1. Može li neko da da definiciju šta je to mladi naučnik? Danas je nauka "kolektivni sport", timovi istraživača rade na jednom projektu, a obično rezultati dolaze posle mnogo istraživanja koje može dugo da traje. Nema više ni Tesle, Edisona, Marije i Pjera Kiri, Ajnštajna, Bora... a niti revolucionarnih pronalazaka. Za naučni rad na bilo kom projektu, uz to, potrebna su velika finansijska sredstva, kao i materijalni resursi, najsavremenije opremljene laboratorije, instituti... O čemu mi pričamo u zemlji koja ima dohodak po glavi 6.000 dolara... ej, šesthiljadadolara!
    Koja crna nauka u zemlji čija vlada izdvoji za kupovinu jedne televizije 200 miliona evra... Za mene, tu završava svaka priča o nauci, a pogotovu o mladim naučnicima.
    I da dodam, naučnik je naučnik, bilo kog životnog doba, nema mladih i starih...
    Uozbiljite se ljudi!
     (Todor, 2. mart 2020 18:57)

    # Link komentara

  2. o kakvim stranim projektima ovaj prica? to su domaci projekti.
    (citajte druge izvore, 2. mart 2020 17:34)

    # Link komentara

  3. Koliko projekata u odnosu na broj prijavljenih je odobreno. Jer ako ste odobrili samo 10tak od 1000 prijavljenih to znaci da je 990 nauchnika ostalo bez mrve 'leba. Sto je u proseku ponizavajuci rezultat.
    (Miloje, 2. mart 2020 17:30)

    # Link komentara

  4. Status, polozaj, primanja, razvoj, istrazivanja, i tako redom, nauci i naucnicima mora da obezbedi i garantuje drzava a ne strani projekti kojih mozda ima, a mozda i nema... projekti su svakako dobrodosli, ali ne smeju da budu osnova za razvoj.
    (borko, 2. mart 2020 12:56)

    # Link komentara

  5. A zašto niko ne piše o tome koliko je mladih naučnika godinama čekalo da se otvore baze i da budu zaposleni, u međuvremenu volontirajući pri fakultetima, institutima, naučnim centrima, pišući radove i radeći doktorate, samo da bi kada je došlo do ''fantastičnih'' poziva bili elegantno preskočeni jer su napunili 30 godina?
    Da li je kriterijum zapošljavanja naučnika isti kao kod kupovine konja? Ili naučnik treba da ima znanje, ideje, iskustvo?
    Kolega sa moje generacije imao je prosek 9,9, završio pre roka, tokom doktoriranja više puta bio na razmeni radi istraživanja u Rusiji, bio stipendista ministarstva, i šta na kraju - napunio 32. u vreme poziva, zaposlili doktorante sa prve godine?!
    Kada sam pominjao naše ''svetle'' primere kolegama iz drugih zemalja nisu mogli da se načude. Toga ima samo kod nas i u BiH.
    Zato bi bilo lepo da se ne bavite demagogijom ministarstva prosvete nego da napravite neki tekst o tome koliko obećavajućih mladih naučnika je oštećeno glupim i diskriminišućim ''strategijama'' birokrata iz ministartva.
    (Posmatrač, 2. mart 2020 12:17)

    # Link komentara

  6. ocekivano, samo kukanje i poredjenje sa nemackom, a radi se kao u africi, kafici stalno puni tokom radnog vremena. nista ne valja, a svi tako specijalni i zasluzuju svajcarske plate. alo bre dodjite malo sebi.
    (goran, 2. mart 2020 11:50)

    # Link komentara

  7. Није све само у парама. Да би се неко бавио науком мора пре свега да има услове, односно обезбеђену инфраструктуру за то. Узалуд ти и плата од 2000 евра ако мораш да просиш код наших колега по иностранству када ти затреба неки научни рад, само зато што твој институт, факултет, завод ... или како год се већ то зове, није платио лиценце за Science Direct, Elsevier, IEEE Xplore, ACM DL ... или када Интернет линк тог института пада неколико пута дневно, па на крају спакујеш ствари и одеш кући, да са свог кућног лаптопа (који си купио од плате) и кућног Интернета (који плаћаш од плате) обављаш посао јер на послу то не можеш. Да не говоримо о просторијама креченим пре 50 година, затрпаним прастарим часописима и књижуринама, у којима људи седе једни другима на глави, где студенти упадају сваких 5 минута да питају када ће бити вежбе из тог и тог предмета или шта од градива које им предајеш треба учити за испит, јер што би он уопште нешто и учио мимо онога што му треба за испит ... А не дај боже да ти притреба нешто од професионалне опреме за лабораторију - еее, ту мора да се распише тендер, па да се формира комисија, па да комисију благосиља министарство, па да се прикупе најмање 3 понуде ... и тако, када се набави то што ти треба прођу 3 године, а за те 3 године отишао свет светлосним годинама далеко ... тако да престаните с том скојевском пропагандом, пљиииз ... Не напуштају научници Србију зато што су им плате мале, већ зато што не могу да раде свој посао!
    (пропали научник, 2. mart 2020 11:48)

    # Link komentara

  8. Super, ali jos uvek niste dobacili nemacki minimalac. Kad im budete davali tri puta taj minimalac (na pocetku karijere) tad ce i da vam ostanu u Srbiji (mozda poneko). Sto se tice grantova tu vam fali otprilike faktor pet (treba da bude 1m, a ne 200k po osobi).
    (iva, 2. mart 2020 11:23)

