODNOSE U SRPSKOJ PRIVREDI,BEZ IKAKVIH ULEPSAVAJA I ILUZIJA KOJIH IMA PREVISE A KOJE SU POSLEDICA PROSLIH DEGENERISANIH VREMENA. ZALOSNO JE TO STO TAJ KONTINUITET TRAJE I DANAS.
NAJTEZE MI PADA KADA U RAZGOVORU SA OSOBOM SHVATIM DA ONA NEMA POJMA GDE SE NALAZI I NEMA POJMA KOLIKI JE OBIM POSLA ODNOSNO KAPITALA U OVOM DRUSTVU.KADA VIDIM DA JE TO MATORAC KOJI JE VEC NA ZALASKU KARIJERE TO MI JE OK
JER ON NAJCESCE I UZ SVE NAPORE NE MOZE DA SKONTA DA SADA NIJE 1970 I DA NEMA REGRESA. ALI TRAGICNO JE I PORAZNO KADA VIDIS DA JE TO MLADIC KOJI JE PRI KRAJU SKOLOVANJA I TO NA BEOGRADSKOM UNIVERZITETU.
Mislim da su ovakve teme gradjanima srbije neophodne. U ovom trenutku ova tema predstavlja pocetak lomljenja iluzija zabluda predrasuda (ne znam kako da ih vise nazovem) u kojima zivi ovdasnje gradjanstvo.
To je dobar znak da b92 radi na tranziciji svesti ljudi koji bi trebali da shvate prvo u kakvom drustvu zive, odnosno da shvate odnose u srpskoj privredi,bez ikakvih ulepsavaja i iluzija kojih ima previse a koje su posledica proslih degenerisanih vremena. Zalosno je to sto taj kontinuitet traje i danas.
Najteze mi pada kada u razgovoru sa osobom shvatim da ona nema pojma gde se nalazi i nema pojma koliki je obim posla odnosno kapitala u ovom drustvu.kada vidim da je to matorac koji je vec na zalasku karijere to mi je ok
Jer on najcesce i uz sve napore ne moze da skonta da sada nije 1970 i da nema regresa. Ali tragicno je i porazno kada vidis da je to mladic koji je pri kraju skolovanja i to na beogradskom univerzitetu.
Pa se prosto pitas sta je ovo???
Kako su tako napunjeni pogresnim idejama razmisljanima.

O unutrasnjosti srbije ne bih ni pricao.
Rusilac zabluda.

U idiličnoj pričici o doktorici ( Njoj lično svaka čast) niste dotakli jedan od osnovnih problema za preduzetnike u Srbiji koji bi se bavili proizvodnjom-NAPLATOM. Lično sam se uverio da je to uz obezbeđivanje početnog kapitala osnovni problem.
Kada je moja do tada društvena firma privatizovana pre tri godine novi gazda nije bio zainteresovan da nastavi sa radom na jednom od naših sporednih proizvoda (male količine). Moj drug je odmah uvideo šansu za začetak privatnog biznisa i nagovarao me da krenemo zajedno. Posle malo istraživanja u jednom komentaru pomenutih kreditnih mogućnosti jednostavno sam odlučio da ne želim svoju porodicu da ostavim bez stana kako bi krenuo u nešto toliko rizično. Moj kolega je krenuo sam, prodao nasleđenu porodičnu kuću, menjao stan za duplo manji i skupio novac za kupovinu neophodne mašine (25000$) i još toliko za dozvole, uslove, iznajmljivanje objekta itd.. Kupio je sirovinu za prvih mesec dana (20000$) i krenuo vredno i marljivo da radi. Pojavio se stari kupac iz doba društvene firme i sve je izgledalo super. 30% plati odmah a ostalo za mesec dana. Već pogađate od tada je prošlo mnogo meseci, drugi treći kupac,drugi treći dug, i..Firma je zatvorena jer moj drug nemože da dodje do obrtnog kapitala. Od nekih firmi će možda nešto i utužiti, neke već ne postoje a mi dotičnu robu uvozimo iz Rumunije (ako je za utehu od 01.01. iz EU). Moj drug sada radi u drugoj nekad društvenoj firmi samo sada za još manje pare jer je tamo početnik, i nema vremena da se vucara po sudovima jer će izgubiti i taj posao. A porodica živi u 35m2 i verovatno se svaki dan ždere kako će da mi vrati pozajmljeni novac, koji mu inače od sveg srca opraštam. Voleo bih nekog da napiše tekst kako se u zemlji Srbiji rešava ovakav tip problema ako ne želite da koristite metode mog gazde (krupni momci, koliko znam nikog nisu ubili ali da su neke "oplavili" pouzdano znam).

