Zaštićeni stanari plaše se da će završiti na ulici zbog visokih kirija VIDEO

Stanar treća generacija, preko 60 godina živi u mom stanu, kirija u celom tom periodu bila simbolična, pogotovo devedesetih, kad je potpuno obezvređena. do novog zakona plaća 100EUR mesečno, što je manje od 10% od tržišne kirije. nakon donošenja novog zakona nastavlja da plaća po starom. u stan nikad nije uložen ni dinar ni za tekuće, a kamoli investiociono održavanje, iako je to bila obaveza stanara. nikad okrečeno, nikad ofarbano, nikad ništa pipnuto, pušteno da potpuno propadne. e to je prava slika i prilika u koju sam se uverio kad sam prvi put u životu kročio u svoj stan ove godine.

Zasticeni su im bili dede i babe i godinama se baskarili u tudjim stanovima, roditelji im dobili za "dz" drzavne stanove, a sada bi oni i dalje da prisvajaju tudje.

Potrebno je upoznati javnost sa sledecim. U vecini slucajeva, roditelji ili bake i deke danasnjih zasticenih stanara su stanovali u tim stanovima godinama pre Drugog sv. rata i placali kiriju predratnim vlasnicima. Posle rata oni su dobili status zasticenih stanara. Predratni vlasnici su zatim po hitnom postupku prodavali te stanove za male pare, da bi izvukli bar neki novac za njih, posto im je komunisticka vlast u procesu nacionalizacije oduzimala imovinu. Stanove su za male pare kupili novi (sadasnji) vlasnici, obicno iz redova omiljenih tadasnjem rezimu, potpuno svesni da u njima stanuju zasticeni stanari. Zasticeni stanari nisu imali pravo da dobiju stan od firme i kasnije ga otkupe, jer se smatealo da imaju reseno stambeno pitanje. Tako su bili obespravljeni u odnosu na sve druge stanovnike SFRJ. I novi, posleratni vlasnici tih stanova, koji su ih za male pare kupili, dobijali su od firmi stanove i otkupili ih za nekoliko stotina maraka. Jedini osteceni od strane komunisticke vlasti su tzv. zasticeni stanari (jer su u stvarnosti nezasticeni), koji nisu imali pravo da dobiju stan od drzave, a ne posleratni vlasnici koji su od drzave dobili druge stanove i otkupili ih. Ti vlasnici se sada predstavlhaju kao osteceni, iako to zaista nisu: svesno i pohlepno su kupili stanove sa stanarima u njima, za male pare. Sada im drzava pomaze, stavljajuci ogroman teret na zastucene stanare, da placaju mesecnu kiriju u iznosu 15000-40000 din. A njihove porodice tu zive i po 100 godina.

Samo da ispravim komentatora "Zoran Kg". Netacno je da je bilo ko od posleratnih zasticenih stanara, njihovih roditelja ilu baka i deka dobio drugi stan od drzave. Ti ljudi su obespravljeni visestruko, jer nisu imali pravo nikad na stan od firme, a i njihovim bakama i dekama, i njihovim roditeljima i njima se decenija uzimao novac od plate za fond za stanove koje su dobijali drugi, pa i posleratni vlasnici, koji su svesno, za male pare, kupili neuseljive stanove, nadajuci se da ce iz njih jednog dana isterati predratnu gospodu i njihove potomke.
U znatno manjem broju slucajeva, zasticeni stanari su to postali kada im je drzava dodelila nacionalizovane stanove da u njima stanuju. Medjutim, ni tada njih ne treba kriviti. Kao sto su neki dobijali stanove u novogradnji, neki su dobijali nacionalizovane stanove i nisu imali pravo da dobiju drugi stan i kasnije ga otkupe. U takvim slucajevima su osteceni i stanari i predratni vlasnici kojima je imovina nacionalizovana. Napominjem jos jednom da je takvih slucajeva znatno manje. U vecini slucajeva, novi, posleratni vlasnici su kupili za male pare (profiterski) sa sve stanarim u njima. A sada drzava ponovo nanosi novu nepravdu zasticenim stanarima.

Nemojte generalizovati Cici. U mom stanu žive žaštićeni stanari, koji su se doselili iz svoga stana u moj kao podstanari, iz drugog grada. Dobili su stanarsko pravo 1972. godine. Iako imaju svoju imovinu, ne mogu ih se rešiti u veećć dugoj parnici.. I još smatraju da im moj stan pripada. Pravi paraziti..

