Plata bez rada za celu EU: Kolika bi trebalo da bude?

"Bilo bi lepo kad bi ljudi svoje odluke o poslu donosili iz pozitivnog osećaja, a ne iz straha zbog novca – kad bi činili stvari koje bi nešto značile za društvo i za sve nas, a ne zato što one imaju nekakvu tržišnu vrednost."

Ovo je suština, zato smatram da koncept jeste zanimljiv, sada, koliko je ostvariv ne znam. Suština je da bi svi dobili taj osnovni prihod (i oni stalno zaposleni čije bi plate možda bile opterećene dodatnim porezom ali bi im sa druge strane bilo isplaćeno dodatnih 1.200 evra) tako da ne treba po difoltu odbacivati, ima tu prostora za raspravu i polemiku.

Hipotetički govoreći, recimo, ako bih se ja našao u datim okolnostima, da primam taj neki osnovni prihod, koliko god bi on iznosio za našu zemlju, ja bih svakako radio, jedino što više ne bih svoj život i vreme trošio na nekom radnom mestu radeći za gazdu od jutra do sutra za neku platu koju mi je on odredio već bih radio za sebe.

Recimo ono što mene sada trenutno najviše sputava i plaši da krenem da radim samostalno je ta sigurnost prihoda, odnosno kako i od čega da živim i plaćam račune dok taj posao ne zaživi koliko toliko ili šta ako uopšte ne zaživi.

Osnovni prihod bi mi u tom smislu značio kao nekakav "bon za ručak" u smislu, evo ne moraš više da strahuješ za hranu i račune, raširi krila i pokaži koliko možeš.

Da to zazivi morace opet da porobe Afriku. Neko ce morati da radi za njih.

Kapitalizam kakav danas postoji ,neće opstati ! Nije normalno da njih 5% posjeduje 90% bogatstva.

Pa odlično. Neko će da radi, ustaje, plaća račune, obdaništa, poreze i zaradi nešto više od onoga ko dobija platu i ne radi. Ko će da zaradi njima hleba bez motike. Naravno, ništa država neće da da besplatno nikome. Ljudima koji su bolesni, stari, nemoćni da rade, u redu ali ovi koji idu i prose, ne rade ništa ceo život i koriste sve beneficije društva ne bi trebalo ništa da dobiju. Može, ali da obavljaju neki koristan rad, branje voća, čišćenje, bilo šta. Ovako im se daje sve bez truda. Pa gospodo, želim vam u gostima sve neradnike i lezileboviće, poslaćemo vam ih sa zadovoljstvom. Ovde ih i tako ima previše.

Kad se ne bi brinuli kako da se prehranimo i da se ne brinemk za krov nad glavom, živjeli bi sto godina lagano...

Na prvi pogled ideja deluje humano - naravno da nije problem omoguciti nekome osnovne uslove za zivot ukoliko ta osoba realno ne moze da se izbori sa zivotnim problemima ! Ono sto bi brzo ( Veoma brzo ) postao problem je cinjenica da ljudi nemaju empatiju cak ni za invalidne osobe a pogotovo za ,, zdrave i prave ,, kojima se ne radi i ne zele nikakve obaveze ! Po principu osmoze dobio bi se neverovatno veliki broj ljudi koji bi pristali na skromniji zivot bez obaveza u odnosu na nesto bolji zivot sa puno obaveza ! Ovo je jos jedna bajka, neodrziva i nepotrebna !

Sada smo sigurni da je Sputnik u pravu.Propada EU.

kolika god da bude za toliko će da porastu cene. Koliko puta treba da propadne socijalizam da bi ljudi shvatili da je neodrživ?

