Nemci u problemu, revoluciju dižu – na Tviteru

@Jako me je ovo zanimalo ,sa kakvim se problemima oni suočavaju . Sad sam spokojan.
(Deli, 10. jul 2021 17:25)

Verovao ili ne, sa mnogo problema, posebno vredniji i sposobniji koji zele da napreduju. Nemacka je idealna za ljude kojima je prosek ili socijala zivotni san. Nazalost, tamo bolje ne moze, EU ima i lose aspekte, videces kad udjes

Pa nemci traze rezultata a ne titule.To sto si doktorirao moras da dokazes rezultatom a ne silom da se pravi naucnici.

Baš danas prolazio ispred ambasade Srbije u Berlinu. Redovi!

Dodjite u Srbiju :)

Baš sam u proteklih par dana video par klipova na YouTube gde se opisuje fenomen masovne proizvodnje visokoobrazovanih kadrova na zapadu koji nemaju nikakvo mesto dalje na tržištu. Ovi ljudi posle svoju frustraciju ispoljavaju na društvo jer su očekivali da će nakon visokih studija do kraja života da imaju udoban kancelarijski posao gde će moći da se bave svojom naukom ili možda u firmama u kojima rade očekuju da budu samo menadžeri i da rade bitne projekte. I na kraju država ima višestruku štetu od toga, potrošila je gomilu para na njihovo obrazovanje, mora da ih zaposli, mora da trpi njihove proteste i kritike.

Ne razumem sta je tu toliko šokantno. Tako je i kod nas oduvek bilo. Asistent-pripravnik je imao rok od 4 godine da magistrira, inace dobija nogu. Ako to odradi dobija poziciju asistenta na 4 godine. Moze da je produzi jednom, za jos 4 godine, sto znaci da ima 8 godina da doktorira i stekne zvanje docenta. Za to mu je potrebno minimum 5 radova M20 ili M21, ne secam se. Poziciju docenta zasniva opet na odredjeno vreme od 5 godina i moze da bude reizabran vise puta, ali ako ne pise sci radove redovno i ne objavi udzbenik za 10 godina velike su sanse da ce dobiti nogu. I vanredni profesor je posao na odredjeno. Tek kada postane redovni profesor to je pozicija na neodredjeno vreme i tu je zasticen kao medved na Tari, ne moze mu niko nista. Samo, do te pozicije se stize tek kada napunis negde 45-50 godina. Ja sam nekada davno radio kao asistent i pobegao sam na vreme, shvatio da to nije za mene, da nisam u stanju da doktoriram jer sam lenj za ucenje … i otisao u privatni biznis. Nikada se nisam pokajao zbog toga.

Jako me je ovo zanimalo ,sa kakvim se problemima oni suočavaju . Sad sam spokojan.

To je problem na celom zapadu. Naučnici se koriste kao jeftina radna snaga, naročito doktoranti kojima su plate niske a vrlo često su plaćeni preko stipendije (dakle nema zdravstvenog ni penzionog osiguranja). Nakon doktoriranja osudjen si da se potucaš od laba do laba, često i od zemlje do zemlje (postdok ugovori su u proseku 2 godine). Jako je teško doći do pozicije šefa grupe/profesure i često zavisi i od toga koga znaš a ne koliko si dobar. Neplaćeni prekovremeni rad je norma i pravda se izjavama da je to jedini način da uspeš u nauci. Tako da naučnici nakon doktorata masovno odlaze u industriju.

Tendenciozan naslov. Rec je o naucnim radnicima na univerzitetima, sto obuhvata nekih 1% ukupnog stanovnistva svake zemlje. Svi ti koji na vreme procene da nece uspeti da se domognu docenture na fakultetu sami napustaju ta radna mesta i traze druge poslove. Inzenjeri idu u industriju, lekari u klinike, pravnici poloze pravosudni ispit i postaju advokati, notari, sudije … ili pakuju kofere i idu u neke druge zemlje. Promena zivotnih planova nije nikakav neuspeh, propast sveta ili ne daj boze kraj zivota, sta je vama?! Zivot je mnogo vise od nekakvog univerziteta, a posao profesora je samo to - POSAO, radno mesto, izvor prihoda za tvoju porodicu, a ne neka aristokratska titula! Ako ti negde u zivotu krene, samo napred. Ali ako ne ide, ne ide, stavi tacku i idi dalje. Bil Gejts nije mi fakultet zavrsio!

