Isplativije od lešnika, a za početak treba 2.500 €

Da sam ovih godina slušao savete sa ovog portala prvo bih zasadio aloja veru, pa bi ih posle godinu dana počupao i uzgajao maline, zatim bi sve to preorao i stavio lešnik, da bi za nekoliko meseci i to uništio, a na njihovo mesto uzgajao borovnicu. E sada valja posaditi nešto novo - šipak bato.

U svom dvorištu trčkaraju mi puževi. Odma' do njih mi pasu koze. Sakrivene su u hladu lišća Paulonije koja je zasadjena pored sadnica aronije. Zalivanje nije teško jer sva voda ode u rasad batata. Tu su i tartufi zakačeni za breskvu pored kojih je godži.
Odakle vam više inspracije????

aronija, puževi, nojevi...

U zlatnoj groznici najbolje prodje onaj ko prodaje lopate

Aaa. Trazio mi rodjak d amu nadjem kako d agaji lesnike. Odstampao 50-ak strana sa interneta i.... Kaze rodjak na kraju...,ma to znaju da pokradu kada dodje do berbe, treba se cuva....

Ja se vratio iz inostranstvu zbog lesnika. Pre 12 godina posadili 3 hektara. I plus stvorili uslove za uzgajanje povrća za sopstvene potrebe, kao i koke nosilje i koke za jelo. pčele imamo i odprilike oko 50 stabala raznog voca. Znaci sve ono što pojedemo sami proizvedemo, kupuje se minimalno u prodavnici. Od lešnika nemamo neko bogatstvo ali jednom godišnje legne svota novca koja plaća račune za celu godinu, garderobu za celu porodicu, održavanje masina, auto, i jedno letovanje i da se ulozi malo u gazdinstvo... Radim odprilike 10 sati dnevno u prirodi bez stresa i tenzija. Kada pada kisa, rad se svede na pola sata do jednog sata. Koke traže svoje. Preko zime posla nema, što nam omogućava da se druzimo, obilazimo manastire, odemo malo do divcibara na par dana i tako. Jahtu nemam, skup sat nemam, armani nemam, telefon mi polupan( ispao iz dzepa pre godinu dana) ali nešto sam naučio u tom inostranstvu. Kome malo treba taj je bogat.

Mene zanima jedno. Posto ovaj covek zakupljuje 7 Ha na razlicitim stranama, kako resava problem obezbedjenja roda od kradje?

2012 zasadio, 2500 eura po hektaru. prosle godine imao 1500 kilograma, cena 70 dinara po kilogramu, znaci 105 hiljada dinara zarade nakon 4 godine od ulaganja.

Ovako su pocele prica i sa Aronijom. Ljudi zasadili, ocekivali 700 din po kilogramu, a sad ne mogu ni da je prodaju za dinar...

Ja mislio ovo neki ozbiljan clanak kad ono sipak!

Aronija, Puzevi, Nojevi, Paulovnija, Kivi, pa ja mislim da je sipurak nakvise odgovarajci nasem podnevlju juzne Srbije. Ali narode, sadite bolje ono od cega se zivi a ne sto je za rekreaciju.

Sadim samo drvece tartufa.

Ja mislio da ce sad prica o ulaganju u opremu za (bit)coin mining, kad ono sipak.

3000 sadnica na 2 hektara, to mu dodje 1500 na hektar. Max rod 4 kg po sadnici. Po 70 dinara to je 280 din, puta 1500 sadnica je 420 000 dinara sa hektara, ponavljam, maksimalan rod. A gdje je ulaganje, rad, zastita, djubrenje. Nije bas toliko isplativo. A, da, zaboravio sam masinu za branje, koja nije jeftina...

Opet neka prica kao o nojevima, puzevima, kamilici, aroniji i sta sve ne! Ne postoji nacin da se obogatite od poljoprivrede, navise da zivite pristojno, ali uz mrkotrpan rad! Sve ostalo je sarena laza!