Zasticeni su im bili dede i babe i godinama se baskarili u tudjim stanovima, roditelji im dobili za "dz" drzavne stanove, a sada bi oni i dalje da prisvajaju tudje.

Stanar treća generacija, preko 60 godina živi u mom stanu, kirija u celom tom periodu bila simbolična, pogotovo devedesetih, kad je potpuno obezvređena. do novog zakona plaća 100EUR mesečno, što je manje od 10% od tržišne kirije. nakon donošenja novog zakona nastavlja da plaća po starom. u stan nikad nije uložen ni dinar ni za tekuće, a kamoli investiociono održavanje, iako je to bila obaveza stanara. nikad okrečeno, nikad ofarbano, nikad ništa pipnuto, pušteno da potpuno propadne. e to je prava slika i prilika u koju sam se uverio kad sam prvi put u životu kročio u svoj stan ove godine.

Potrebno je upoznati javnost sa sledecim. U vecini slucajeva, roditelji ili bake i deke danasnjih zasticenih stanara su stanovali u tim stanovima godinama pre Drugog sv. rata i placali kiriju predratnim vlasnicima. Posle rata oni su dobili status zasticenih stanara. Predratni vlasnici su zatim po hitnom postupku prodavali te stanove za male pare, da bi izvukli bar neki novac za njih, posto im je komunisticka vlast u procesu nacionalizacije oduzimala imovinu. Stanove su za male pare kupili novi (sadasnji) vlasnici, obicno iz redova omiljenih tadasnjem rezimu, potpuno svesni da u njima stanuju zasticeni stanari. Zasticeni stanari nisu imali pravo da dobiju stan od firme i kasnije ga otkupe, jer se smatealo da imaju reseno stambeno pitanje. Tako su bili obespravljeni u odnosu na sve druge stanovnike SFRJ. I novi, posleratni vlasnici tih stanova, koji su ih za male pare kupili, dobijali su od firmi stanove i otkupili ih za nekoliko stotina maraka. Jedini osteceni od strane komunisticke vlasti su tzv. zasticeni stanari (jer su u stvarnosti nezasticeni), koji nisu imali pravo da dobiju stan od drzave, a ne posleratni vlasnici koji su od drzave dobili druge stanove i otkupili ih. Ti vlasnici se sada predstavlhaju kao osteceni, iako to zaista nisu: svesno i pohlepno su kupili stanove sa stanarima u njima, za male pare. Sada im drzava pomaze, stavljajuci ogroman teret na zastucene stanare, da placaju mesecnu kiriju u iznosu 15000-40000 din. A njihove porodice tu zive i po 100 godina.

Samo da ispravim komentatora "Zoran Kg". Netacno je da je bilo ko od posleratnih zasticenih stanara, njihovih roditelja ilu baka i deka dobio drugi stan od drzave. Ti ljudi su obespravljeni visestruko, jer nisu imali pravo nikad na stan od firme, a i njihovim bakama i dekama, i njihovim roditeljima i njima se decenija uzimao novac od plate za fond za stanove koje su dobijali drugi, pa i posleratni vlasnici, koji su svesno, za male pare, kupili neuseljive stanove, nadajuci se da ce iz njih jednog dana isterati predratnu gospodu i njihove potomke.
U znatno manjem broju slucajeva, zasticeni stanari su to postali kada im je drzava dodelila nacionalizovane stanove da u njima stanuju. Medjutim, ni tada njih ne treba kriviti. Kao sto su neki dobijali stanove u novogradnji, neki su dobijali nacionalizovane stanove i nisu imali pravo da dobiju drugi stan i kasnije ga otkupe. U takvim slucajevima su osteceni i stanari i predratni vlasnici kojima je imovina nacionalizovana. Napominjem jos jednom da je takvih slucajeva znatno manje. U vecini slucajeva, novi, posleratni vlasnici su kupili za male pare (profiterski) sa sve stanarim u njima. A sada drzava ponovo nanosi novu nepravdu zasticenim stanarima.

Nemojte generalizovati Cici. U mom stanu žive žaštićeni stanari, koji su se doselili iz svoga stana u moj kao podstanari, iz drugog grada. Dobili su stanarsko pravo 1972. godine. Iako imaju svoju imovinu, ne mogu ih se rešiti u veećć dugoj parnici.. I još smatraju da im moj stan pripada. Pravi paraziti..