Vidim da su već mnogi ljuti na ove koji ne bi radili jer im egzistencija nije ugrožena. Da živite u normalnoj zemlji znali bi današnja socijalna davanja nisu puno manja u bogatim zemljama.
U Danskoj imate socijalni stan koji vam da država za vas i djecu. Plati vam sve račune za stan. I još vam da mislim 600 eura jer se morate obući i jesti. Jedino ne smijete posjedovati auto.
Da sami plaćate stan i režije to vam dođe na isto. Samo ovako čim se zaposlite gubite pravo na socijalni stan i davanja i to mnoge odbija od pomisli da rade nego ostaju državi na teret.
Kada bi primali 1.200 eura neovisno da li rade ili ne dio njih bi se zaposlio. Pa koliko god zarade ide im za povećanje standarda.
Sa druge strane poslodavci bi izgubili mogućnost ucjene zaposlenika egzistencijom ako dobiju otkaz pa bi se i oni "smekšali" jer znaju da možete živjeti i bez njih. Ljudi bi bili pod manjim stresom.
Tako da priča ima dvije strane.

Koliko samo neostvarenih umetnika ima jer su odabrali sigurnost ispred strasti.
Koliko neostvarenih malih biznisa jer su odabrali sigurnost ispred strasti.
Ti ljudi bi daleko vece vrednosti stvorili nego sto trenutno stvaraju radeci posao koji ne vole.

Sto se lenjih tice, budimo odgovorni i za njih. Nasi su sugradjani, clanovi porodica. Lenjost je bolest, a ne raj.

Aman, ljudi, citajte pre nego sto komentarisete. Ovako kako je predvidjeno, to nije novac koji se daje onima koji ne rade, nego svim punoletnim gradjanima. Dakle, nije toliko lud onaj ko radi za primera radi taj novac, jer dobija duplo vise od neradnika. Nema nepravde, tu osnovnu platu dobijas na ono sto zaradis. Sad, neko zaradi 0, pa mu je to sve, a neko na nju zaradi i visestruko vise.

Ako mislite da je sreća da džabalebarite i dobijate pare za to - svaka čast. Čovekovo dostojanstvo i zadovoljstvo životom i sobom zavisi pre svega od doprinosa porodici i društvu, od osećaja bitnosti. Pre bih radio nego ne radio za iste pare. A na duži rok ovi što hvataju krivine ipak objektivno moraju lošije da prođu. Tako da ne zavidim ni ovim Megatrend tatinim sinovima što odmah idu na dobro plaćene državne pozicije. Dugoročno, on je obeležen, a nema pravo iskustvo ili znanja. Njemu je nesrećniku to medveđa usluga.

Poenta univerzalnog osnovnog prihoda (UBI) je drugo, da populaciju zaštiti od bojazni za sopstveni opstanak. Da li je to pozitivna ili negativna stvar je još uvek nejasno, čak i za društva koja to mogu da si priušte.

Ne mislim da je nužno problem ako bi bilo dosta onih koji ne bi želeli da rade i zadovoljili bi se tom osnovnom platom. Ti ljudi bi morali da vode skromniji način života i uglavnom bi predstavljali manje opterećenje na životnu sredinu. To je način da se stvori protivteža neodrživom konzumerističkom sistemu vrednosti. Bitno je da bi se uvođenjem osnovne plate izgubio pritisak da se veštački stvaraju radna mesta, otvorio bi se put deregulaciji tržišta rada i širokom prihvatanju automatizacije. Dakle, radili bi oni za čijim poslom postoji potražnja, a svakako da bi na one koji nisu zaposleni postojao odredjen društveni pritisak da pokušaju da dokažu da nisu beskorisne lenčuge. Pitanje odakle bi dolazio novac jeste teško i od izabranog rešenja mnogo zavisi uspešnost projekta, ali prvo je bitno da se razvije svest o potrebi za takvim sistemom i onda se može postepeno doći do adekvatnog modela.

Nije tačno da je u Švajcarskoj narod rekao NE osnovnom dohotku. Pitanje o kojem su se Švajcarci izjašnjavali na referendumu, bilo je da li socijalnim slučajevima treba isplaćivati bezuslovnu naknadu od 2.500 franaka (ako se dobro sećam iznosa) mesečno, sve dok su ugrožena kategorija. To nije osnovni dohodak. Osnovni dohodak podrazumeva ideju isplate bezuslovnog dohotka, u istom iznosu, SVIM građanima, a ne samo ograničenom broju ljudi, tj. određenim grupama.