Ok je to 1500 kg ali brate mora da se radi. Nije to za nas.

i još nešto jako vazno. Ne treba sve gledati crno belo u poljoprivredi. Nije to posao gde ti odeš odradis smenu i vratiš se kuci i budeš šta god ti hoćeš. To je način života, Tu nema radno vreme od 9 do 5. Vidim ljudi pišu teško je brati šipak. Ja to ne gledam tako. Mi ga beremo takodje za svoje potrebe. Supruga spremi malo mesa, sveže salate, odemo sa decom u prirodu, sakupljamo šipak ceo dan. Spremamo roštilj, deca stiču radnu naviku, porodica na okupu, druzimo se. Čak i kada bi to trebalo da mi bude biznis radio bih to na taj nacin, najbitnije je da je porodica na okupu. Mi sakupljamo lesnik mesec dana. Dodje par prijatelja, neko iz familije, i druzimo se i radimo. Svi zadovoljni na kraju. Nekome platim nekome se odužim kroz lesnik, jaja, hranu i med i eto. Ne treba čovek odmah sve da meri kroz novac.

koji ste vi lozaci.A ovaj narod se pali kao hepo kockice.

Citam komentare i ne mogu da verujem da odmah racunate zaradu i to da li se isplati ili ne.
Da mi se ne isplati nista od ovoga ne bih ni radio. Svako rad i trud se isplati. Neki manje neki vise A sve zavisi od toga ko ima kolike apetite.
Kada sam ostao bez posla moj cilj je bio da pocnem da radim ono sto volim i u cemu uzivam i da mi to donese neku pristojnu platu na mesecnom nivou.
Pominjete kolicinu sipurka 1500 kilograma i da to nije nista. Ja to preradjujem i prodajem kroz gotov ili poluproizvod tako da mi je i dobit od kilograma sipurka dosta veca od tih 70 dinara koliko se placa sipurak u mom kraju.
Pored sipurka imam i 1500 stabala lesnika, 1 hektar sljive i ove godine sadim oko 15-20 hiljada struka paprike koju preradjujem u ajvar i prodajem kao gotov proizvod. Subvencije nikada nisam uzeo ni od drzave ni opstine. Ako mi se nesto ne isplati da radim necu to ni raditi a ne da cekam da me neko pomaze u mom privatnom poslu.
Kada sam pominjao da je isplativije od lesnika nisam mislio na ovu godinu vez uopsteno. Koliko je potrebno da se ulozi u podizanje plantaze lesnika i koliko godina treba da dodje do punog roda kao i na sredstva koja se ulazu na agrotenicko odrzavanje istog. Kada se sve oduzme i sabere sipurak puno pre vrati ulozeno od lesnika.
Sadnice ne prodajem da pricam pricu zbog prodaje vec pricam moju zivotnu pricu.
Iako nemam zemlje u vlasnistvu vec 7 hektara u zakupu i do skoro placao usluge poljoprivredne mehanizacije ja sam se pronasao u ovom poslu.

Po ovoj njegovoj racunici ,da je maksimalan rod 4 kg,a ima 1500 sadnica ,znaci da on dobije oko 6 tona ,znaci zaradi 420 hiljada na hektar .Na tri hektara je znaci zarada 1280000 dinara sto nije lose .Treba videti kakva je zastita kod ovih biljaka ,al predpostavljam posto e divlja biljka u pitanju ,da je laka za odrzavanje i ne previse skupa .Mada ovo i nije neka prevelika zarada za toliku povrsinu ,a i skupljanje il branje tako sitnog ploda nije jednostavno .

