Kraj supermarketa i osveta seoskih prodavnica

Da, ali kod Francuza čak i najveća zabit verovatno ima internet, telefon, kablovsku tv, bazne stanice za mobilnu telefoniju, struju, ambulantu, apoteku, školu, obdanište, asfaltirane ulice, prodavnice, restorane, kafiće, autoservise, redovan javni prevoz, itd.

"Da, ali kod Francuza čak i najveća zabit verovatno ima internet, telefon, kablovsku tv, bazne stanice za mobilnu telefoniju, struju, ambulantu, apoteku, školu, obdanište, asfaltirane ulice, prodavnice, restorane, kafiće, autoservise, redovan javni prevoz, itd."

Kako gde. Primera radi, samo sto je u pitanju Nemacka: moja drugarica radi u jednom manjem gradu, a zivi u selu udaljenom 30km. Selo izmedju ostalog nema ni skolu ni prodavnicu. Ali vazduh.

Put, voda, struja, internet, škola... Sve to imaju sela po Vojvodni, a i mnoga sela u Šumadiji, Pomoravlju, ali ljudi ipak odlaze zobg uglavnom ekonomskih razloga.
Otkad radim od kuće, sve više se i ja razmišljam i takvom nekom rešenju...

Kamo srece kad bi se kod nas to dogodilo

Ovo je 100% tačno.

onaj ko radi od kuce njemu je svejedno gde je kuca a
na selu je cist vazduh nema buke
skroz je drugačiji nacin zivota

Ako već treba da se radi putem interneta zašto sedeti u centru Pariza gde iznajmljivanje grasonjere košta više nego iznajmljivanje ogromne kuće sa baštom i voćnjakom i okolnim terenom u centralnoj Francuskoj, piše Al Džazira. A sve to na svežem vazduhu.

A gde deca idu u školu? Sa kim se druže?

To čeka i nas..

Da, samo što u francuskim varošima od 10.000-20.000 ljudi imaš istoriju, tvrđave, zamkove, odlične restorane, kafiće, kod nas nemaš ništa, a ponekad imaš još veće zagađenje nego u većim gradovima.

Код нас је обрнуто. Док се Срби опамете неће бити јефтиних кућа ван града.

Pre godinu dana sam se iz BG preselio na selo. Prodao sam stan, kupio imanje i započeo posao ovde. Selo je raštrkanog tipa, na svakom uzvišenju je kuća sa imanjem okolo. Stanovnika nema previše, većina kuća je napuštena, a imanja zarasla. Selo nema prodavnicu, ali ima vodovod, odličan asfaltni put, kontejnere za separaviju đubreta, autobusi prolate 3 puta dnevno.
Od kako sam na selu, prepotodio sam se. Tek ovde sam shvatio koliko vremena sam protraćio u gradu. Ovde sam upoznao mnogo mladih ljudi iz okolnih sela koji su na sličan način došli i započeli novi život......
Život na selu je lepši, sa manje stresa i šzo je najvažnije neuporedivo je jeftiniji nego život u gradu.

Ova priča može da važi samo za one (roditelje) sa već velikom (odraslom) decom, koja ili studiraju negde, ili već žive odvojeno od svojih roditelja.
(posmatrač, 1. mart 2021 11:41) # Link komentara

Evo demanti uzivo - troje dece, najstarije ove godine krece u skolu, pobegli 300 kilometara od velikog grada u kojem smo ziveli. I da, zelimo da nam dete bude ''djak-pesak'', jer na svakoj krivini gde ima dece, staje minibus koji tu istu decu vozi do skole i natrag do kucnih vrata. U busu sa drugarima, vrsnjacima, nema kojekakvih gradskih polupanaca da im dahcu za vrat, nema prelaska ulice, saobracaja, semafora... S druge strane ima dvoriste od 1000 kvadrata, hektare livada okolo, hranu, vodu i slobodu. Voda je topla, ima i struje i interneta, nismo se odrekli blagodeti civilizacije niti izigravamo nekakve Robinzone i prirodnjake, samo nam je stalo do toga da vratimo svoj zivot u sopstvene ruke i da to isto priustimo svojoj deci, pa posle, kad odrastu, neka biraju da li zele da se vrate u grad (uvek imaju gde).

Da napomenem i to da govorim o Srbiji, mogu misliti kako je tek ''tesko'' ovima u Francuskoj.