Osnovni dohodak, kao koncept, je dobar, jer eliminiše potrebu za postojanjem sistema socijalne zaštite, pošto zamenjuje sve naknade koje bi se inače isplaćivale određenim ljudima (npr. dečiji dodatak, socijalna pomoć, tačkice za hranu i tsl.), jer ne bi bilo potrebe za postojanjem državnog aparata koji bi određivao ko ima pravo na osnovni dohodak, jer bi ga dobijali svi, tj. ne bi postojali nikakvi uslovi na osnovu kojih bi se taj dohodak posebno odobravao. Osnovni dohodak služi kao socijalni padobran u tom smislu što ljudi znaju da bi im bile pokrivene osnovne životne potrebe (u tom smislu taj dohodak ne sme da bude veliki, već taman onoliko koliko je potrebno osobi da preživi) i mogli bi da se posvete unapređivanju sebe (što su pokazale sve studije koje su rađene na ovu temu) - da se doškoluje, da pokrene sopstveni posao i tsl.

Ono što su Švajcarci odbili bi bilo bukvalno subvencionisanje nerada i ekonomske imigracije neproduktivnog stanovništva, jer bi svi pohrlili u Švicu da dobiju 2.500 franaka ni za šta...

U inozemstvu a i bilo gdje drugdje izvan mjesta prebivališta, pola plaće ode na stanarinu i režije. S druge strane, oni koji žive sa roditeljima, obično na selu, ne plaćaju ništa pa su plaće na minimalcu a gužve na cestama nesnosne. Jedini isplatljiv rad je onaj u kojem su plaće znatno iznad prosjeka, a takav rad se dobro plaća i u vlastitoj zemlji pa onda čemu ići vani. Ostaje vam crnački posao tipa skrb o starijima ili rad u bolnici. TO je dio korporativnog financ. ciklusa kojeg ne interesiraju bilo kakvi viškovi radnika, dok pored toga poslove rade kompjuteri koji sav rad "poklanjaju" šefu. Sve do jednom.

Ok zvuči kao bajka ali ovaj sistem koji sada imamo kao društveno uređenje, liberalni kapitalizam, odavno ne funkcioniše. Nisu svi sposobni da se zbrinu od 1 og do 1 og u mesecu i to je potpuno jasno. Humana ideja ali...

Taj koncept je već propao.
Mi probali.
Zvalo se komunizdm,socijalizam,samoupravljanje.

Možda bi penzije trebalo tako organizovati - obavezno penzijsko i fiksna,jednaka penzija za sve bez obzira ko je koliko uplaćivao .

Taj ko je uplacivao vise ,vise je i zaradjivao pa se obezbedio i na druge načine (nekretnine,fondovi privatni,štefnja).

To je maksimum koji društvo može da istrpi a da ne sklizne u nešto što bismo mogli nazvati parazitski sistem.

U Italiji to vec postoji,zove se reddito di cittadinanza i iznosi 780€.

To nije izvodljvo, osnova sistema je da čovek mora da bude u stalnoj potrazi za poslom da ne bi imao previše slobodnog vremena. Takođe to je dobar način da se nivelišu odnosi u ekonomiji, veći deo stanovništva mora da radi tek toliko da ima za osnovne potrebe a manjina koja pravi poslove je tu da uzme zasluženu nagradu za svoje poslovne uspehe i napredak društva. Takođe mislim da penzija ne treba da bude obavezna, ako je neko zdrav i vitalan zašto bi išao u penziju sa 65, to treba određivati individualno.

Ja mislim, da ova inicijativa uopšte nije humanitarna, jer ljudima uzima jedno od osnovnih prava, naime pravo na rad, a time i mogućnost za razvijanje.

To je postulat komunizma.
Ideja je lepa ali je utopija.
I nije cilj da covek ne radi nista i prima 1200 ili vise evra, svako treba da tezi da svojim radom namakne vise, a to nmz ako zna da ce dobijati novac iako ne radi.

