Elementi preduzetničkog procesa

Zanimljive su Biz strane.Jedini problem je sto su pune tekstova teoreticara sa malo ili bez ikakvog prakticnog iskustva na trzistu.Mnogo poucnije i zanimljivije bi bilo kada bi autenticni preduzetnici (bez raznih politickih zaledjina i privilegija) iznosili svoja iskustva.Svako moze da procita domaca ili strana izdanja marketing uzdbenika i brosura, ali iskustvo sa konkretnog terena je neprocenjivo.

Stalno otvoren konkurs za 'autentične' preduzetnike na http://www.biznis forum.com ;)

Mislim da prethodni komentar zanimljiviji od samog teksta.Ovo lici na "resavsku skolu" i naravno nije zanimljivo.Mozda je tacno ali suvoparno.Sigorno je da bi bio zanimljiviji tekst u vidu jednog dnevnika ili sl. nekog aktivnog preduzetnika koji ne mora biti nuzno uspesan dovoljno je da opstaje jer ova situacija na nasem trzistu je takva da oni koji opstaju su pravi preduzetnici.Mislim da siroj populaciji nisu interesantni preduzetnici koji "razbijaju" jer imaju monopolski polozaj, dobre veze koje mu pomazu da dobija konstantno dobre poslove i td.

Nevolja sa svim ovim pričama o preduzetnicima je ta što je većina naših preduzetnika nastala na pljački državne imovine na neki način. Ujednio sve te škole za preduzetnike su puko prodavanje magle. Po mom mišljenju ako hoćemo da imamo prave preduzetnike koji stvarno nešto proizvode moramo maksimalno pojačati škole za proizvodne struke inače nam preti da postanemo kolonija uvozne robe jer naši preduzetnici ne umeju ništa da naprave već samo da preprodaju uvezenu robu. Nikakva škola neće naučiti nekoga da bude preduzetnik ako on nezna kako se prave proizvodi ili usluge, i nema ništa preko noći.

Nemam nista protiv ovakvih "teoretskih" napisa, ali je stvar mnogo jednostavnija i prostija u stvarnom zivotu.

Prvo i pre svega, u Srbiji ne postoji normalno privredno okruzenje, nema velikih proizvodjaca (u najrazlicitijim oblastima) kojima bi mladi ili novi preduzetnici bili potrebni za izradu sitnijih komponenti ili pruzanje bilo kakvih usluga (intelektualnih ili proizvodnih). U takvom okruzenju i sa vrlo niskom plateznom moci stanovnistva ili drugih preduzetnika (koji bi takodje mogli da budu kupci proizvoda ili usluga novih preduzetnika) jako je naci segment koji nije pokriven, a za koji se procenjuje da bi mogao da uspesno posluje. Vrlo intenzivano pratim ovu oblast poslednjih 15-tak godina i uglavnom se uspesan posao moze napraviti u oblasti hrane i/ili zadovoljavanja drugih osnovnih potreba stanovnistva. Pri tome mislim na proizvodnju hrane (voce, povrce, meso, jaja i sl.), trgovinu i neki nizi nivo prerade ovih proizvoda. Tu se moze napraviti neki dinar, ali to zahteva i odredjena ulaganja na pocetku koji mnogi nemaju. Mnogo hvaljeni krediti su opasna omca za pocetnika (pod uslovom da ga i dobije jer banke u principu ne daju kredite pocetnicima) i ne bih savetovala pokretanje biznisa uz zaduzenje. Treba krenuti na sitno, sa onim sto imas (neko strucno znanje, parce obradivog zemljista ili neki postojeci objekat) i pokusati da se od toga nesto napravi. Ako je procena dobra i posao krene, lako je na to dodati "glanc", prosiriti ga i uljuditi, ali ako se pogresi u proceni onda je i gubitak manji i podnosljiv. Drugo, u privatnom biznisu nema zavaravanja i cekanja. Mora se stalno biti "na gotovs" i odmah reagovati ako stvari ne idu kako treba. U tom slucaju prosiriti ili promeniti delatnost, raditi za drugog i pokusati da se na taj nacin prezivi krizni period. Ako i to ne da rezultat, o d m a h
zatvarati - ne praviti dalje troskove i ne cekati cudo. Znam neke koji su cekali i doslovce su se nasli na ulici: izgubili su sve, ukljucivo i krov nad glavom.

Privatni biznis podrazumeva jaku i snalazljivu licnost spremnu na velike napore, kompromise i skromnu zaradu sa nadom da ce vremenom stvari krenuti bolje. Onaj ko se nada velikom novcu, odmah i bez napora - bolje da ne krece. Toga nema. Odnosno, ima ga ali to nema veze sa preduzetnistvom o kome pricamo.

Osecaj nezavisnosti i to da sve (u najvecoj meri) zavisi od tebe je velika privilegija ali istovremeno i velika odgovornost i teret koji mora stalno da se nosi.