Nije zapad das toliko dobar, da jeste nebi mnoga sela bila gotovo napustena. To je sada moda postala zbog straha, I ekonomske krize koja nam prestoji. Videcemo gde ce sve to da zavrsi. Verovo Sam da tamo gde sunce zalazi tece med I mleko, ali pogresio sam...

radujeme cinjenica da cu za 10godina
ziveti opet u malom mestu

Pa ko se ne bi preselio u francusko selo? Francusko selo je za BGD pojam urbanizma i civilizacije.

Da, samo što u francuskim varošima od 10.000-20.000 ljudi imaš istoriju, tvrđave, zamkove, odlične restorane, kafiće, kod nas nemaš ništa, a ponekad imaš još veće zagađenje nego u većim gradovima.

E vala, i ja bih se u neko francusko selo, recimo u Provansi, sutra preselila. To mi je životni san! A kako i inače svoj posao završavam preko interneta, uopšte nisam vezana za mesto.
Pritom, njihova sela su k'o naše varošice. Imaju sve što je potrebno za jedan normalan i lep život. A život na selu je mirniji i sporiji nego u gradu. Malo radim, malo pijuckam vino sa lokalcima u bistrou, malo vozikam bicikl po okolini, i radim do mile volje, onda kad mi odgovara.
Nažalost, za sada od Provanse ništa. Mogu eventualno da preko solis nekretnina kupim neku vikendicu, pa da oko nje posadim lavandu i da zamišljam da sam u Provansi.

Ova priča može da važi samo za one (roditelje) sa već velikom (odraslom) decom, koja ili studiraju negde, ili već žive odvojeno od svojih roditelja. Za one sa malom decom, ovo predstavlja baš veliku odluku, pošto to, osim na njih, utiče na njihovu decu još više. Niko ne želi da njegova deca budu đaci pešaci. Između ostalog, i zbog toga su mnogi pobegli iz takvih sredina.

Ono što tera ljude iz gradova jeste previše automobila i njihova preterana upotreba. Kada gvožđuriju od 2 tone zvanu automobil u gradu budemo tretirali kao uljeza koji proždire javni prostor i nabija nervozu ljudima, a ne kao (glupavog li naziva) "ljubimca na četiri točka", e onda će se popraviti kvalitet života u gradu. Dakle jednostavno saseći broj parking mesta u gradu za 70 posto i ljudima objasniti da nije njihovo pravo držanje nekoliko automobila po porodici pred ulazom u zgradu. Ne morate ići u Beč da biste videli rezultate ovakvih mera, pogledajte samo pešačku zonu u centru Beograda. Vratila su se deca koja se igraju po pločnicima i parkovima, a do pre par godina ste imali samo parkirane automobile koji nisu smetali ovima kojima je ispijanje kafe i šetanje psa glavna okupacija u životu.

@posmatrač, nisi u pravu a evo i zašto. Sela u Francuskoj nisu kao sela u Srbiji gde prvog komšiju vidiš posle dva dana jahanja. Supruga i ja smo kupili kuću nadomak Praga gde trenutno živimo. Vrtić za sina je 2km od kuće, a osnovna škola je na 4km. Autom je to jedno 5 ili 6 minuta, a ima i bus.

Zivot u Beogradu je postao nesnosan a bice jos gore, cene ce rasti a zagadjenje ce biti jos vece. Svako ko zeli pristojan zivot treba da proba ovako slicna resenja !

@Lok
Pa i u Srbiji su ljudi ziveli na selu pa su imali sa kime da se druze. Bilo je normalno da muz i zena imaju po 7-8 dece. Deca se druze sa bracom i sestrama. Nista lepse.

Ja da sam rodjen u Francuskoj verovatno ne bih hteo da odem i da zivim negde drugde.

Logičan izbor.
Pre dok nije bilo prevoza i dok je selo bila prava odsečena provincija ljudi su preseljavali u gradove.
Danas dok svako ima kola, dok svako ima internet, nema razloga da se svi guraju u skupe gradove sa lošim vazduhom uz mnoge druge opasnosti, nasilje, virusi. Isto tako u slučaju rata veliki gradovi su glavni ciljevi, u slučaju zemljotresa isto je veća opasnost u gradu nego na selu, opasnost od visoke gradnje, od gasa, od struje i vode, od zagađenja vode i na kraju problem smeštaj i problem visoke cene neoštećenih stanova. U velikim gradovima cene stanova rastu a kvalitet života pada. Zato je logićno da uz novu tehnologiju mnogi preseljavaju na selo koje više nije provincija i ima infrastrukturu.