Pa odlično. Neko će da radi, ustaje, plaća račune, obdaništa, poreze i zaradi nešto više od onoga ko dobija platu i ne radi. Ko će da zaradi njima hleba bez motike. Naravno, ništa država neće da da besplatno nikome. Ljudima koji su bolesni, stari, nemoćni da rade, u redu ali ovi koji idu i prose, ne rade ništa ceo život i koriste sve beneficije društva ne bi trebalo ništa da dobiju. Može, ali da obavljaju neki koristan rad, branje voća, čišćenje, bilo šta. Ovako im se daje sve bez truda. Pa gospodo, želim vam u gostima sve neradnike i lezileboviće, poslaćemo vam ih sa zadovoljstvom. Ovde ih i tako ima previše.

kolika god da bude za toliko će da porastu cene. Koliko puta treba da propadne socijalizam da bi ljudi shvatili da je neodrživ?

Sada smo sigurni da je Sputnik u pravu.Propada EU.

Da to zazivi morace opet da porobe Afriku. Neko ce morati da radi za njih.

Na prvi pogled ideja deluje humano - naravno da nije problem omoguciti nekome osnovne uslove za zivot ukoliko ta osoba realno ne moze da se izbori sa zivotnim problemima ! Ono sto bi brzo ( Veoma brzo ) postao problem je cinjenica da ljudi nemaju empatiju cak ni za invalidne osobe a pogotovo za ,, zdrave i prave ,, kojima se ne radi i ne zele nikakve obaveze ! Po principu osmoze dobio bi se neverovatno veliki broj ljudi koji bi pristali na skromniji zivot bez obaveza u odnosu na nesto bolji zivot sa puno obaveza ! Ovo je jos jedna bajka, neodrziva i nepotrebna !

Kapitalizam kakav danas postoji ,neće opstati ! Nije normalno da njih 5% posjeduje 90% bogatstva.

Kad se ne bi brinuli kako da se prehranimo i da se ne brinemk za krov nad glavom, živjeli bi sto godina lagano...

"Bilo bi lepo kad bi ljudi svoje odluke o poslu donosili iz pozitivnog osećaja, a ne iz straha zbog novca – kad bi činili stvari koje bi nešto značile za društvo i za sve nas, a ne zato što one imaju nekakvu tržišnu vrednost."

Ovo je suština, zato smatram da koncept jeste zanimljiv, sada, koliko je ostvariv ne znam. Suština je da bi svi dobili taj osnovni prihod (i oni stalno zaposleni čije bi plate možda bile opterećene dodatnim porezom ali bi im sa druge strane bilo isplaćeno dodatnih 1.200 evra) tako da ne treba po difoltu odbacivati, ima tu prostora za raspravu i polemiku.

Hipotetički govoreći, recimo, ako bih se ja našao u datim okolnostima, da primam taj neki osnovni prihod, koliko god bi on iznosio za našu zemlju, ja bih svakako radio, jedino što više ne bih svoj život i vreme trošio na nekom radnom mestu radeći za gazdu od jutra do sutra za neku platu koju mi je on odredio već bih radio za sebe.

Recimo ono što mene sada trenutno najviše sputava i plaši da krenem da radim samostalno je ta sigurnost prihoda, odnosno kako i od čega da živim i plaćam račune dok taj posao ne zaživi koliko toliko ili šta ako uopšte ne zaživi.

Osnovni prihod bi mi u tom smislu značio kao nekakav "bon za ručak" u smislu, evo ne moraš više da strahuješ za hranu i račune, raširi krila i pokaži koliko možeš.

Taj koncept je već propao.
Mi probali.
Zvalo se komunizdm,socijalizam,samoupravljanje.

Možda bi penzije trebalo tako organizovati - obavezno penzijsko i fiksna,jednaka penzija za sve bez obzira ko je koliko uplaćivao .

Taj ko je uplacivao vise ,vise je i zaradjivao pa se obezbedio i na druge načine (nekretnine,fondovi privatni,štefnja).

