Biz / Priča o uspehu 41

B92 u Izraelu: Istina je ipak negde tamo

Ako želite da odete iz Srbije - idite u Izrael.

Ovo nije poziv na egzodus, niti fraza već savet mladima, onima koji žele da osnuju startap, koji sanjaju Silicijumsku dolinu ili neku Severnu Evropu. Možda možete čuti nešto više, a da vas košta manje.

B92Izvor: Vesna Bjelić
(Foto: Thinkstock)

Izrael je blizu, na dva sata leta, a s obzirom na to da s ponosom ističu da su startap nacija, jasno je da je to stručnjak od koga može mnogo da se nauči.

U čemu je njihova tajna verovatno je pitanje koje pakuje svako ko se uputi u ovu zemlju koja ima stanovnika skoro kao i Srbija. I tu se verovatno naše sličnosti završavaju.

Foto: B92

Izgleda da je "snađi se" njihov način života, ali kako im na kraju uvek pođe za rukom?

Jedno objašnjenje jeste kako nedaće podstiču kreativnost, neki drugi pretpostavljaju da je reč o nečemu specifično jevrejskom. Ipak, većina je onih koji imaju utisak da je tajna Izraela u nečemu što je veće od pukog talenta pojedinca.

Izrael ima nešto što nemaju drugi, jednostavno.

Zbog nečeg što potiče iz delića zemlje, koja je dom samo hiljaditog dela svetskog stanovništva, Izraelci su skeptični prema konvencionalnim objašnjenjima toga šta je moguće. Negde usput, kod kuće, u školi ili vojsci, oni uče da je upornost i ambicija norma ponašanja, a suzdržanost nešto čime rizikuješ da te dugi nadmaše.

Kancelarija SimilarWeb (Foto: B92)

Da nije lako objasniti govori to što su i sami izmislili reč za...ukratko imati neverovatnu petlju - chutzpah. I tako igraju svoj bal, opisan kao ta-chu-bal (tachles, chutzpa i balagan).

Okruženi, kako oni kažu "neprijateljski nastrojenim susedima“, ograničeni u pogledu resursa, pa i onih osnovnih, morali su da smisle načine da prežive i okrenu se onom što imaju - jedni drugima.

Kod njih važi mantra: "Ako ja ne znam, znam nekog ko zna nekog". I to nije stvar volje, već način njihovog vaspitanja i odgovornost.

I skloni su deljenju tog znanja, sve ono što sam čula od investitora tamo da Balkanu fali.

Tajna jedinice 8.200

Pomenuli smo Arona, on je kao i mnogi u IT sektoru, ima iskustvo izraelske vojske - jedinice 8200.

Služenje vojske u Izraelu je obavezno. Za muškarce tri, za žene dve godine. Tamo steknu bogato iskustvo koje im pre svega pomaže da razviju fantastičan osećaj za timski rad i biznis. Steknu i vredne kontakte. U vojsci rešavaju probleme koje im obezbeđuje vrhunsko znanje i iskustvo koje mogu da primene gotovo na sve oblasti života.

I mnogi upravo tome pripsuju njihovu disciplinu, upornost, osećaj za zajednicu, čak i drskost. A jedinica 8.200 kao da je rasadnik IT stručnjaka, i to onih visokog ranga.

Reč je zapravo o obaveštajnoj službi, bavi se uglavnom sajber aktivnostima.

Mnogi koji stoje iza tamošnjih najuspešnijih kompanija, ali i nekih multinacionalnih giganata, imaju u CV stavku - Služio vojni rok, jedinica 8. 200.

Od malih nogu uče ih još nečem – u redu je pasti, što u Srbiji nije čest slučaj.

Tako, negde između nekog malog startapa, koji niče iz garaže, ili već dobro poznate kompanije, u čijem upravnom odboru sede možda i bivši tajni agenti, krije se i priča o izraelskoj startap naciji.

Pokušaćemo to da dočaramo u brojkama koje su zaista impresivne:

Prvo, ako neko nema već startap u ovoj zemlji, i pre svega Tel Avivu, koji prostire crveni tepih „startaperima“, onda sigurno razmišlja da ga napravi.