"...Treba videti kakva je zastita kod ovih biljaka ,al predpostavljam posto e divlja biljka u pitanju ,da je laka za odrzavanje i ne previse skupa .Mada ovo i nije neka prevelika zarada za toliku povrsinu ,a i skupljanje il branje tako sitnog ploda nije jednostavno .
(PA, 3. mart 2017 15:27)

Prosle jeseni sam brao sipak po medjama u rodnom selu i nabrao za jedan dan nekih desetak kilograma. Vise od polovine plodova su bili crvljivi. Zatim, bar kad se radi o ne negovanim zbunovima, branje je pravi pakao. Danima sam nosio ogrebotine kao da sam se borio sa coporom besnih macaka.
Zato, jedino ako se ne radi o nekim polu-pitomim vrztama sipka, ja ne verujem u ovu pricu. Bas kao kad se radi o tartufima, puzevima i ostalim privrednim cudima. Ah da, iako je sipak divljak, desi se da ponekad jednostavno ne rodi....

Jedino u navedenom obliku proizvodnja egzotike ima smisla - a to je da imate krajnji proizvod koji neko zeli.

Zasto aronije, nojevi, puzevi i voce generalno nije isplativo?
Prosto, Vi imate produkt koji propada - uvek ste uslovljeni od strane onoga ko otkupljuje.

I nemojte misliti da je 2000 po hektaru puno. Nije puno.
Za porodicu godisnje treba 15.000 e. Dodajte ulaganja i cuda, znaci 25.000.
To znaci da vam treba 10-15 ha, a imanja na jugu su po 3, rascepkana hektara.

I srbiji nije problem nesto proizvesti, nego je problem prodati. Sve lepo zvuci na papiru, ali kada dodje trenutak da se proizvod proda PARA NEMA!

Procitao tekst i setim se razgovora od pre desetak dana.Razgovarao sam sa osobom koja preko 20god. proizvodi ruze.Ozbiljna osoba skoro 60god. zivota,ima 8ha pod ruzama(sto svoju zemlju nesto u renti).Napravio mini-halu za sortiranje,pakovanje i prodaju ruza.Pitam ga kako ide posao a on kaze pre dobro zadnjih 5god. sve losije.Pala cena proizvoda(veci broj proizvodjaca) a porasla cena ulaganja(zast.sredstva,djubrivo,gorivo,radna snaga).Onako iz znatizelje pitam sta se isplati proizvoditi i ocekujem pricu-aronija,lesnik,kivi...On mrtav hladan kaze-sipurak!!Ja u cudu-sta sipurak??Lik zadnje 3god. smanjio proizvodnju ruza i zasadio 1ha sipurka(divlji).Prvi rod nije imao kolicinski i prodao proizvodjacima koncentrata sipurka.Ono sto mi je on rekao slaze se navodima iz teksta.Planira da kupi masinu za mlevenje sipurka,udruzivanje sa drugim proizvodjacima sipurka,kasnije proizvodnju dzema,marmelade,soka,caja..Masine bi smestio u hali koju vec ima.Ja ostao bez teksta i u cudu.

Poljoprivreda nije posao od 9 do 5 nego od 5 do 9 i ne može svako da izdrži taj tempo. I svake godine država čeka poslednji trenutak da bi ucenjivala seljake. U nekoj drugoj zemlji bih radio bilo šta i sve može da se isplati ali ovde treba biti oprezan, poljoprivreda zahteva ogromna ulaganja, vreme, pare, sreću, znanje i na kraju neizvesnost. A o višestrukom oporezivanju da ne pričam, prvo plate porez na seme, gorivo itd pa onda opet gorivo za prevoz proizvoda pa porez na prodaju...

Moj kum ima sipurak i jeste ova prica istinita jer se poklapa sa njegovom.

Potpuno glup posao. Nema para ljudi u poljoprivredi. Samo ogromni sistemi i velike povrsine. Ovo mlacenje prazne slame od jutra do mraka za 10$. Poljoprivreda je industrija 15 veka, potpuno prevazidjena. Ukoliko pravimo business od toga, treba nam bar 15000 ha.

Po definici herbologije:
Korov je svaka biljka koja nije cilj uzgoja.
I sada bi svi da uzmu veliku lovu u poljoprivredi, sve same neznalice.

Savet svima koji zele da pokusaju ovako nesto da slucajno ne pokusavaju. Jedino kao neki sporedni biznis i to na mnogo vecim povrsinama. Sa manjim povrsimana nisi konkurentan!

