Od privatizacije 323 miliona evra

Nasa Vlada i Agencija za privatizaciju podsecaju me na pricu o sinu alkoholicaru i probisvetu, koji je nasledio fabriku, kuce i pare od roditelja. U prvih godinu dana prodace sve, lumpovati po kafanama, troseci pare nemilosrdno, kao da su okuzene. Vec iduce godine nece imati ni za onu prvu casicu, kojom se razbija mamurluk, a zavrsice u domu za sirotinju.
E, bas u tom mamurluku Srbija zivi. Rasprodaje dedovinu, uglavnom ljudima koji su do bogatstva dosli na veoma sumnjivi nacin. Napravljeno je pravo vrzino kolo, koje se u drugim (normalnim) drzavama sveta naziva Organizovanim kriminalom. Direktori namerno unistavaju i zaduzuju peduzece, obore mu cenu na “saku dolara”, Agencija za privatizaciju ga pokloni nekom “biznismenu”, a svi u tom lancu uzmu proviziju. Navescu tri tipicna primera iz 2006. godine.
Agencija za privatizaciju je aprila dala pod koncesiju 16.500 hektara Crnog vrha, po ceni od svega 1 eur godisnje po hektaru, “cuvenoj” kanadskoj firmi Dandi (Dundee Precious Metals). Tacnije, dali su 16.500 hektara prvoklasnih suma i rudno bogatstvo vredno preko 20 milijardi dolara, za 16.500 eura godisnje i 1% od ostvarene dobiti?! RTB je svojevremeno ulozio preko 30 miliona dolara (u sadasnjem novcu) u veoma detaljna geoloska istrazivanja Crnog vrha. Krajem 2001. nestao je hard-disk sa geoloskim podacima u borskom Institutu. Dve godine kasnije, dve diplomirane inzenjerke geologije (Nada Ivanovic i Zaklina Petrovic) napustile su Institut i postale predstavnice firme Dandi za Srbiju. Sredinom 2005. otkaz je dao i dr Dejan Kozelj (sef Zavoda za geologiju u Institutu) i presao u Beograd. Uzgred, “cuvena geoloska firma Dandi” odavno postoji, ali se geologijom i rudarstvom bavi od 2003. kada su kupili prebogati rudnik Celopek u Bugarskoj za “saku dolara”.
Agencija za privatizaciju je letos prodala za “saku dolara” RTB-ovu Fabriku folija Todorovicu iz Beograda (bratu poznatog “Todora”), koji je dva meseca kasnije preprodao tu firmu po trosturukoj ceni.
Tender za bazni deo RTB-a je treci primer. Samo ispicuture i probisveti mogu ponuditi rudno bogatstvo vredno preko 80 milijardi dolara na Tenderu, po pocetnoj ceni od svega 267 miliona dolara. To je poslednji veliki resurs Srbije. Garantovano sam siguran da bi takav resurs najbogatije drzave sveta cuvale, kao “dva oka u glavi”, pogotovo sto se ocekuje nedostatak bakra na svetskom trzistu. Zato i jesu bogate drzave, za razliku od nase.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora

Nasa Vlada i Agencija za privatizaciju podsecaju me na pricu o sinu alkoholicaru i probisvetu, koji je nasledio fabriku, kuce i pare od roditelja. U prvih godinu dana prodace sve, lumpovati po kafanama, troseci pare nemilosrdno, kao da su okuzene. Vec iduce godine nece imati ni za onu prvu casicu, kojom se razbija mamurluk, a zavrsice u domu za sirotinju.
E, bas u tom mamurluku Srbija zivi. Rasprodaje dedovinu, uglavnom ljudima koji su do bogatstva dosli na veoma sumnjivi nacin. Napravljeno je pravo vrzino kolo, koje se u drugim (normalnim) drzavama sveta naziva Organizovanim kriminalom. Direktori namerno unistavaju i zaduzuju peduzece, obore mu cenu na “saku dolara”, Agencija za privatizaciju ga pokloni nekom “biznismenu”, a svi u tom lancu uzmu proviziju. Navescu tri tipicna primera iz 2006. godine.
Agencija za privatizaciju je aprila dala pod koncesiju 16.500 hektara Crnog vrha, po ceni od svega 1 eur godisnje po hektaru, “cuvenoj” kanadskoj firmi Dandi (Dundee Precious Metals). Tacnije, dali su 16.500 hektara prvoklasnih suma i rudno bogatstvo vredno preko 20 milijardi dolara, za 16.500 eura godisnje i 1% od ostvarene dobiti?! RTB je svojevremeno ulozio preko 30 miliona dolara (u sadasnjem novcu) u veoma detaljna geoloska istrazivanja Crnog vrha. Krajem 2001. nestao je hard-disk sa geoloskim podacima u borskom Institutu. Dve godine kasnije, dve diplomirane inzenjerke geologije (Nada Ivanovic i Zaklina Petrovic) napustile su Institut i postale predstavnice firme Dandi za Srbiju. Sredinom 2005. otkaz je dao i dr Dejan Kozelj (sef Zavoda za geologiju u Institutu) i presao u Beograd. Uzgred, “cuvena geoloska firma Dandi” odavno postoji, ali se geologijom i rudarstvom bavi od 2003. kada su kupili prebogati rudnik Celopek u Bugarskoj za “saku dolara”.
Agencija za privatizaciju je letos prodala za “saku dolara” RTB-ovu Fabriku folija Todorovicu iz Beograda (bratu poznatog “Todora”), koji je dva meseca kasnije preprodao tu firmu po trosturukoj ceni.
Tender za bazni deo RTB-a je treci primer. Samo ispicuture i probisveti mogu ponuditi rudno bogatstvo vredno preko 80 milijardi dolara na Tenderu, po pocetnoj ceni od svega 267 miliona dolara. To je poslednji veliki resurs Srbije. Garantovano sam siguran da bi takav resurs najbogatije drzave sveta cuvale, kao “dva oka u glavi”, pogotovo sto se ocekuje nedostatak bakra na svetskom trzistu. Zato i jesu bogate drzave, za razliku od nase.
S postovanjem.
Boza Bogdanovic, dipl. ing. iz opljackanog, otrovanog i ozracenog Bora