Zanimljive su Biz strane.Jedini problem je sto su pune tekstova teoreticara sa malo ili bez ikakvog prakticnog iskustva na trzistu.Mnogo poucnije i zanimljivije bi bilo kada bi autenticni preduzetnici (bez raznih politickih zaledjina i privilegija) iznosili svoja iskustva.Svako moze da procita domaca ili strana izdanja marketing uzdbenika i brosura, ali iskustvo sa konkretnog terena je neprocenjivo.

Stalno otvoren konkurs za 'autentične' preduzetnike na http://www.biznis forum.com ;)

Mislim da prethodni komentar zanimljiviji od samog teksta.Ovo lici na "resavsku skolu" i naravno nije zanimljivo.Mozda je tacno ali suvoparno.Sigorno je da bi bio zanimljiviji tekst u vidu jednog dnevnika ili sl. nekog aktivnog preduzetnika koji ne mora biti nuzno uspesan dovoljno je da opstaje jer ova situacija na nasem trzistu je takva da oni koji opstaju su pravi preduzetnici.Mislim da siroj populaciji nisu interesantni preduzetnici koji "razbijaju" jer imaju monopolski polozaj, dobre veze koje mu pomazu da dobija konstantno dobre poslove i td.

Nevolja sa svim ovim pričama o preduzetnicima je ta što je većina naših preduzetnika nastala na pljački državne imovine na neki način. Ujednio sve te škole za preduzetnike su puko prodavanje magle. Po mom mišljenju ako hoćemo da imamo prave preduzetnike koji stvarno nešto proizvode moramo maksimalno pojačati škole za proizvodne struke inače nam preti da postanemo kolonija uvozne robe jer naši preduzetnici ne umeju ništa da naprave već samo da preprodaju uvezenu robu. Nikakva škola neće naučiti nekoga da bude preduzetnik ako on nezna kako se prave proizvodi ili usluge, i nema ništa preko noći.

Nemam nista protiv ovakvih "teoretskih" napisa, ali je stvar mnogo jednostavnija i prostija u stvarnom zivotu.

Prvo i pre svega, u Srbiji ne postoji normalno privredno okruzenje, nema velikih proizvodjaca (u najrazlicitijim oblastima) kojima bi mladi ili novi preduzetnici bili potrebni za izradu sitnijih komponenti ili pruzanje bilo kakvih usluga (intelektualnih ili proizvodnih). U takvom okruzenju i sa vrlo niskom plateznom moci stanovnistva ili drugih preduzetnika (koji bi takodje mogli da budu kupci proizvoda ili usluga novih preduzetnika) jako je naci segment koji nije pokriven, a za koji se procenjuje da bi mogao da uspesno posluje. Vrlo intenzivano pratim ovu oblast poslednjih 15-tak godina i uglavnom se uspesan posao moze napraviti u oblasti hrane i/ili zadovoljavanja drugih osnovnih potreba stanovnistva. Pri tome mislim na proizvodnju hrane (voce, povrce, meso, jaja i sl.), trgovinu i neki nizi nivo prerade ovih proizvoda. Tu se moze napraviti neki dinar, ali to zahteva i odredjena ulaganja na pocetku koji mnogi nemaju. Mnogo hvaljeni krediti su opasna omca za pocetnika (pod uslovom da ga i dobije jer banke u principu ne daju kredite pocetnicima) i ne bih savetovala pokretanje biznisa uz zaduzenje. Treba krenuti na sitno, sa onim sto imas (neko strucno znanje, parce obradivog zemljista ili neki postojeci objekat) i pokusati da se od toga nesto napravi. Ako je procena dobra i posao krene, lako je na to dodati "glanc", prosiriti ga i uljuditi, ali ako se pogresi u proceni onda je i gubitak manji i podnosljiv. Drugo, u privatnom biznisu nema zavaravanja i cekanja. Mora se stalno biti "na gotovs" i odmah reagovati ako stvari ne idu kako treba. U tom slucaju prosiriti ili promeniti delatnost, raditi za drugog i pokusati da se na taj nacin prezivi krizni period. Ako i to ne da rezultat, o d m a h
zatvarati - ne praviti dalje troskove i ne cekati cudo. Znam neke koji su cekali i doslovce su se nasli na ulici: izgubili su sve, ukljucivo i krov nad glavom.

Privatni biznis podrazumeva jaku i snalazljivu licnost spremnu na velike napore, kompromise i skromnu zaradu sa nadom da ce vremenom stvari krenuti bolje. Onaj ko se nada velikom novcu, odmah i bez napora - bolje da ne krece. Toga nema. Odnosno, ima ga ali to nema veze sa preduzetnistvom o kome pricamo.

Osecaj nezavisnosti i to da sve (u najvecoj meri) zavisi od tebe je velika privilegija ali istovremeno i velika odgovornost i teret koji mora stalno da se nosi.