U svom dvorištu trčkaraju mi puževi. Odma' do njih mi pasu koze. Sakrivene su u hladu lišća Paulonije koja je zasadjena pored sadnica aronije. Zalivanje nije teško jer sva voda ode u rasad batata. Tu su i tartufi zakačeni za breskvu pored kojih je godži.
Odakle vam više inspracije????

Potpuno glup posao. Nema para ljudi u poljoprivredi. Samo ogromni sistemi i velike povrsine. Ovo mlacenje prazne slame od jutra do mraka za 10$. Poljoprivreda je industrija 15 veka, potpuno prevazidjena. Ukoliko pravimo business od toga, treba nam bar 15000 ha.

3000 sadnica na 2 hektara, to mu dodje 1500 na hektar. Max rod 4 kg po sadnici. Po 70 dinara to je 280 din, puta 1500 sadnica je 420 000 dinara sa hektara, ponavljam, maksimalan rod. A gdje je ulaganje, rad, zastita, djubrenje. Nije bas toliko isplativo. A, da, zaboravio sam masinu za branje, koja nije jeftina...

2012 zasadio, 2500 eura po hektaru. prosle godine imao 1500 kilograma, cena 70 dinara po kilogramu, znaci 105 hiljada dinara zarade nakon 4 godine od ulaganja.

koji ste vi lozaci.A ovaj narod se pali kao hepo kockice.

Aronija, Puzevi, Nojevi, Paulovnija, Kivi, pa ja mislim da je sipurak nakvise odgovarajci nasem podnevlju juzne Srbije. Ali narode, sadite bolje ono od cega se zivi a ne sto je za rekreaciju.

Da sam ovih godina slušao savete sa ovog portala prvo bih zasadio aloja veru, pa bi ih posle godinu dana počupao i uzgajao maline, zatim bi sve to preorao i stavio lešnik, da bi za nekoliko meseci i to uništio, a na njihovo mesto uzgajao borovnicu. E sada valja posaditi nešto novo - šipak bato.

Ja mislio ovo neki ozbiljan clanak kad ono sipak!

aronija, puževi, nojevi...

Opet neka prica kao o nojevima, puzevima, kamilici, aroniji i sta sve ne! Ne postoji nacin da se obogatite od poljoprivrede, navise da zivite pristojno, ali uz mrkotrpan rad! Sve ostalo je sarena laza!

Ja se vratio iz inostranstvu zbog lesnika. Pre 12 godina posadili 3 hektara. I plus stvorili uslove za uzgajanje povrća za sopstvene potrebe, kao i koke nosilje i koke za jelo. pčele imamo i odprilike oko 50 stabala raznog voca. Znaci sve ono što pojedemo sami proizvedemo, kupuje se minimalno u prodavnici. Od lešnika nemamo neko bogatstvo ali jednom godišnje legne svota novca koja plaća račune za celu godinu, garderobu za celu porodicu, održavanje masina, auto, i jedno letovanje i da se ulozi malo u gazdinstvo... Radim odprilike 10 sati dnevno u prirodi bez stresa i tenzija. Kada pada kisa, rad se svede na pola sata do jednog sata. Koke traže svoje. Preko zime posla nema, što nam omogućava da se druzimo, obilazimo manastire, odemo malo do divcibara na par dana i tako. Jahtu nemam, skup sat nemam, armani nemam, telefon mi polupan( ispao iz dzepa pre godinu dana) ali nešto sam naučio u tom inostranstvu. Kome malo treba taj je bogat.

Po ovoj njegovoj racunici ,da je maksimalan rod 4 kg,a ima 1500 sadnica ,znaci da on dobije oko 6 tona ,znaci zaradi 420 hiljada na hektar .Na tri hektara je znaci zarada 1280000 dinara sto nije lose .Treba videti kakva je zastita kod ovih biljaka ,al predpostavljam posto e divlja biljka u pitanju ,da je laka za odrzavanje i ne previse skupa .Mada ovo i nije neka prevelika zarada za toliku povrsinu ,a i skupljanje il branje tako sitnog ploda nije jednostavno .

