Da li je izgubljena berzanska godina?

Ovogodišnji gubitak korpe likvidnih akcija premašio je nivo od 30 procenata, promet ni u naznakama nije nalik prošlogodišnjem dok se optimizam investitora i dalje meri u nano jedinicima.

Da li je uprkos ovome ipak moguć preokret trenda tržišta ili će ulagači sa gorčinom procediti priznanje da je ovo prva tranziciona godina koja će biti okončana negativnim prinosom?

Ako su ovdašnji ulagači početak protekle godine doživeli kao jedan dugi medeni mesec, ova godina ih svakako podseća na iscrpljujuću brakorazvodnu parnicu. Ne samo da su investitori registrovali rekordne gubitke već su i na ovim cenovnim nivoima mnogi od njih morali konstatovati plitkost tražnje koja nije mogla apsorbovati željenu ponudu.

Simbioza lošeg raspoloženja ulagača i njihovih negativnih očekivanja dovela je vrednost likvidnih akcija na period s kraja 2006. godine što ni u kojoj meri nije bilo dovoljno da probudi interes postojećih a kamoli novih portfeljnih investitora.

I dok preokret trenda tržišta često nastupi kada ništa ne sugeriše da će se desiti, očito da će se ipak morati promeniti najmanje par činilaca kako ovogodišnji prinos portfeljnih ulagača ne bi poneo negativan predznak ispred sebe. Osim što mora biti obnovljeno poverenje ulagača, njihova sigurnost mora dostići nivo iz perioda kada se nisu naslućivali ovakvi berzanski dani.

Obezbeđivanje ovih uslova doveli bi nas do tačke u kojoj počinje normalna tržišna utakmica a uspeh takmaca zavisi u najvećoj meri od njihovih znanja i sposobnosti.

Ključna pretpostavka efikasnosti ma kojeg tržišta jeste poverenje njegovih učesnika. Ovaj uslov na tržištu kapitala dobija još više na značaju kada se ima u vidu apstraktnost predmeta trgovanja i nevelika edukovanost njegovih učesnika u zemaljama u tranziciji kao što je naša. Gubitak poverenja kod ulagača kao posledicu nosi preispitivanje čitavog procesa trgovine i obično vodi apstiniranju učesnika.

Ovaj fenomen nije stran ni najrazvijenim tržištima kapitala dok je trenutna svetska finansijska kriza samo poslednji od njegovih pojavnih oblika. Masovno razočarenje ulagača, proisteklo iz spoznaje da su u posedu investicija koje nisu ni nalik onoga što su očekivali, dovodi do spiralnog efekta koji podriva i prinos zdravih ulaganja i urušava bazične temelje finansijskog sistema.

Sigurnost učesnika, pak, omogućavaju stabilan poslovni ambijent i sam sistem berzanske trgovine koji učesnicima mora ponuditi jasna i unapred poznata pravila igre. I dok je poljuljano poverenje ulagača na Beogradskoj berzi u određenoj meri uvozni efekat usled dešavanja na svetskim tržištima, nestabilnost berzanskog sistema direktna je posledica ovdašnjih političkih komešanja.

Naznake mogućeg pogoršanja društveno-političkog i makroekonomskog ambijenta preokrenule su očekivanja ulagača u veliku strepnju od budućih dešavanja. Tako je osim velikog diskonta u ceni ovdašnjih preduzeća, ključna karakteristika tržišta slab promet uprkos rekordno niskim cenama akcija u poslednjih godinu i po dana.

Fundamentalna potcenjenost ovdašnjih kompanija postala je nevažan skup statičkih pokazatelja koji gube svaki smisao usled neizvesne budućnosti koja bi mogla obezbediti njihovu pozitivnu dinamiku. Preokret na ovom planu, mogao bi postepeno obnoviti i poverenje investitora čime bi ovdašnje tržište kapitala moglo vratiti svoju tranzicionu perspektivnost.

Izostanak scenarija koji nudi stabilnost političkog sistema neminovno bi vodio daljoj stagnaciji berzanskog mehanizma, dok bi dilema s početka teksta u potpunosti izgubila crtu neizvesnosti.