Mi nedavno pobegli iz Beograda.Jedna od najpametnijih odluka u zivotu.

Vozim svaki dan sa kraja na kraj grada do posla, preko Gazele, ponekad preko Brankovog, a ponekad bogami i preko Pupinovog i Pančevačkog mosta kad je baš užas saobraćaj i Gazela zablokira. Išao pre neki dan u Obrenovac i provalio da mi odatle ovim novoizgrađenim putevima treba nekih 30 minuta do posla. Čitav taj kraj je sad moja meta, tražim neki lep plac i da počnem da živim ko čovek.

Napustio Novi Sad pre 7,8 godina i zamenio betonski kavez ili ti golubarnik za kucicu. Stan u gradu rentiramo kad imamo stanare, a u selu na 20ak minuta zivimo. Malo je nezgodno zbog javnog prevoza ali ako imate kola sve se resi. U samom selu imamo sve sto nam treba, a za vece nabavke se skokne do NS-a. Ljudi su danas postali konformisti (ne samo kod nas), pa daj da im je i prodavnica i kafana i bioskop odmah u krugu od 300 metara. Ni dok sam ziveo u gradu nisam svaki dan isao u pozoriste ili restoran, tako da za tih 4,5 puta mesecno kad mi treba nesto od toga mogu da odem u grad namenski. Imam osecaj da je ljudima najbitniji taj osecaj da teoretski moze za 5 min sve sto pozeli da dobije iako ce retko kad koristiti to.

Pita jedan u komentarima - a gde deca idu u skolu. I dobio je gomilu minusa, a covek lepo pita. Jeste, ima skola i u selima, ali ko tamo uci deecu? Najgori moguci nastavnici, koji ne znaju nista. U gradovima jos i mogu nesto po skolama da nauce, po selima nista. I to pricam jer znam kako je stanje.

Živim u selu od 10.000 stanovnika nadomak Milana. U centru je dvorac iz 14. veka, pešačka glavna ulica sa raznim prodavnicama, kuće, male stambene zgrade i bašte su takve da stanovnici Dedinja mogu da im pozavide. Sa terase gledam vrhove Alpa pod snegom, a po baštama palme. Autobuske veze sa okolnim gradovima i početnom stanicom jedne linije metroa, o infrastrukturi da i ne govorimo. Srpska sela ne mogu da se porede, čak ni vojvodjanska.

Kako li ova planeta funkcionise kad svi rade od kuce...

@ Jelica pa preseli se na Frusku goru ili negde blizu Sremskih Karlovaca...ima i kod nas krajeva poznatih po vinarijama i dobrim vinima i sve to mozes da radis. Ja nazalost jos uvek nisam u mogucnosti, ali radim na tome. A znam ljude koji gaje vinovu lozu, prave svoje vino i upravo tako zive

@posmatrač, nisi u pravu a evo i zašto. Sela u Francuskoj nisu kao sela u Srbiji...
(rebro, 01. mart 2021 13:00)
Druže, izvini ali verovatno nisam bio dovoljno jasan. Mislio sam na sela u Srbiji, tako da nema nikakve potrebe za nekakvim poređenjima sa Francuskom, ili Češkom, pošto svi znamo da je to jednostavno neuporedivo.

Da, samo što u francuskim varošima od 10.000-20.000 ljudi imaš istoriju, tvrđave, zamkove, odlične restorane, kafiće, kod nas nemaš ništa, a ponekad imaš još veće zagađenje nego u većim gradovima.
(Kole, 1. mart 2021 11:36)

Ma, preživeli bismo mi nekako i bez istorije i tvrđava, veći problem sela u Srbiji što vrlo često do sela nemaš krštenog puta, struja slaba i često nestaje, lekar dolazi samo jednom nedeljno, a kakvu takvu prodavnicu imaš tek na 2 sata vožnje.

Nije da baš ne može da se živi u takvim uslovima, ali ko može da bira, beži od toga. Nije bez razloga...

Ovaj što je razvio biznis dovoženja robe seoskim prodavnicama u regionu, to je moglo da uspe samo u Francuskoj. U Srbiji ima prodavnica po selima, ali je pola njih zimi nedostupno jer je put neupotrebljiv!