"...Treba videti kakva je zastita kod ovih biljaka ,al predpostavljam posto e divlja biljka u pitanju ,da je laka za odrzavanje i ne previse skupa .Mada ovo i nije neka prevelika zarada za toliku povrsinu ,a i skupljanje il branje tako sitnog ploda nije jednostavno .
(PA, 3. mart 2017 15:27)

Prosle jeseni sam brao sipak po medjama u rodnom selu i nabrao za jedan dan nekih desetak kilograma. Vise od polovine plodova su bili crvljivi. Zatim, bar kad se radi o ne negovanim zbunovima, branje je pravi pakao. Danima sam nosio ogrebotine kao da sam se borio sa coporom besnih macaka.
Zato, jedino ako se ne radi o nekim polu-pitomim vrztama sipka, ja ne verujem u ovu pricu. Bas kao kad se radi o tartufima, puzevima i ostalim privrednim cudima. Ah da, iako je sipak divljak, desi se da ponekad jednostavno ne rodi....

Ovako su pocele prica i sa Aronijom. Ljudi zasadili, ocekivali 700 din po kilogramu, a sad ne mogu ni da je prodaju za dinar...

Sadim samo drvece tartufa.

Citam komentare i ne mogu da verujem da odmah racunate zaradu i to da li se isplati ili ne.
Da mi se ne isplati nista od ovoga ne bih ni radio. Svako rad i trud se isplati. Neki manje neki vise A sve zavisi od toga ko ima kolike apetite.
Kada sam ostao bez posla moj cilj je bio da pocnem da radim ono sto volim i u cemu uzivam i da mi to donese neku pristojnu platu na mesecnom nivou.
Pominjete kolicinu sipurka 1500 kilograma i da to nije nista. Ja to preradjujem i prodajem kroz gotov ili poluproizvod tako da mi je i dobit od kilograma sipurka dosta veca od tih 70 dinara koliko se placa sipurak u mom kraju.
Pored sipurka imam i 1500 stabala lesnika, 1 hektar sljive i ove godine sadim oko 15-20 hiljada struka paprike koju preradjujem u ajvar i prodajem kao gotov proizvod. Subvencije nikada nisam uzeo ni od drzave ni opstine. Ako mi se nesto ne isplati da radim necu to ni raditi a ne da cekam da me neko pomaze u mom privatnom poslu.
Kada sam pominjao da je isplativije od lesnika nisam mislio na ovu godinu vez uopsteno. Koliko je potrebno da se ulozi u podizanje plantaze lesnika i koliko godina treba da dodje do punog roda kao i na sredstva koja se ulazu na agrotenicko odrzavanje istog. Kada se sve oduzme i sabere sipurak puno pre vrati ulozeno od lesnika.
Sadnice ne prodajem da pricam pricu zbog prodaje vec pricam moju zivotnu pricu.
Iako nemam zemlje u vlasnistvu vec 7 hektara u zakupu i do skoro placao usluge poljoprivredne mehanizacije ja sam se pronasao u ovom poslu.

Ja mislio da ce sad prica o ulaganju u opremu za (bit)coin mining, kad ono sipak.

Mene zanima jedno. Posto ovaj covek zakupljuje 7 Ha na razlicitim stranama, kako resava problem obezbedjenja roda od kradje?

Aaa. Trazio mi rodjak d amu nadjem kako d agaji lesnike. Odstampao 50-ak strana sa interneta i.... Kaze rodjak na kraju...,ma to znaju da pokradu kada dodje do berbe, treba se cuva....

Ok je to 1500 kg ali brate mora da se radi. Nije to za nas.

Jedino u navedenom obliku proizvodnja egzotike ima smisla - a to je da imate krajnji proizvod koji neko zeli.

Zasto aronije, nojevi, puzevi i voce generalno nije isplativo?
Prosto, Vi imate produkt koji propada - uvek ste uslovljeni od strane onoga ko otkupljuje.