To je maksimum koji društvo može da istrpi a da ne sklizne u nešto što bismo mogli nazvati parazitski sistem.

Ja mislim, da ova inicijativa uopšte nije humanitarna, jer ljudima uzima jedno od osnovnih prava, naime pravo na rad, a time i mogućnost za razvijanje.

To je postulat komunizma.
Ideja je lepa ali je utopija.
I nije cilj da covek ne radi nista i prima 1200 ili vise evra, svako treba da tezi da svojim radom namakne vise, a to nmz ako zna da ce dobijati novac iako ne radi.

Koliko samo neostvarenih umetnika ima jer su odabrali sigurnost ispred strasti.
Koliko neostvarenih malih biznisa jer su odabrali sigurnost ispred strasti.
Ti ljudi bi daleko vece vrednosti stvorili nego sto trenutno stvaraju radeci posao koji ne vole.

Sto se lenjih tice, budimo odgovorni i za njih. Nasi su sugradjani, clanovi porodica. Lenjost je bolest, a ne raj.

To nije izvodljvo, osnova sistema je da čovek mora da bude u stalnoj potrazi za poslom da ne bi imao previše slobodnog vremena. Takođe to je dobar način da se nivelišu odnosi u ekonomiji, veći deo stanovništva mora da radi tek toliko da ima za osnovne potrebe a manjina koja pravi poslove je tu da uzme zasluženu nagradu za svoje poslovne uspehe i napredak društva. Takođe mislim da penzija ne treba da bude obavezna, ako je neko zdrav i vitalan zašto bi išao u penziju sa 65, to treba određivati individualno.

Nije tačno da je u Švajcarskoj narod rekao NE osnovnom dohotku. Pitanje o kojem su se Švajcarci izjašnjavali na referendumu, bilo je da li socijalnim slučajevima treba isplaćivati bezuslovnu naknadu od 2.500 franaka (ako se dobro sećam iznosa) mesečno, sve dok su ugrožena kategorija. To nije osnovni dohodak. Osnovni dohodak podrazumeva ideju isplate bezuslovnog dohotka, u istom iznosu, SVIM građanima, a ne samo ograničenom broju ljudi, tj. određenim grupama.

Osnovni dohodak, kao koncept, je dobar, jer eliminiše potrebu za postojanjem sistema socijalne zaštite, pošto zamenjuje sve naknade koje bi se inače isplaćivale određenim ljudima (npr. dečiji dodatak, socijalna pomoć, tačkice za hranu i tsl.), jer ne bi bilo potrebe za postojanjem državnog aparata koji bi određivao ko ima pravo na osnovni dohodak, jer bi ga dobijali svi, tj. ne bi postojali nikakvi uslovi na osnovu kojih bi se taj dohodak posebno odobravao. Osnovni dohodak služi kao socijalni padobran u tom smislu što ljudi znaju da bi im bile pokrivene osnovne životne potrebe (u tom smislu taj dohodak ne sme da bude veliki, već taman onoliko koliko je potrebno osobi da preživi) i mogli bi da se posvete unapređivanju sebe (što su pokazale sve studije koje su rađene na ovu temu) - da se doškoluje, da pokrene sopstveni posao i tsl.

Ono što su Švajcarci odbili bi bilo bukvalno subvencionisanje nerada i ekonomske imigracije neproduktivnog stanovništva, jer bi svi pohrlili u Švicu da dobiju 2.500 franaka ni za šta...

Aman, ljudi, citajte pre nego sto komentarisete. Ovako kako je predvidjeno, to nije novac koji se daje onima koji ne rade, nego svim punoletnim gradjanima. Dakle, nije toliko lud onaj ko radi za primera radi taj novac, jer dobija duplo vise od neradnika. Nema nepravde, tu osnovnu platu dobijas na ono sto zaradis. Sad, neko zaradi 0, pa mu je to sve, a neko na nju zaradi i visestruko vise.