Ako već treba da se radi putem interneta zašto sedeti u centru Pariza gde iznajmljivanje grasonjere košta više nego iznajmljivanje ogromne kuće sa baštom i voćnjakom i okolnim terenom u centralnoj Francuskoj, piše Al Džazira. A sve to na svežem vazduhu.

A gde deca idu u školu? Sa kim se druže?

Da, ali kod Francuza čak i najveća zabit verovatno ima internet, telefon, kablovsku tv, bazne stanice za mobilnu telefoniju, struju, ambulantu, apoteku, školu, obdanište, asfaltirane ulice, prodavnice, restorane, kafiće, autoservise, redovan javni prevoz, itd.

Pita jedan u komentarima - a gde deca idu u skolu. I dobio je gomilu minusa, a covek lepo pita. Jeste, ima skola i u selima, ali ko tamo uci deecu? Najgori moguci nastavnici, koji ne znaju nista. U gradovima jos i mogu nesto po skolama da nauce, po selima nista. I to pricam jer znam kako je stanje.

Ova priča može da važi samo za one (roditelje) sa već velikom (odraslom) decom, koja ili studiraju negde, ili već žive odvojeno od svojih roditelja. Za one sa malom decom, ovo predstavlja baš veliku odluku, pošto to, osim na njih, utiče na njihovu decu još više. Niko ne želi da njegova deca budu đaci pešaci. Između ostalog, i zbog toga su mnogi pobegli iz takvih sredina.

Nije zapad das toliko dobar, da jeste nebi mnoga sela bila gotovo napustena. To je sada moda postala zbog straha, I ekonomske krize koja nam prestoji. Videcemo gde ce sve to da zavrsi. Verovo Sam da tamo gde sunce zalazi tece med I mleko, ali pogresio sam...

Da, samo što u francuskim varošima od 10.000-20.000 ljudi imaš istoriju, tvrđave, zamkove, odlične restorane, kafiće, kod nas nemaš ništa, a ponekad imaš još veće zagađenje nego u većim gradovima.

Da, samo što u francuskim varošima od 10.000-20.000 ljudi imaš istoriju, tvrđave, zamkove, odlične restorane, kafiće, kod nas nemaš ništa, a ponekad imaš još veće zagađenje nego u većim gradovima.

Ono što tera ljude iz gradova jeste previše automobila i njihova preterana upotreba. Kada gvožđuriju od 2 tone zvanu automobil u gradu budemo tretirali kao uljeza koji proždire javni prostor i nabija nervozu ljudima, a ne kao (glupavog li naziva) "ljubimca na četiri točka", e onda će se popraviti kvalitet života u gradu. Dakle jednostavno saseći broj parking mesta u gradu za 70 posto i ljudima objasniti da nije njihovo pravo držanje nekoliko automobila po porodici pred ulazom u zgradu. Ne morate ići u Beč da biste videli rezultate ovakvih mera, pogledajte samo pešačku zonu u centru Beograda. Vratila su se deca koja se igraju po pločnicima i parkovima, a do pre par godina ste imali samo parkirane automobile koji nisu smetali ovima kojima je ispijanje kafe i šetanje psa glavna okupacija u životu.

Код нас је обрнуто. Док се Срби опамете неће бити јефтиних кућа ван града.

@Lok
Pa i u Srbiji su ljudi ziveli na selu pa su imali sa kime da se druze. Bilo je normalno da muz i zena imaju po 7-8 dece. Deca se druze sa bracom i sestrama. Nista lepse.

To čeka i nas..

"Da, ali kod Francuza čak i najveća zabit verovatno ima internet, telefon, kablovsku tv, bazne stanice za mobilnu telefoniju, struju, ambulantu, apoteku, školu, obdanište, asfaltirane ulice, prodavnice, restorane, kafiće, autoservise, redovan javni prevoz, itd."

Kako gde. Primera radi, samo sto je u pitanju Nemacka: moja drugarica radi u jednom manjem gradu, a zivi u selu udaljenom 30km. Selo izmedju ostalog nema ni skolu ni prodavnicu. Ali vazduh.

@posmatrač, nisi u pravu a evo i zašto. Sela u Francuskoj nisu kao sela u Srbiji gde prvog komšiju vidiš posle dva dana jahanja. Supruga i ja smo kupili kuću nadomak Praga gde trenutno živimo. Vrtić za sina je 2km od kuće, a osnovna škola je na 4km. Autom je to jedno 5 ili 6 minuta, a ima i bus.