    # Link komentara

  9. Sash, evo ja sam u Njemackoj i ne slazem se sa tim da je 1500 u Srbiji vece mego 3000 u Njemackoj. Kao prvo cijene su iste, stan ne kosta 1500 itd. Ali sta vi sto pametujete ne kazete ili ne znate?
    Djeciji doplatak u Njemackoj je 204eur, vrtici u Bayernu su od prosle godine skoro besplatni.
    Ali ono sto je najvaznije, niko ne izdrzava punoljetnu dijecu, svi imaju svoje poslove i svoj hljeb. To da je 3 puta manja plata vise nego u Njemackoj vrijedi mozda samo za one koji su roditeljima na grbaci a svako vece izlaze
    (Busfahrer, 2. mart 2020 11:07)

    # Link komentara

  10. Na poziv su mogli da se jave SAMO istraživači koji su zaposleni na fakultetima / institutima. Dakle tih 165k niko nije mogao da dobije, bilo to neto ili bruto. Plate mladih istraživača su blago iznad proseka u Srbiji, zahvaljujući veštačkom predizbornom povećanju. Dodatak sa PROMIS-a, makar za doktorande, ne može biti veći od oko 40 000, što nadalje znači platu od oko 800 evra, tokom naredne dve godine (koliko traje finansiranje projekta). Tako da, nemojte ložiti ovaj narod, bavimo se naučno-istraživačkim radom pomoću štapa i kanapa, nemamo opremu, nemamo novac da platimo ispitanike za istraživanja u društvenim naukama, jedva odlazimo na konferencije ili razmene u inostranstvo, i to tako što kukamo stranim fondovima za novac.
    (Istraživačica, 2. mart 2020 11:06)

    # Link komentara

  11. Oni hoće ovde da selektuju "krem de la krem" sa najboljim idejama i plate 1000e po naučniku. To se naravno kod nas predstavlja kao nešto sjajno. E moji nesposobnjakovici, kada svako bude imao 2500e a krem 8000e pa naviše onda možete da naručuje članke po novinama.

    Na to da dodam, u poslednje vreme sam primetio da čak i ljudi koji kod imaju viši životni standard u odnosu na većinu a čak su zagaziki u ozbiljne godine takodje napuštaju zemlju sa porodicama. Kada pitam zašto kažu nije više problem ekonomski, jednostavno postala je nepodnošljiva atmosfera.
     (MK, 2. mart 2020 11:00)

    # Link komentara

  12. Poredjenje prihoda naucnika je besmisleno u odnosu na prosek plate u srbiji.
    Mladi naucnici se bave naucnim radom na globalnom nivou! Samim tim objavite kolika su njihova primanja u odnosu na njihove kolege u svetu!
    Jasno ce te zakljuciti da sa tim parama veliki broj naucnika ce brzo napustiti Srbiju!
    (Ivan, 2. mart 2020 10:56)

    # Link komentara

  13. PhD, drzavni renomirani faks, 8godina na njemu, priznata istrazivanja, sa domacim i inostranim predavanjima, naravno jos oko 24 sata nedeljno sa stotinak studenata. 680 eura neto. dnevnice mozda jos oko 150eura.
    sramota.
     (Lajkovachki Mile, 2. mart 2020 10:50)

    # Link komentara

  14. Pohvalno ako je tako, ako nije samo propagandna vest. Srpska nauka ima perspektivu, jer još uvek generišemo dobre diplomce, potencijal je veliki, ali istraživačkog rada nema mnogo. Potrebno je imati otvorene dobre projekte i razumnu zaradu za naučnike, jer niko sa takvim obrazovanjem nema ni najmanjeg razloga da radi za nisku platu, posebno iz IT i tehničke struke.
    (bane, 2. mart 2020 10:47)

    # Link komentara

  15. Ne znam sta samo se..te po portalima. Ko je uopste rekao da se tih hiljadu i po evra oporezuje i da nije vec oporezovano? To je neto plata pljuvaci svega svoga. I da, 1500e u Srbiji je vece i lepse nego 3000e u Nemackoj ili Svedskoj, ko zivi tamo zna o cemu pricam! I 500e u Srbiji je lepse i vece od 1500e u Nemackoj. Ima ljudi koji rade fine i pristojno placene poslove, ali takvih Srba je tamo 1% pa izvolite!
    (sash, 2. mart 2020 09:24)

    # Link komentara

  16. posto su dobre plate svi ostase u srbiji moj sin otiso u svedsku plata 2500 a ovde imo 40000 a cene slicne benzin skuplji nafta jeftinija
     (ziko, 2. mart 2020 09:24)

    # Link komentara

  17. Pa pošto je prosečna plata 250 eu, ne vidim problem da se otvore za 750.Što je opet 10 puta manje od onog što će da dobiju u inostrandtviu.
     (IRVAS, 2. mart 2020 08:44)

    # Link komentara

  18. PROMIS, projekat za mlade istrazivace, u kome su u finalnu fazu pozvani i istrazivaci koji imaju skoro 50 godina i "blistave karijere koje obecavaju"... sa "fantasticom produktivnoscu" i karakteristikom da su mili i dragi ljudima koji odlucuju. Uzas
     (xxx, 2. mart 2020 08:40)

    # Link komentara

  19. 165 hiljada, znaci nakon poreza 800e u dzepu i to je maksimum. Ne prosek. Da biste dobili maksimum morate imati izuzetno ubedljiv predlog.

    Na zapadu - projekti od pola miliona pa navise, medjutim plata je naravno oko 3.5k eur. Zasto bi iko ostajao ovde?

    Treba isto napomenuti da se nauka nigde ne placa dobro. Tih 3.5k na zapadu je minimalac nekome sa doktoratom, u industriji mogu da namlate preko 10k, ali bitna je razlika da kao naucnik zivite opusteniji zivot.
    (eq, 2. mart 2020 08:35)

    # Link komentara