Borba za svako radno mesto: "Tri seta mera podrške privredi"

Najavljeno je da će pomoć privredi biti 2,5 do 4 milijarde dinara!
Ako privatnici zapošljavaju milion ljudi, ta pomoć, ukupno, će biti 2.500 do 4.000 dinara po zaposlenom. Troškovi za radnika samo na minimalcu su oko 40.000 mesečno, a pitanje koliko će meseci biti privreda u problemu.
A budžetske plate nit su smanjene, a polovina njih i ne radi u ovoj situaciji.
Strašno!

Sve je lepo dok pričate.
Objavite mere odmah da znamo na čemu smo. Svaki dan je gubitak, trošenje osnovne supstance.

Izgleda da vlasnik hotela Nais znači nešto više čim je radnike odmah vratio, tj verovatno zna i koliko će dobiti.

I da, poenta je da će opet biti podobnih i nepodobnih firmi.

Zato jedan savet vladi i ljudima koji odlučuju:
za sve mora biti isto!
Kao recimo u Nemačkoj ili Belgiji.
Isto.

Priče o merama - nisu mere.
Pretnje privatnom sektoru - nisu mere.
Populizam - nije mera.
Šarada sa stranačkim vlasnikom hotela na autoputu - ne, ni to nije mera.

Mera bi bila da recimo oslobodite privatni sektor plaćanja 50% doprinosa u periodu dok ne mogu da ostvaruju prihode ili su oni značajno umanjeni.
Ljudi bi onda znali sa čime mogu da računaju i sa kolikim se problemom suočavaju.

Ovako se svodi na la****nje tipa zadržite sve radnike, plaćajte pune plate i doprinose iako ne ostvarujete nikakav prihod, a država će da vas voli.

Cekaju kraj meseca da vide situaciju, pa da reaguju.

Problem je sto nista nasi nisu naucili iz velike krize 2008. godine.

Druge zemlje su itekako naucile i shvataju da je bitno da se ne izgubi momentum.

Recimo, ako poslodavac otpusti radnika, cak i da posle donesu mere, to je nepovratna akcija. Doslo je do zle krvi izmedju poslodavca i zaposlenog. Ako se i vrati, taj zaposleni ce prvom prilikom pobeci iz firme ili nece raditi punim kapacitetom.

To je kao da neko ima skockan fudbalski tim, onda se taj tim razbije. Kada se opet spoji, vise nije to to.

Tako gledajte na male firme. Kao na fudbalske ekipe.

Postoje, naravno, razliciti poslodavci. Ali ja pricam o onima koji su normalni, a ne kriminalcima.

Zato reaguju svi: SAD, Britanija, Kanada, Nemacka, Danska, Francuska, Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska... Apsolutno svi. Odmah su rekli da ce pokriti odredjen procenat plate poslodavcima i ukinuti, umanjiti ili odloziti poreze. Neki su odmah krenuli agresivno, neki malo manje, ali svi su ODMAH rekli koje su konkretne mere.

Tako se ne razbijaju firme, nego ce se posle krize vratiti nazad i privreda ce brzo da se vrati u ritam. Ako se kod nas ne reaguje, a jos uvek se ne reaguje, doci ce do sloma privrede i trebace posle meseci i godine da se ponovo napravi nesto uspesno. Uz to, postoji i socijalna crta u celoj prici. Ljudi ce ostati na ledini mesec, dva, tri ili duze. Bez igde icega.

A steta za drzavu? Svakako ce biti MNOGO veca.

Najavljeno je da će pomoć privredi biti 2,5 do 4 milijarde dinara!
Ako privatnici zapošljavaju milion ljudi, ta pomoć, ukupno, će biti 2.500 do 4.000 dinara po zaposlenom. Troškovi za radnika samo na minimalcu su oko 40.000 mesečno, a pitanje koliko će meseci biti privreda u problemu.
A budžetske plate nit su smanjene, a polovina njih i ne radi u ovoj situaciji.
Strašno!

Sve je lepo dok pričate.
Objavite mere odmah da znamo na čemu smo. Svaki dan je gubitak, trošenje osnovne supstance.

Izgleda da vlasnik hotela Nais znači nešto više čim je radnike odmah vratio, tj verovatno zna i koliko će dobiti.

I da, poenta je da će opet biti podobnih i nepodobnih firmi.

Zato jedan savet vladi i ljudima koji odlučuju:
za sve mora biti isto!
Kao recimo u Nemačkoj ili Belgiji.
Isto.

Priče o merama - nisu mere.
Pretnje privatnom sektoru - nisu mere.
Populizam - nije mera.
Šarada sa stranačkim vlasnikom hotela na autoputu - ne, ni to nije mera.

Mera bi bila da recimo oslobodite privatni sektor plaćanja 50% doprinosa u periodu dok ne mogu da ostvaruju prihode ili su oni značajno umanjeni.
Ljudi bi onda znali sa čime mogu da računaju i sa kolikim se problemom suočavaju.

Ovako se svodi na la****nje tipa zadržite sve radnike, plaćajte pune plate i doprinose iako ne ostvarujete nikakav prihod, a država će da vas voli.

Cekaju kraj meseca da vide situaciju, pa da reaguju.

Problem je sto nista nasi nisu naucili iz velike krize 2008. godine.

Druge zemlje su itekako naucile i shvataju da je bitno da se ne izgubi momentum.

Recimo, ako poslodavac otpusti radnika, cak i da posle donesu mere, to je nepovratna akcija. Doslo je do zle krvi izmedju poslodavca i zaposlenog. Ako se i vrati, taj zaposleni ce prvom prilikom pobeci iz firme ili nece raditi punim kapacitetom.

To je kao da neko ima skockan fudbalski tim, onda se taj tim razbije. Kada se opet spoji, vise nije to to.

Tako gledajte na male firme. Kao na fudbalske ekipe.

Postoje, naravno, razliciti poslodavci. Ali ja pricam o onima koji su normalni, a ne kriminalcima.

Zato reaguju svi: SAD, Britanija, Kanada, Nemacka, Danska, Francuska, Italija, Austrija, Slovenija, Hrvatska... Apsolutno svi. Odmah su rekli da ce pokriti odredjen procenat plate poslodavcima i ukinuti, umanjiti ili odloziti poreze. Neki su odmah krenuli agresivno, neki malo manje, ali svi su ODMAH rekli koje su konkretne mere.

Tako se ne razbijaju firme, nego ce se posle krize vratiti nazad i privreda ce brzo da se vrati u ritam. Ako se kod nas ne reaguje, a jos uvek se ne reaguje, doci ce do sloma privrede i trebace posle meseci i godine da se ponovo napravi nesto uspesno. Uz to, postoji i socijalna crta u celoj prici. Ljudi ce ostati na ledini mesec, dva, tri ili duze. Bez igde icega.

A steta za drzavu? Svakako ce biti MNOGO veca.