Pa nemci traze rezultata a ne titule.To sto si doktorirao moras da dokazes rezultatom a ne silom da se pravi naucnici.

Jako me je ovo zanimalo ,sa kakvim se problemima oni suočavaju . Sad sam spokojan.

Baš danas prolazio ispred ambasade Srbije u Berlinu. Redovi!

Dodjite u Srbiju :)

@Jako me je ovo zanimalo ,sa kakvim se problemima oni suočavaju . Sad sam spokojan.
(Deli, 10. jul 2021 17:25)

Verovao ili ne, sa mnogo problema, posebno vredniji i sposobniji koji zele da napreduju. Nemacka je idealna za ljude kojima je prosek ili socijala zivotni san. Nazalost, tamo bolje ne moze, EU ima i lose aspekte, videces kad udjes

Baš sam u proteklih par dana video par klipova na YouTube gde se opisuje fenomen masovne proizvodnje visokoobrazovanih kadrova na zapadu koji nemaju nikakvo mesto dalje na tržištu. Ovi ljudi posle svoju frustraciju ispoljavaju na društvo jer su očekivali da će nakon visokih studija do kraja života da imaju udoban kancelarijski posao gde će moći da se bave svojom naukom ili možda u firmama u kojima rade očekuju da budu samo menadžeri i da rade bitne projekte. I na kraju država ima višestruku štetu od toga, potrošila je gomilu para na njihovo obrazovanje, mora da ih zaposli, mora da trpi njihove proteste i kritike.

Ne razumem sta je tu toliko šokantno. Tako je i kod nas oduvek bilo. Asistent-pripravnik je imao rok od 4 godine da magistrira, inace dobija nogu. Ako to odradi dobija poziciju asistenta na 4 godine. Moze da je produzi jednom, za jos 4 godine, sto znaci da ima 8 godina da doktorira i stekne zvanje docenta. Za to mu je potrebno minimum 5 radova M20 ili M21, ne secam se. Poziciju docenta zasniva opet na odredjeno vreme od 5 godina i moze da bude reizabran vise puta, ali ako ne pise sci radove redovno i ne objavi udzbenik za 10 godina velike su sanse da ce dobiti nogu. I vanredni profesor je posao na odredjeno. Tek kada postane redovni profesor to je pozicija na neodredjeno vreme i tu je zasticen kao medved na Tari, ne moze mu niko nista. Samo, do te pozicije se stize tek kada napunis negde 45-50 godina. Ja sam nekada davno radio kao asistent i pobegao sam na vreme, shvatio da to nije za mene, da nisam u stanju da doktoriram jer sam lenj za ucenje … i otisao u privatni biznis. Nikada se nisam pokajao zbog toga.

Tendenciozan naslov. Rec je o naucnim radnicima na univerzitetima, sto obuhvata nekih 1% ukupnog stanovnistva svake zemlje. Svi ti koji na vreme procene da nece uspeti da se domognu docenture na fakultetu sami napustaju ta radna mesta i traze druge poslove. Inzenjeri idu u industriju, lekari u klinike, pravnici poloze pravosudni ispit i postaju advokati, notari, sudije … ili pakuju kofere i idu u neke druge zemlje. Promena zivotnih planova nije nikakav neuspeh, propast sveta ili ne daj boze kraj zivota, sta je vama?! Zivot je mnogo vise od nekakvog univerziteta, a posao profesora je samo to - POSAO, radno mesto, izvor prihoda za tvoju porodicu, a ne neka aristokratska titula! Ako ti negde u zivotu krene, samo napred. Ali ako ne ide, ne ide, stavi tacku i idi dalje. Bil Gejts nije mi fakultet zavrsio!

To je problem na celom zapadu. Naučnici se koriste kao jeftina radna snaga, naročito doktoranti kojima su plate niske a vrlo često su plaćeni preko stipendije (dakle nema zdravstvenog ni penzionog osiguranja). Nakon doktoriranja osudjen si da se potucaš od laba do laba, često i od zemlje do zemlje (postdok ugovori su u proseku 2 godine). Jako je teško doći do pozicije šefa grupe/profesure i često zavisi i od toga koga znaš a ne koliko si dobar. Neplaćeni prekovremeni rad je norma i pravda se izjavama da je to jedini način da uspeš u nauci. Tako da naučnici nakon doktorata masovno odlaze u industriju.