Berzanska 2016: Pad 60%, otišli Imlek, Bambi, AIK banka

Promet na Beogradskoj berzi prošle godine dostigao je najviši nivo od 2009, ali iza ove statističke varke stoji trgovanje kojim su apsolutno dominirale državne obveznice. Promet akcija, koje bi trebalo da predstavljaju okosnicu tržišta, stropoštao se više od 60 procenata, u potpunosti odslikavši višegodišnji trend na nacionalnoj berzi od koje su skoro svi odgovorni odavno digli ruke.

Nenad Gujaničić, Wise broker
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Premda uz neveliki promet, domaće tržište akcija, mereno indeksom Belex15, oporavilo se u 2016. više od 11 procenata, stigavši tako do petine rekordnog nivoa postavljenog davne 2007. godine. Glavni pokretači prošlogodišnjeg rasta bili su oporavak cene sirove nafte, niske pasivne kamatne stope, opšti uzlazni trend svetskih berzi, ali i generalna potcenjenost domaćih akcija. Oporavak Belexa svakako bi bio i jačeg inteziteta da ga nisu osujetili ogoljavanje finansijskog stanja Komercijalne banke, te loš učinak okosnice Viktorija grupe, Sojaproteina. Tehnogas je bio lider rasta sa skokom od skoro 50 procenata, Energoprojekt holding i Metalac su porasli po 38 odsto, Naftna industrija Srbije je skočila 23 procenta, Galenika Fitormacija 15 odsto.

Osim niske likvidnosti i rasta akcija, godinu iza nas obeležio je i nastavak trenda povlačenja kompanija sa tržišta. Imlek, Bambi, AIK banka, samo su neke od kompanija koje su do kraja sprovele višegodišnju praksu neinteresovanja za tržište akcija. U suprotnom smeru, nije bilo čak ni nagoveštaja saobraćaja, ako se zanemare tradicionalna obećanja političara visokog ranga koja ni protekle godine nisu ništa koštala.

A upravo suština razvoja tržišta ili barem njegovog održavanja u životu leži u interesovanju potencijalnih kompanija za prikupljanje kapitala. U tranzicionim ekonomijama ovaj put su krčila državna preduzeća u cilju stvaranja ambijenta koji bi potom koristile i inicijalno privatne kompanije. Korist od ovakvog finansijskog tržišta imale bi ne samo ove kompanije već i domaći građani kao investitori, penzioni fondovi, osiguravajuće kuće, ali i svi drugi pravni subjekti jer bi usledio linearni pad troškova njihovog finansiranja (bilo emisijom akcija ili duga).

Šta stoji na putu ovom konceptu razvoja finansijskog tržišta koji bi više nego izvesno doprineo zamajcu domaće privredne aktivnosti? Nije li odviše jasno da ekonomija koja i dalje grca pod teretom loših kredita ima snažnu potrebu razvoja alternativnih izvora finansiranja?

Odgovor na ova i slična retorička pitanja leži u ciljevima kreatora domaće ekonomske politike koji se skoro u potpunosti kose sa javnim interesima. Transparentnost poslovanja državnih preduzeća i njihova kontrola u rukama tržišta umesto partijskih drugova, pamfleti su koji ovde žive tek u kratkom predizbornom periodu. U stvarnosti, osnovni moto domaćih političara je preraspodela privredne moći koju ni po kojoj ceni neće prepustiti nekakvoj nevidljivoj i nepristrasnoj ruci tržišta. Stoga će se radije novcem poreskih obveznika privlačiti belosvetske moćne korporacije, nego što će uložiti napor za stvaranje privrednog ambijenta koji bi svakom učesniku omogućio jednake šanse na uspeh.

Sve dok postoji ovakva praksa, vest o inicijalnoj ponudi akcija nacionalne elektroprivrede biće moguće pročitati samo u tisku zapadnog suseda. Ovdašnje državno preduzeće, s poslovanjem daleko izvan domašaja javnosti, brojaće milijarde dinara dobiti koje su podjednako realne kao što je i kontrola njegovog poslovanja. I dok političari jednostavno ne daju državnim firmama da ugledaju svetlost berzanskog dana, a na privrednoj sceni dominiraju kapitalisti koji bi ponajpre zatrli svaku informaciju o svom poslovanju, ovdašnje akcionarstvo, kao i građansko društvu, imaju minimalne šanse za uspeh. Srećna berzanska, nova godina!

Komentar

Koja je cena zabrane trgovanja akcijama Telekoma?

Svaki put kada se saopšti da je Srbija napredovala na nekoj od (belo)svetskih listi napravljenih prema uslovima poslovanja, ovdašnji građanin se uštine za obraz. Nije li to ona ista zemlja koja ne poštuje sopstveni ustav koji bi, između ostalog, trebalo da jemči i vlasnička prava i slobodu raspolaganja imovinom.

Komentar četvrtak 23.11. 10:35 Komentara: 3

Kako je uništavana "Galenika"

Da je kojim slučajem neko pre tri decenije raspisao konkurs za sistematsko uništavanje regionalnog farmaceutskog giganta "Galenike", teško da bi se našao pouzdan kandidat. Oko 65 odsto tržišnog udela u nekadašnjoj SFRJ, izvozni poslovi, uglavnom u SSSR, od skoro 200 miliona dolara, danas su samo deo istorije zarđalog giganta iz predgrađa Zemuna, nazvanog Nova Galenika upravo po fabrici osnovanoj 1945. Danas "Galenika" jedva uspeva da pokrije deset procenata tržišta Srbije, sa dugovima koji su pre poslednjeg poziva za prodaju bili narasali na više od 200 miliona evra.

Komentar ponedeljak 16.10. 10:01 Komentara: 10

Prvi put u Ikei: Kako da se ne izgubite i 7 važnih saveta

Švedski proizvođač nameštaja i opreme za domaćinstvo Ikea otvoriće u četvrtak u 10 prvu robnu kuću u Srbiji, što je 400. prodajni objekat te kompanije u svetu. Otvaranju robne kuće prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Građanima Srbije će, 26 godina nakon što je Ikea zatvorila svoju prodavnicu u Beogradu, ponovo biti dostupna dobro dizajnirana roba po pristipačnim cenama. Robna kuća u Bubanj potoku, na južnom ulazu u Beograd, prostire se na 35.000 kvadratnih metara.

Komentar sreda 9.08. 23:34 Komentara: 24

Kad dijabetičar reši da uzme kredit za stan

Da se razumemo odmah na početku, važim za sposobnu, edukovanu mladu osobu. Šta to znači?! Znači da sam se pre ulaska u razmišljanje i razmatranje o podizanju kredita raspitala i informisala što na netu, što po bankama i razgovarala sa prijateljima koji su prošli kroz golgotu zvanu “uzimanja stambenog kredita”.

Komentar ponedeljak 9.01. 14:27 Komentara: 49
strana 1 od 50 idi na stranu