Čemu ovolika pomama za zlatom i zašto baš sada?

Zlato je jedini pravi novac koji bankari ne mogu da stampaju u beskonacnost cime uvek opljackaju kupovnu moc stanovnistva.
Oni ne zele da se valute ponovo vezu za zlatnu podlogu jer onda ne bi mogli da manipulisu valutama.
Zlato je najvrednija roba na svetu 4.000 godina kojom se uredjuje trgovanje ostalim robama a od 1971 kada su ga bankari izbacili, to je samo papir koji mogu da stampaju samo odabrani. Rezultat se vidi u sadasnjem svetu nikad vece vestacke nejednakosti.

Jedan od problema je što su države zaduženije nego ikada.

Cena kola pre 50 godina i cena danas su jednake, ako se računaju u količini zlata. Da su se čuvale pare, uz sve kamate u tom periodu, suma bi bila nekoliko puta manja. Danas su kamate manje nego ikad, pa je situacija sa novcem još gora. Zlato je nešto što je ograničeni resurs i zato će uvek imati dobru cenu. Novac se "štampa" u ogromnim količinama (samo u americi preko 100 milijardi dodatnih dolara godišnje i slična količina evra u evropi), iako nema ekonomskog opravdanja za to - porast proizvodnje i usluga je u godišnjem iznosu desetinama puta manji od te sume. Hoće li se i sledeća kriza rešavati kao ona iz 2008 "štampanjem" novca i njegovim ubacivanjem u glavne banke, opet u špekulativni sektor, a ne u proizvodni? Do god se iz ničega pravi nešto, svaka naredna kriza će biti sve veća, a razmak između njih sve kraći.

lep clanak, ali ste uprskali na kraju. naravno da nije nerealno da akcije nastave da rastu pošto zarade rastu brže nego ikada, a to je glavni pokazatelj vrednosti firmi.
razlog zašto je došlo do korekcije na američkom tržištu je rast kamatne stope koja čini vrednost tih budućih zarada nizom (posledica diskontovanja). mnogi tvrdi da su algoritmi zbunila tržište i da su se tržište obveznica i akcija kretala u pogrešnom smeru, tako da se američko tržište akcija već vratilo skoro na nivo pre pada. zlato čak nije ni utočište ni safe heaven već obična spekulativna sirovina koja ima istoriju. zato, što dalje od zlata i u njega nemojte nikad da ulazete pošto to nije ulaganje već kocka.

lep clanak, ali ste uprskali na kraju. naravno da nije nerealno da akcije nastave da rastu pošto zarade rastu brže nego ikada, a to je glavni pokazatelj vrednosti firmi.
razlog zašto je došlo do korekcije na američkom tržištu je rast kamatne stope koja čini vrednost tih budućih zarada nizom (posledica diskontovanja). mnogi tvrdi da su algoritmi zbunila tržište i da su se tržište obveznica i akcija kretala u pogrešnom smeru, tako da se američko tržište akcija već vratilo skoro na nivo pre pada. zlato čak nije ni utočište ni safe heaven već obična spekulativna sirovina koja ima istoriju. zato, što dalje od zlata i u njega nemojte nikad da ulazete pošto to nije ulaganje već kocka.

Zlato je jedini pravi novac koji bankari ne mogu da stampaju u beskonacnost cime uvek opljackaju kupovnu moc stanovnistva.
Oni ne zele da se valute ponovo vezu za zlatnu podlogu jer onda ne bi mogli da manipulisu valutama.
Zlato je najvrednija roba na svetu 4.000 godina kojom se uredjuje trgovanje ostalim robama a od 1971 kada su ga bankari izbacili, to je samo papir koji mogu da stampaju samo odabrani. Rezultat se vidi u sadasnjem svetu nikad vece vestacke nejednakosti.

Cena kola pre 50 godina i cena danas su jednake, ako se računaju u količini zlata. Da su se čuvale pare, uz sve kamate u tom periodu, suma bi bila nekoliko puta manja. Danas su kamate manje nego ikad, pa je situacija sa novcem još gora. Zlato je nešto što je ograničeni resurs i zato će uvek imati dobru cenu. Novac se "štampa" u ogromnim količinama (samo u americi preko 100 milijardi dodatnih dolara godišnje i slična količina evra u evropi), iako nema ekonomskog opravdanja za to - porast proizvodnje i usluga je u godišnjem iznosu desetinama puta manji od te sume. Hoće li se i sledeća kriza rešavati kao ona iz 2008 "štampanjem" novca i njegovim ubacivanjem u glavne banke, opet u špekulativni sektor, a ne u proizvodni? Do god se iz ničega pravi nešto, svaka naredna kriza će biti sve veća, a razmak između njih sve kraći.

Jedan od problema je što su države zaduženije nego ikada.