- 4 odsto stopa nezaposlenosti

- 37.000 dolara BDP po stanovniku

- 5.200 startapova imaju trenutno

- 28 startapova na svakom kvadratnom kilometru Tel Aviva, ili

- 1 na svakih 290 stanovnika, što je najvše startapova po glavi stanovnika u svetu

- 2.000 visokotehnoloških kompanija u gradu

- 40.000 stanovnika, a svako deseti radi u oblasti visoke tehnologije

- 73 međunarodnih razvojno - istraživačkih centra, što je petina svih u svetu

- 6.300 ljudi zapošljavaju ovi centri

- 500 novoosnovanih startapova samo u oblasti prehrambene industrije

I naravno, pomoć države:

- 4, 3 odsto svog BDP daju u istraživanje i razvoj inovacija, što ih čini liderima u svetu.

Foto: B92

I od "propaliteta“ su okrenuli biznis.

Prva stvar koja upada u oči jeste njihov odnos prema neuspehu, tačnije definiciji istog. U svakoj grešci vide priliku za novi uspeh. To iskustvo „grešnika“ debelo naplate negde drugde i ključno im je da kod mladih razviju osećaj da se ne plaše poraza.

Ako propadne startap, svaki uloženi dolar vrati se od pet do osam puta. Iz svakog propalog projekta razviju se četiri nova. Država oprašta uložen novac.

- Prvi čovek Tel Aviva za B92: BG? Ne delim savete, ali...

- B92 u kolevci startapa: Stiže nova velika ideja

Dakle, ovde se za dobru ideju uvek nađe novac, što je za nas misaona rečenica.

Zbog inspirativnih priča, mnogi stranci, pre svega osnivači startapa morali su da ostanu hladni na letnjim vrućinama Tel Aviva prošle nedelje, ako su želeli da ubede nekog za finansijsku podršku.

"Amazon je došao u Izrael zbog talenata. Sve što radimo ovde je delo lokalnog talenta. Razmišljaju globalno i vema su povezani i disciplinovani. Mislim da je to zahvaljujući vojnoj vežbi koji su prošli“, rekao je na DLD festivalu Verner Vogels jedan od šefova Amazona.

Ističe da su izraelski inženjeri poznati po svojoj sposobnosti i pameti, ali da isto tako mladi ne bi trebalo da preuzmu svu slavu.

"Ljudi pogrešno veruju da su samo mladi ti koji vode inovacije, stvarnost je da zreliji i iskusniji mentori stoje iza svega“, priča Vogles koji je samo jedan od predstavnika IT giganata koji ovde imaju istraživačke centre.

Prvi Eplov centar van matične zemlje (Foto: B92)

Njegov nekadašnji kolega Aron, bio je direktor Eplove filijale u Izraelu, sada je na čelu čelu državne Agencije za inovacije (Israeli Innovation Authority).

Pored Amazona i Epla, tu su i Visa, Reno Nisan, Boš Masterkard, Gugl, Fejsbuk, Koka kola, Majkrosoft, Samsung, Simens, Pej pal, Dojče telekom, Intel, Jahu, Barkliz, IBM...

Izraelski ministar ekonomije vidi to ovako: Iako su ranije multinacionalne kompanije izbegavale Izrael zbog straha od arapskog bojkota, danas je ulaganje ovde prednost, a ne teret.

Više niko ne može da zanemari i ignoriše Izrael.

Kao što reče Džon Medved, preduzetnik i investitor početnog kapitala u Izraelu:

Bez rizika nema ni nagrade. Jevreji oduvek žive u riziku, ali to je nešto s čim su naučili da se nose i okrenu u svoju korist.

"Rizikujte! Šta može da se desi? Izgubite ili uspete, propadne vam kompanija ili je prodate... Who cares?!", pita.

Pravi rizik je, kaže on, izgubiti život, sve ostalo...

Komentari 41
Čitajte
Pošalji komentar