Put, voda, struja, internet, škola... Sve to imaju sela po Vojvodni, a i mnoga sela u Šumadiji, Pomoravlju, ali ljudi ipak odlaze zobg uglavnom ekonomskih razloga.
Otkad radim od kuće, sve više se i ja razmišljam i takvom nekom rešenju...

Kamo srece kad bi se kod nas to dogodilo

radujeme cinjenica da cu za 10godina
ziveti opet u malom mestu

Pa ko se ne bi preselio u francusko selo? Francusko selo je za BGD pojam urbanizma i civilizacije.

Pre godinu dana sam se iz BG preselio na selo. Prodao sam stan, kupio imanje i započeo posao ovde. Selo je raštrkanog tipa, na svakom uzvišenju je kuća sa imanjem okolo. Stanovnika nema previše, većina kuća je napuštena, a imanja zarasla. Selo nema prodavnicu, ali ima vodovod, odličan asfaltni put, kontejnere za separaviju đubreta, autobusi prolate 3 puta dnevno.
Od kako sam na selu, prepotodio sam se. Tek ovde sam shvatio koliko vremena sam protraćio u gradu. Ovde sam upoznao mnogo mladih ljudi iz okolnih sela koji su na sličan način došli i započeli novi život......
Život na selu je lepši, sa manje stresa i šzo je najvažnije neuporedivo je jeftiniji nego život u gradu.

E vala, i ja bih se u neko francusko selo, recimo u Provansi, sutra preselila. To mi je životni san! A kako i inače svoj posao završavam preko interneta, uopšte nisam vezana za mesto.
Pritom, njihova sela su k'o naše varošice. Imaju sve što je potrebno za jedan normalan i lep život. A život na selu je mirniji i sporiji nego u gradu. Malo radim, malo pijuckam vino sa lokalcima u bistrou, malo vozikam bicikl po okolini, i radim do mile volje, onda kad mi odgovara.
Nažalost, za sada od Provanse ništa. Mogu eventualno da preko solis nekretnina kupim neku vikendicu, pa da oko nje posadim lavandu i da zamišljam da sam u Provansi.

Ova priča može da važi samo za one (roditelje) sa već velikom (odraslom) decom, koja ili studiraju negde, ili već žive odvojeno od svojih roditelja.
(posmatrač, 1. mart 2021 11:41) # Link komentara

Evo demanti uzivo - troje dece, najstarije ove godine krece u skolu, pobegli 300 kilometara od velikog grada u kojem smo ziveli. I da, zelimo da nam dete bude ''djak-pesak'', jer na svakoj krivini gde ima dece, staje minibus koji tu istu decu vozi do skole i natrag do kucnih vrata. U busu sa drugarima, vrsnjacima, nema kojekakvih gradskih polupanaca da im dahcu za vrat, nema prelaska ulice, saobracaja, semafora... S druge strane ima dvoriste od 1000 kvadrata, hektare livada okolo, hranu, vodu i slobodu. Voda je topla, ima i struje i interneta, nismo se odrekli blagodeti civilizacije niti izigravamo nekakve Robinzone i prirodnjake, samo nam je stalo do toga da vratimo svoj zivot u sopstvene ruke i da to isto priustimo svojoj deci, pa posle, kad odrastu, neka biraju da li zele da se vrate u grad (uvek imaju gde).

Da napomenem i to da govorim o Srbiji, mogu misliti kako je tek ''tesko'' ovima u Francuskoj.

Ja da sam rodjen u Francuskoj verovatno ne bih hteo da odem i da zivim negde drugde.

Da, samo što u francuskim varošima od 10.000-20.000 ljudi imaš istoriju, tvrđave, zamkove, odlične restorane, kafiće, kod nas nemaš ništa, a ponekad imaš još veće zagađenje nego u većim gradovima.
(Kole, 1. mart 2021 11:36)

Ma, preživeli bismo mi nekako i bez istorije i tvrđava, veći problem sela u Srbiji što vrlo često do sela nemaš krštenog puta, struja slaba i često nestaje, lekar dolazi samo jednom nedeljno, a kakvu takvu prodavnicu imaš tek na 2 sata vožnje.

Nije da baš ne može da se živi u takvim uslovima, ali ko može da bira, beži od toga. Nije bez razloga...