I nemojte misliti da je 2000 po hektaru puno. Nije puno.
Za porodicu godisnje treba 15.000 e. Dodajte ulaganja i cuda, znaci 25.000.
To znaci da vam treba 10-15 ha, a imanja na jugu su po 3, rascepkana hektara.

Procitao tekst i setim se razgovora od pre desetak dana.Razgovarao sam sa osobom koja preko 20god. proizvodi ruze.Ozbiljna osoba skoro 60god. zivota,ima 8ha pod ruzama(sto svoju zemlju nesto u renti).Napravio mini-halu za sortiranje,pakovanje i prodaju ruza.Pitam ga kako ide posao a on kaze pre dobro zadnjih 5god. sve losije.Pala cena proizvoda(veci broj proizvodjaca) a porasla cena ulaganja(zast.sredstva,djubrivo,gorivo,radna snaga).Onako iz znatizelje pitam sta se isplati proizvoditi i ocekujem pricu-aronija,lesnik,kivi...On mrtav hladan kaze-sipurak!!Ja u cudu-sta sipurak??Lik zadnje 3god. smanjio proizvodnju ruza i zasadio 1ha sipurka(divlji).Prvi rod nije imao kolicinski i prodao proizvodjacima koncentrata sipurka.Ono sto mi je on rekao slaze se navodima iz teksta.Planira da kupi masinu za mlevenje sipurka,udruzivanje sa drugim proizvodjacima sipurka,kasnije proizvodnju dzema,marmelade,soka,caja..Masine bi smestio u hali koju vec ima.Ja ostao bez teksta i u cudu.

i još nešto jako vazno. Ne treba sve gledati crno belo u poljoprivredi. Nije to posao gde ti odeš odradis smenu i vratiš se kuci i budeš šta god ti hoćeš. To je način života, Tu nema radno vreme od 9 do 5. Vidim ljudi pišu teško je brati šipak. Ja to ne gledam tako. Mi ga beremo takodje za svoje potrebe. Supruga spremi malo mesa, sveže salate, odemo sa decom u prirodu, sakupljamo šipak ceo dan. Spremamo roštilj, deca stiču radnu naviku, porodica na okupu, druzimo se. Čak i kada bi to trebalo da mi bude biznis radio bih to na taj nacin, najbitnije je da je porodica na okupu. Mi sakupljamo lesnik mesec dana. Dodje par prijatelja, neko iz familije, i druzimo se i radimo. Svi zadovoljni na kraju. Nekome platim nekome se odužim kroz lesnik, jaja, hranu i med i eto. Ne treba čovek odmah sve da meri kroz novac.

Moj kum ima sipurak i jeste ova prica istinita jer se poklapa sa njegovom.

U zlatnoj groznici najbolje prodje onaj ko prodaje lopate

Poljoprivreda nije posao od 9 do 5 nego od 5 do 9 i ne može svako da izdrži taj tempo. I svake godine država čeka poslednji trenutak da bi ucenjivala seljake. U nekoj drugoj zemlji bih radio bilo šta i sve može da se isplati ali ovde treba biti oprezan, poljoprivreda zahteva ogromna ulaganja, vreme, pare, sreću, znanje i na kraju neizvesnost. A o višestrukom oporezivanju da ne pričam, prvo plate porez na seme, gorivo itd pa onda opet gorivo za prevoz proizvoda pa porez na prodaju...

Po definici herbologije:
Korov je svaka biljka koja nije cilj uzgoja.
I sada bi svi da uzmu veliku lovu u poljoprivredi, sve same neznalice.

I srbiji nije problem nesto proizvesti, nego je problem prodati. Sve lepo zvuci na papiru, ali kada dodje trenutak da se proizvod proda PARA NEMA!

Savet svima koji zele da pokusaju ovako nesto da slucajno ne pokusavaju. Jedino kao neki sporedni biznis i to na mnogo vecim povrsinama. Sa manjim povrsimana nisi konkurentan!