Mozda da dodam jos par reci: zanatlija bilo koje struke (i doktore tu svrstavam :), mora da zna jako mnogo dodatnih stvari, i da ima oci i na ledjima, ako hoce da posluje vise od par godina, ako za trenutak zanemarimo cisto strucni deo.

Dakle, vlasnik jedne ordinacije bi morao da zna bar koliki mu je bruto mesecni prihod, da ne govorim o visini zarade po uslugama, strukturi rashoda, broju prvih poseta i slicnim pokazateljima; na zalost, to precesto nije slucaj, kako sam videla u razgovoru sa kolegama.
Da ne gresim dusu, jedan od razloga je i nedovoljno jasna pravna regulativa, koja dozvoljava (inspektoru, recimo) dijametralno suprotna tumacenja, od slucaja do slucaja (da li pacijent treba da ima "papirni" ili moze i elektronski karton, recimo).
Osim ovoga, nisam dosad videla ni knjigovodju ni sluzbenika uprave prihoda, ni inspektora ma koje vrste koji moze jasno i decidno da kaze sta konkretno treba da ima i vodi od knjiga vlasnik ordinacije koji nije pausalac.... Znam samo jednog arhitektu koji dovoljno dobro zna svoj posao da moze da projektuje enterijer za ordinaciju, da sve bude i ergonomski i kako god "na mestu" i kako treba. Jako je tesko naci softver za vodjenje evidencije koji je u dovoljnoj meri "user friendly" (mal' ne rece - idiot proof :), jer se dogadjalo da ga cistacica iscupa iz zida u radu), tesko je naci osobu dovoljno kvalifikovanu da vam sajt prevede na strani jezik, cak i engleski, tesko je naci medicinsku sestru koja - recimo - ZNA da je pod zakletvom i da i za nju vazi obaveza cuvanja profesionalne tajne, da ne nabrajam vise....
Sve su to male, ali brojne nevolje, na koje se trosi mnogo vremena, cak i da vam neko da u ruke kljuc od poslovnog prostora i novac za opremu.
Dakle, osim konkretnih i svakodnevnih, vidim i citav niz problema za zanatsku radnju koji zahtevaju, prosto, "bolju drzavu", neke druge ljude i svest, i sistemska resenja.... I - jos jednom, srdacan pozdrav svima koji zele napred, bolje i drugacije.

Kakva je situacija u Srbiji sto se preduzetnistva tice najbolje govori deo teksta u kome autor sam objavljuje da je imao problema da nadje nekoga ko bi pricao u svom biznisu. Posto zivim na "zapadu" mogu da posvedocim da bi se ovde mali preduzetnici "polomili" da mogu o sebi i svom biznisu da ispricaju nesto sto ce bilo gde biti objavljeno.
Takodje, pitam se koliko od ovih preko cetvrt miliona malih preduzetnickih firmi u srbiji zaista uspesno radi, uzimajuci u obzir podatak da je ukupno zaposlenih (ako se ne varam) oko 4 miliona.

Za koga je laksa procedura,u vezi otvaranja biznisa u Srbiji.
Za stranog drzavljanina ili za naseg??

Molim one koji imaju adresu ili telefon doktorke Gordane Ivanovic da ostave na forumu, hvala

Pacijent sam ordinacije Ivanovic i upravo sutra (30.12.) idem na jednu od metoda podpomognute oplodnje. Rade i prekosutra! Toliku posvecenost pacijentu i poslu kojim se bavi nikada u zivotu nisam srela! Napisani clanak je 100% tacan! Mislim da pisac nije hteo da se bavi statistikom vec da pokaze kako uspeva neko ko ima viziju onoga cime zeli da se bavi!