U inozemstvu a i bilo gdje drugdje izvan mjesta prebivališta, pola plaće ode na stanarinu i režije. S druge strane, oni koji žive sa roditeljima, obično na selu, ne plaćaju ništa pa su plaće na minimalcu a gužve na cestama nesnosne. Jedini isplatljiv rad je onaj u kojem su plaće znatno iznad prosjeka, a takav rad se dobro plaća i u vlastitoj zemlji pa onda čemu ići vani. Ostaje vam crnački posao tipa skrb o starijima ili rad u bolnici. TO je dio korporativnog financ. ciklusa kojeg ne interesiraju bilo kakvi viškovi radnika, dok pored toga poslove rade kompjuteri koji sav rad "poklanjaju" šefu. Sve do jednom.

U Italiji to vec postoji,zove se reddito di cittadinanza i iznosi 780€.

Ok zvuči kao bajka ali ovaj sistem koji sada imamo kao društveno uređenje, liberalni kapitalizam, odavno ne funkcioniše. Nisu svi sposobni da se zbrinu od 1 og do 1 og u mesecu i to je potpuno jasno. Humana ideja ali...

Ako mislite da je sreća da džabalebarite i dobijate pare za to - svaka čast. Čovekovo dostojanstvo i zadovoljstvo životom i sobom zavisi pre svega od doprinosa porodici i društvu, od osećaja bitnosti. Pre bih radio nego ne radio za iste pare. A na duži rok ovi što hvataju krivine ipak objektivno moraju lošije da prođu. Tako da ne zavidim ni ovim Megatrend tatinim sinovima što odmah idu na dobro plaćene državne pozicije. Dugoročno, on je obeležen, a nema pravo iskustvo ili znanja. Njemu je nesrećniku to medveđa usluga.

Poenta univerzalnog osnovnog prihoda (UBI) je drugo, da populaciju zaštiti od bojazni za sopstveni opstanak. Da li je to pozitivna ili negativna stvar je još uvek nejasno, čak i za društva koja to mogu da si priušte.

Ne mislim da je nužno problem ako bi bilo dosta onih koji ne bi želeli da rade i zadovoljili bi se tom osnovnom platom. Ti ljudi bi morali da vode skromniji način života i uglavnom bi predstavljali manje opterećenje na životnu sredinu. To je način da se stvori protivteža neodrživom konzumerističkom sistemu vrednosti. Bitno je da bi se uvođenjem osnovne plate izgubio pritisak da se veštački stvaraju radna mesta, otvorio bi se put deregulaciji tržišta rada i širokom prihvatanju automatizacije. Dakle, radili bi oni za čijim poslom postoji potražnja, a svakako da bi na one koji nisu zaposleni postojao odredjen društveni pritisak da pokušaju da dokažu da nisu beskorisne lenčuge. Pitanje odakle bi dolazio novac jeste teško i od izabranog rešenja mnogo zavisi uspešnost projekta, ali prvo je bitno da se razvije svest o potrebi za takvim sistemom i onda se može postepeno doći do adekvatnog modela.

Vidim da su već mnogi ljuti na ove koji ne bi radili jer im egzistencija nije ugrožena. Da živite u normalnoj zemlji znali bi današnja socijalna davanja nisu puno manja u bogatim zemljama.
U Danskoj imate socijalni stan koji vam da država za vas i djecu. Plati vam sve račune za stan. I još vam da mislim 600 eura jer se morate obući i jesti. Jedino ne smijete posjedovati auto.
Da sami plaćate stan i režije to vam dođe na isto. Samo ovako čim se zaposlite gubite pravo na socijalni stan i davanja i to mnoge odbija od pomisli da rade nego ostaju državi na teret.
Kada bi primali 1.200 eura neovisno da li rade ili ne dio njih bi se zaposlio. Pa koliko god zarade ide im za povećanje standarda.
Sa druge strane poslodavci bi izgubili mogućnost ucjene zaposlenika egzistencijom ako dobiju otkaz pa bi se i oni "smekšali" jer znaju da možete živjeti i bez njih. Ljudi bi bili pod manjim stresom.
Tako da priča ima dvije strane.