Naše penzije: Da li Svetska Banka prikriva neuspeh II stuba?

Ovih dana možemo videti u medijima da Hrvatska planira da radnicima koji štede u obaveznim privatnim penzijskim fondovima, tzv. drugom stubu, omogući povratak u državni penzijski sistem tekućeg finansiranja, tzv. prvi stub. Naime, ispostavilo se da će penzije za više od 97% radnika biti niže ukoliko ostanu u obaveznim privatnim fondovima nego da se vrate u državni penzijski sistem.

Izvor: Politika
Pošaljite komentar
  1. У свету није реткост да овакви и слични фондови банкротирају због пропасти предузећа односно пројеката у које су инвестирали. Осигураници или улагачи добију информацију: "Фонд у који сте уложили паре више не постоји. Хвала што сте веровали у њега (нас). Поздравите се са вашим парама ..." У Хуливуду је снимљено много филмова на ту тему. Најновији је снимљен пре две године са Робертом де Ниром.
    (Бане, 15. avgust 2018 22:26)

    # Link komentara

  2. Meni kao laiku, koji pokušava da shvati suštinu, ništa nije jasno. Novac iz penzionih fondova može da se ulaže u akcije preduzeća ili hartije od vrednosti koje izdaje država. Država u budućnosti mora da smanjuje zaduženje tako da fondovi nemaju gde da ulažu novac. Što se tiče velikih javnih preduzeća očekuje se privatizacija i pitanje je da li će fondovi imati priliku da ulažu u ta preduzeća. Ne znam ko će biti većinski vlasnik ali mi se čini bez rezona da sada ulažemo u strane firme. Što se tiče akcija domaćih preduzeća moja iskustva iz prethodnih 20-ak godina su katastrofalna. Čim je neko ostvario neki veći procenat akcija izvlači sav novac iz preduzeća i preduzeća dovodi u stečaj. U preduzećima koja su ipak velika i imaju velike šanse za poslove sa državom istiskuje male akcionare. Naravno, to radi tako da koristi sve načine da obori vrednost akcija kod prinudnog otkupa. I ja stvarno u ovakvom ekonomskom modelu ne vidim gde će i privatni i državni fondovi ulagati novac. Čini mi se da će uspešnost fondova pre zavisiti od slučajnosti a ne od znanja onih koji su na čelu. Rekao bih da je dobar primer Hrvatska i Agrokor
    (srdjan, 14. avgust 2018 17:04)

    # Link komentara

  3. Nijedna normalna drzava ne "manipulira" svojim gradjanima niti njihovom ustedjevinom. To moze da se desi samo kod nas na brdovitom Balkanu. A tragedija je sto ste vi u Hrvatskoj dozvolili ne samo da vam drzava manipulise sa penzijama, nego ste uvodjenjem drugog stuba dozvolili i da finansijski lihvari manipulisu vasim rodjenim novcima - uzeli su vam pare iz drzavnog sistema i prebacili ga u drugi stub, a onda vam te iste pare pozajmljuju natrag uz debelu kamatu i naknade. Tragikomedija.
    (Moj druze zagrebacki, 27. jul 2018 14:38)

    # Link komentara

  4. Svaka država manipulira s ušteđevinom ljudi, posebno iz mirovinskih fondova. Potpisom da mi se od plaće odvajaju doprinosi za I i II stup, mirovina bi mi trebala biti veća, posebno za 14 godina za koliko ću je početi koristiti. Osim grešaka u izračunu, za I stup se uzima 14,5% plaće, koja je u kategoriji obvezne generacijske solidarnosti. Znači, s tim novcima se daje mirovina sadašnjim umirovljenicima. U II stup, od plaće mi se uzima 5% i to je novac za moju mirovinu, jer je u kategoriji obvezne individualne štednje. Da bi imala dobru mirovinu, osim dobre plaće, trebalo bi povećati davanja u II stup, ali i povećati broj zaposlenih u Hrvatskoj, jer ljudi štede za mirovinu u drugim državama. Zbog svega toga, uplaćujem novac u III stup, koji je u kategoriji dobrovoljne individualne mirovinske štednje. Kada pogledate druge mogućnosti štednje, one su neisplative. Najvište vam se isplati da otvorite tekući račun u drugoj banci i na njega uplaćujete određenu količinu koja vam je namijenjena za "crne dane", jer se taj novac ne oporezuje, od onog npr. u oročenoj štednji.
    (zg232, 23. jul 2018 20:51)

    # Link komentara

  5. Stvarno, zasto se u Srbiji stednja u bankama oporezuje a stednja u penzijskim fondovima oslobadja i poreza i doprinosa na zarade? Cemu ova ocigledna diskriminacija?
    (Vlada, 11. jul 2018 22:55)