Ovaj što je razvio biznis dovoženja robe seoskim prodavnicama u regionu, to je moglo da uspe samo u Francuskoj. U Srbiji ima prodavnica po selima, ali je pola njih zimi nedostupno jer je put neupotrebljiv!

onaj ko radi od kuce njemu je svejedno gde je kuca a
na selu je cist vazduh nema buke
skroz je drugačiji nacin zivota

Zivot u Beogradu je postao nesnosan a bice jos gore, cene ce rasti a zagadjenje ce biti jos vece. Svako ko zeli pristojan zivot treba da proba ovako slicna resenja !

Kako li ova planeta funkcionise kad svi rade od kuce...

Ovo je 100% tačno.

Živim u selu od 10.000 stanovnika nadomak Milana. U centru je dvorac iz 14. veka, pešačka glavna ulica sa raznim prodavnicama, kuće, male stambene zgrade i bašte su takve da stanovnici Dedinja mogu da im pozavide. Sa terase gledam vrhove Alpa pod snegom, a po baštama palme. Autobuske veze sa okolnim gradovima i početnom stanicom jedne linije metroa, o infrastrukturi da i ne govorimo. Srpska sela ne mogu da se porede, čak ni vojvodjanska.

Logičan izbor.
Pre dok nije bilo prevoza i dok je selo bila prava odsečena provincija ljudi su preseljavali u gradove.
Danas dok svako ima kola, dok svako ima internet, nema razloga da se svi guraju u skupe gradove sa lošim vazduhom uz mnoge druge opasnosti, nasilje, virusi. Isto tako u slučaju rata veliki gradovi su glavni ciljevi, u slučaju zemljotresa isto je veća opasnost u gradu nego na selu, opasnost od visoke gradnje, od gasa, od struje i vode, od zagađenja vode i na kraju problem smeštaj i problem visoke cene neoštećenih stanova. U velikim gradovima cene stanova rastu a kvalitet života pada. Zato je logićno da uz novu tehnologiju mnogi preseljavaju na selo koje više nije provincija i ima infrastrukturu.

Napustio Novi Sad pre 7,8 godina i zamenio betonski kavez ili ti golubarnik za kucicu. Stan u gradu rentiramo kad imamo stanare, a u selu na 20ak minuta zivimo. Malo je nezgodno zbog javnog prevoza ali ako imate kola sve se resi. U samom selu imamo sve sto nam treba, a za vece nabavke se skokne do NS-a. Ljudi su danas postali konformisti (ne samo kod nas), pa daj da im je i prodavnica i kafana i bioskop odmah u krugu od 300 metara. Ni dok sam ziveo u gradu nisam svaki dan isao u pozoriste ili restoran, tako da za tih 4,5 puta mesecno kad mi treba nesto od toga mogu da odem u grad namenski. Imam osecaj da je ljudima najbitniji taj osecaj da teoretski moze za 5 min sve sto pozeli da dobije iako ce retko kad koristiti to.

Mi nedavno pobegli iz Beograda.Jedna od najpametnijih odluka u zivotu.

@posmatrač, nisi u pravu a evo i zašto. Sela u Francuskoj nisu kao sela u Srbiji...
(rebro, 01. mart 2021 13:00)
Druže, izvini ali verovatno nisam bio dovoljno jasan. Mislio sam na sela u Srbiji, tako da nema nikakve potrebe za nekakvim poređenjima sa Francuskom, ili Češkom, pošto svi znamo da je to jednostavno neuporedivo.

Vozim svaki dan sa kraja na kraj grada do posla, preko Gazele, ponekad preko Brankovog, a ponekad bogami i preko Pupinovog i Pančevačkog mosta kad je baš užas saobraćaj i Gazela zablokira. Išao pre neki dan u Obrenovac i provalio da mi odatle ovim novoizgrađenim putevima treba nekih 30 minuta do posla. Čitav taj kraj je sad moja meta, tražim neki lep plac i da počnem da živim ko čovek.

@ Jelica pa preseli se na Frusku goru ili negde blizu Sremskih Karlovaca...ima i kod nas krajeva poznatih po vinarijama i dobrim vinima i sve to mozes da radis. Ja nazalost jos uvek nisam u mogucnosti, ali radim na tome. A znam ljude koji gaje vinovu lozu, prave svoje vino i upravo tako zive