    # Link komentara

  6. U Srbiji je ista situacija sa 3. stubom kao sto Domagoj kaze da je u Hrvatskoj sa 2. stubom. Nasi privatni penzijski fondovi, koji su doduse dobrovoljni a ne obavezni kao u Hrvatskoj, svu imovinu osiguranika ulazu u drzavne obveznice, i za tu, nazovi uslugu, stedisama naplacuju visoke naknade koje im pojedu vise od trecine prinosa! I jos je drzava propisala oslobadjanje od poreza i dorpinosa na zarade za radnike koji stede u ovakvim privatnim penzijskim fondovima, a mi ostali koji stedimo u bankama ne samo da nismo oslobodjeni poreza i doprinosa, nego nam jos oporezuju minimalnu kamatu koju nam banka uplati na stednju. Crni humor.
    (Sveta, 9. jul 2018 14:24)

    # Link komentara

  7. Obavezni mirovinski fondovi u Hrvatskoj nisu nikakav drugi stup vec obicno reketarinje gradjana i umirovljenika. Prvo su 2002. godine uzeli novce iz prvog drzavnog stupa i prebacili ih u privatne fondove drugog stupa. A onda kada u drzavnom proracunu nisu vise imali novca za isplatu mirovina, pozajmili su novce od privatnih fondova - i to pod velikim kamatama i troskovima koje gradjani Hrvatske sada placaju za svoje sopstvene novce koje im je drzava uzela iz prvog stupa i prebacila u drugi. Drzavna pljacka u organizaciji velikih inozemnih banaka, nista drugo.
    (Domagoj, 8. jul 2018 20:53)

    # Link komentara

  8. Gospodin Altiparmakov je iz nekog razloga veliki protivnik drugog i treceg stuba.
    Objasnite nam, gospodine teoreticaru, doktore nsuka, koliki je "prinos" PIO fonda i kako ga ostvaruje kad ni 50% nema za isplatu penzija? Prinos u III stubu je 8-9%
    Lako je prijatelju pametovati, radi malo u privredi jedno 15 godina pa onda teoretisi. I kazuj istinu i argumente.
    (Micko, 8. jul 2018 18:00)

    # Link komentara

  9. Gde su sada svi oni direktori Hrvatskih mirovinskih fondova koji su pre desetak godina dolazili u Beograd da nam prodaju price da je drugi stub resenje za demografsko starenje? ;) Bas vidim sto su reseli problem u Hrvatskoj.
    (Kaca, 7. jul 2018 13:04)

    # Link komentara

  10. Prinos PIO fonda Srbije pokriva od 65 do 70% tekućih potreba, odnosno obaveza, a ostatak se dotira iz budžeta. Međutim pored činjenice da je imovina PIO fonda uzurpirana od strane države i da sa njom fond ne može raspolagati u obaveze fonda unete su i one koje nemaju veze sa sa isplatama po osnovu penzijsko invalidskog osiguranja, kao što je zdravstveno osiguranje penzionera, garantovani odnosno minimalni iznos penzije, naknada za negu i pomoć drugog lica, pogrebni troškovi...
    Tako da je i pored nepovoljnog odnosa broja zaposlenih i penzionera i loših demografskih prilika, prvi stub još uvek prilično stabilan i prava je sreća da drugi stub ovde nije uveden. Mislim da je kombinacija obaveznog i potpuno dobrovoljnog osiguranja jedini održiv i jedini pravedan sistem za našu državu.
     (up&atom, 6. jul 2018 14:56)

    # Link komentara

  11. Hvala Bogu, Srbija je izbegla zamku II stuba zahvaljujuci Gordani Matkovic tadasnjem ministru koja je odbila Svetsku banku. Nakon 2005. Ministarstvo rada je uporno odbijalo svaki pritisak za uvodjenje ovog vida osiguranja. Ovog puta smo bili pametni i nismo slepo kopirali tudja resenja.
    (Ana, 6. jul 2018 14:37)

    # Link komentara

  12. Autor je dugogodišnji borac protiv drugog stuba tako da tekst treba tako i posmatrati.
    Kaže da su prinosi u drugom stubu manji nego prinosi u prvom stubu, baš me interesuje koliki su prinosi u Srbiji na prvi stub u kom sredstva ne postoje nego se iz budžeta dotira.
    Sredstva u drugom stubu se vode na pojedinca i to je po mom skromnom mišljenju mnogo pravednije nego prvi stub gde zavisi od dobre volje države koliko će da isplati penziju.
    Mogu da se delimično složim da ima prostora da se smanje troškovi upravljanja drugim stubom i to bi se odrazilo pozitivno na prinose, to je naravno ok.
    A inače to da će 97% u Hrvatskoj iz drugog stuba proći gore, ne znam, ali ako u Hrvatskoj kao i u Srbiji odluče da smanje penzije linearno svima u prvom stubu možda bi statistika bila drugačija.
    Ja uplaćujem u dobrovoljni penzijski fond i više verujem njima nego državi, na žalost svih nas.
    (Dejan, 6. jul 2018 14:10)

    # Link komentara

  13. Autor X puta pominje greske ali ne precizira kakve su greske u pitanju. Zbog cega su prinosi drzavnih fondova veci od privatnih? Koji period je uzet u poredjenje?
    (Bojan, 6. jul 2018 14:06)

    # Link komentara

  14. Bas bih voleo videti podatak koliki je ostvareni prinos u PIO fondu Srbije.
    (Srle, 6. jul 2018 13:53)

    # Link komentara